Међународна организација Франкофонија (ОИФ) је међународна организација која представља скуп држава, земаља и регија које користе француски као национални језик, службени језик, језик међународне комуникације и као радни језик. Франкофонија је француски израз, скован 1880. од стране француског географа Онезима Реклија (-{Onésime Reclus}-), брата Елизеја Реклија (-{Elisée Reclus}-), којим је означио заједницу људи и држава које користе француски језик.
Франкофонију чини 53 земље чланице, две (Кипар, Гана) придружене земље и тринаест земаља (Јерменија, Аустрија, Хрватска, Грузија, Мађарска, Литванија, Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Србија, Украјина и Мозамбик) посматрача на самитима ове организације. У свакој од ових земаља француски језик се користи бар у минималној мери. Неколико земаља чланица имају лош ниво заштите људских права и демократије. Предложене мере у виду санкција су расправљане неколико пута, али нису одобрене.
Модерна Франкофонија је створена 1970. Њен мото је једнакост, комплементарност и солидарност (-{égalité, complémentarité, solidarité}-). У почетку, Франкофонија је била мали клуб северних земаља у којима се прича француски, док је данас то важна међународна организација чије земље чланице сарађују на пољу културе, науке, економије, правде и мира. Заједно са осталим организацијама као што је УНЕСКО, Франкофонија ради на развијању лингвистике и културе у ери глобализма. Тесно сарађује са неким сличним организацијама шпанског и португалског језика (видети: Латинска унија и Заједница земаља португалског језика).
Структура Међународна организација Франкофонија има статус посматрача на седницама Савета безбедности УН.
Самити Самити Франкофоније се одржавају сваке две године, када лидери земаља чланица имају могућност да сретну и развију стратегије и циљеве организације. Важно је напоменути да је оригинални оснивач Франкофоније био Самуел де Шамплен (-{Samuel de Champlain}-).
Претходни самити Париз, Француска (1986) Квебек, Канада (1987) Дакар, Сенегал (1989) Париз, Француска (1991) Маурицијус (1993) Котоноу, Бенин (1995) Ханој, Вијетнам (1997) Монктон, Канада (1999) Бејрут, Либан (2002) Уагадугу, Буркина Фасо (2004) Букурешт, Румунија (2006) Град Квебек, Канада, (2008) (поводом 400 година од оснивања града Квебека) Монтре, Швајцарска (2010) Киншаса, Демократска Република Конго (2012) Антананариво, Мадагаскар (2014) Дакар, Сенегал (2016) Јереван, Јерменија (2018) Ђебра, Тунис (2022) Вилерс-Котре, Француска (2024)
Министарске конференције Стални савет Стални савет Франкофоније се састоји од амбасадора земаља чланица и, као министарским конференцијама, његов главни задатак је планирање будућих самита и надгледање имплементације одлука самита на бази „дан за даном“.
Међувладина агенција Међувладина агенција Франкофоније је главни оператор културне, научне, техничке, економске и правничке кооперације програма и одлука самита. Седиште Агенције је у Паризу, а три огранка се налазе у Либрвилу (Габон), Ломеу (Того) и Ханоју (Вијетнам).
Чланови мини|upright=2|Светска мапа франкофоснких земаља и учесница.
Службени списак чланица је доступан на интернет презентацији Франкофоније.
По континентима: Европа
(само Валонија)
Придружене чланице:
Посматрачи:
Северна и Јужна Америка
(учествује влада) (учествује влада) (посматрач, али могуће чланство у будућности))
(посматрач, али могуће чланство у будућности))
Француске прекоморске територије:
Африка
Азија
Океанија
Види још Француско колонијално царство Колонизација Африке Културна разноликост Образовање Заједница држава португалског језика Латинска унија Комонвелт
Напомене
Спољашње везе
Категорија:Међународне организације Категорија:Француски језик