мини|Британски бојни крсташ ХудБојни крсташ (, , , ) — подкласа бојног брода, са истим наоружањем и истог изгледа као бојни бродови, али са већом брзином и тањим оклопом. Појавили су се почетком XX века, као даљи развој оклопних крсташа. Основни задатак им је био да буду претходница главних снага флоте, а вршили су и улогу брзих крила флотних састава. Ти бојни крсташи били су слични бојним бродовима, али им је брзина била већа за 5-6 чворова (преко 30 чворова), а главна артиљерија (280—305 мм) имала је 2-4 оруђа мање.
Резултати поморских битака Првог светског рата, као и Вашингтонски поморски споразум 1922. године, утицали су на прекид развоја бојних крсташа. Даљим усавршавањем погонских уређаја, довело је до спајања бојних крсташа и бојних бродова дреднота у нову класу брзих бојних бродова. Ипак, одређени број бродова, изграђених током 1930-тих и 1940-их година, често су у војно-поморским литературама названи бојним крсташима, јер су били већи од тешких крстарица, а мањи од новоизграђених бојних бродова. Последњи класични бојни крсташ, био је турски брод Јавуз (бивши немачки бојни крсташ Гебен), који је обрисан из списка турске флоте 1954. године. мини|Британски бојни крсташ Лајон мини|Немачки бојни крсташ Гебен Рођење бојних крсташа 150п|мини|десно|Адмирал Фишер -«отац» флоте дреднота На изглед првих бојних крсташа утицала су два фактора. Прво, у Великој Британији је започета изградња нове генерације бојних бродова, познати као Дредноти. Пошто стари оклопни крсташи, дизајнирани да садејствују са бојним бродовима преддреднотима, нису задовољавали захтеве за садејством са новом генерацијом бојних бродова, одлучено је да се развије нови тип оклопних крсташа. Друго, на појаву нове класе је утицала и некритичка оцена дејства јапанских оклопних крсташа током Руско-јапанског рата. Поморски стручњаци, били су импресионирани успешним учешћем ових бродова у бици код Цушиме. Чињенице о слабости руске ескадре и лоше тактичко руковођење њеног команданта, потпуно су игнорисани. Као резултат тога, 1904. године, британски адмиралитет је формирао посебан одбор за дизајн новог оклопног крсташа, под руководством Џона “Џека“ Фишера, који је постао Први лорд Адмиралитета.
Одбор је углавном пошао од Фишеровог пројекта оклопног крсташа Анпроучибл ().Паркс О. . СпБ: Галея-Принт. По пројекту, требало је изградити увеличани оклопни крсташ Вориор са главном артиљеријом калибра 234 мм — 16 топа у 8 двоцевних кула. Маса брода требало је да износи 15.000 тона, брзина 25 чворова, оклопни појас 152 мм, а оклоп на кулама главне артиљерије 203 мм. Међутим Руско-јапански рат је показао значај артиљеријске ватре на већим даљинама, што наводи одбор, да узме у разматрање повећање калибра главне артиљерије. Као резултат тога, одбор је одлучио да на новим крсташима треба повећати артиљерију главног калибра на 305 мм, у том тренутку највећи калибар у британској Краљевској морнарици. Како се захтевало за брзином знатно већом него код Дреднота, неопходно је било да се нешто жртвује. Веровало се да крсташ не може бити бољи од бојног брода. У међувремену, 1905. године, професор у Масачусетској бродоградитељској школи, Б. Ховгард, предложио је, да нови крсташи не треба да парирају бојним бродовима у наоружању и оклопу, али да имају већу брзину на штету крупних размераМужеников В. Б. Линейные крейсера Германии. СПб.: Корабли и сражения (1998). стр. 2. (Боевые корабли мира)
Сагледавши различите чињенице и претпоставке, настао је пројекат крсташа са смањеним бројем топова главне артиљерије, и смањеном оклопном заштитом, али већих димензија и брзине у односу на бојни брод Дреднот. У почетку је нови крсташ осмишљен као нова генерација оклопних крсташа, затим је промењено име у крстарица разарач, да би 1911. године, добио назив „Бојни крсташ” (). Нова класа бродова, требало је да обавља следеће задатке: Извиђање; Подршка и садејство са мањим бродовима извиђачима; Самостално дејство, са циљем уништења непријатељских извиђача и рејдера; Пресецање одступнице непријатељској флоти; Брзо опкољавање непријатеља у току борбених дејстава.
Мишљења поморских стручњака, о новој класи капиталних бродова, било је различито, а већина је била посебно забринута о заштитним својствима крсташа. Та страховања су посебо изражена у годишњаку Брасеја, у коме је 1908. године написано:„Бродови тако великих размера и брзине, нису погодни за задатке крстарица. Још већи приговор на постојање бродова овог типа је: Адмирал, који има крсташе класе Инвинсибл, у својој флоти, без сумње ће их послати у борбу, где би релативно танак оклоп био велика мана, а брзина губи вредност”.
Прву фазу обележавају два различита пута развоја бојних крсташа. Британци се ослањају на ватрену моћ и брзину, надајући се да ће тиме диктирати начин борбе. Оклопљавање је због услова ограничавање тежине, морало да се жртвује. Напротив, са друге стране немачки крсташи имају мању брзину, и мањи калибар топова главне артиљерије, али су обратили велику пажњу на оклопну заштиту палубе и појаса брода, као и оклопну заштиту купола главне артиљерије.
300п|мини|десно|Британски бојни брод Дреднот 300п|мини|десно|Немачки бојни брод Рајнланд, класе Насау 300п|мини|десно|Немачки бојни крсташ Фон дер Тан Упоредна табела техничко-тактичких карактеристика првих бојних бродова дреднота и бојних крсташа «Дреднот»Conway’s All the World’s Fighting Ships. «Инвинсибл»Conway’s All the World’s Fighting Ships. «Насау»Conway’s All the World’s Fighting Ships. «Фон дер Тан»Conway’s All the World’s Fighting Ships. Земље Тип брода бојни брод бојни крсташ бојни брод бојни крсташ Датум почетка градње 2. октобар 1905 2. април 1906 22. јул 1907 25. март 1908 Датум уласка у службу 2. децембар 1906 20. март 1909 3. мај 1910 20. фебруар 1911 Стандардна депласман, т 18.110 17.420 18.570 19.370 Пуни депласман, т 21.845 20.078 21.000 21.700 Дужина и ширина, м 160,6×25 172,8×23,9All the world’s battleships. од 1906. до данашњих дана 146,1×26,9 171,7×26,6 Однос дужине и ширине 6,42 7,23 5,43 6,45 Артиљерија главног калибра 10×305 мм/45 8×305 мм/45 12×280 мм/45 8×280 мм/45 Број дејствујућих топова главне артиљерије, преко бока 8 6-8 8 8 Помоћно наоружање 27×76 мм 16×102 мм/45 12×150 мм/4516×88 мм/45 10×150 мм/4516-их88 мм/45 Оклопни појас, мм 102 - 280 102 - 152 80 - 300 80 - 250 Оклоп палубе, мм 35 - 76 20 - 65 55 50 Оклоп куле главне артиљерије, мм 280 178 280 230 Масса оклопа, т 5000Мужеников В. Б. Линейнык крейсера Англии. Ч. I. — СПб. 3460 6685 6450Мужеников В. Б. Линейнык крейсера Англии. Ч. I. — Маса оклопа у % од нормалне тежине брода 27,9 20,1 36 33,3 Енергетско постројење парне турбине,23 000 КС парне турбине,41 000 КС парне турбинетроструке експанзије,22 000 КС парне турбине,43 600 КС Маса енергетског постројења, т 2050 3390 1485 ? Маса енергетског постројења у %од стандардне тежине брода 11,5 19,7 8 ? Максимална брзина, чвор 21 25,5 19,5 24,75
Бојни крсташи пре Првог светског рата Бојни крсташи Велике Британије Након усвајања одлуке о избору калибра 305 мм за главну артиљерију нових крсташа, са радовима се убрзо започело, али са великим тешкоћама. Посебно тешко је било питање о размештању артиљеријских кула главне артиљерије. Разматрано је 5 различитих пројеката, пре него што је усвојен оригинал - по једна кула на крми и прамцу, и још две на средини, постављене асиметрично.Грибовский В. Ю. Линейный крейсер Invincible // Мидель-Шпангоут. — 2006. № 11. При оваквом распореду, уколико се желела ватра свих 8 топова, кула која се налазила са супротне стране, могла је пуцати само у сектору од 30°Паркс О. Линкоры Британской империи. Ч. VI. Огневая мощь и скорость. Но главна слабост пројекта, било је нешто сасвим друго - оклопна заштита није премашила веома скромно оклопљавање претходних оклопних крсташа, те због тога није давала адекватну заштиту од тешких граната на очекиваној даљини борбе.
Реформатор Краљевске морнарице, Џон Фишер, био је апсолутно сигуран, да ће велика брзина његових најомиљенијих бродова, бити најбоља заштита. Званично, главни задатак бојних крсташа, био је извиђање и уништење непријатељских извиђача, а борбе са бојним бродовима биле би краткотрајне и на великој дистанци“Фишерова тврдња брзина – најбоља заштита, важила је кад су бродови водили борбу на максималној даљини, но када се појавио случај да је храбри командант стао пред лице непријатеља, занемаривши основе пројекта, Инвисибл је у пуној брзини отишао у сигурну смрт”.Паркс О. Линкоры Британской империи. Ч. VI. Огневая мощь и скорость. —
300п|мини|лево|Бојни крсташ Индомитибл Градња три бојна крсташа класе Инвинсибл започета је 1906. године, и сва три улазе у строј током 1908. и 1909. године, при чему су Инфлексибл () и Индомитибл (ен. Indomitable) завршени пре главног носиоца класе, бојног крсташа Инвинсибл (ен. Invincible).Conway’s All the World’s Fighting Ships. — Утисак на поморске стручњаке широм света, упоређујући могућности нових бродова са старијим оклопним крсташима, био је огроман, поготово што је британски адмиралитет активно подржавао верзију много веће борбене способности бродова, него што је она била. Посебно се претеривало са приказивањем оклопне заштитеГрибовский В. Ю. Линейный крейсер Invincible. —
Жртве овог дезинформисања били су британски доминиони — Аустралија и Нови Зеланд. Када је у Великој Британији започета градња серије Индифетигебл (ен. Indefatigable), мало побољшане верзије класе Инвинсибл, доминиони су пожелели да и они добију супер крстарице. Као резултат тога, 2 од 3 брода класе Индифетигебл, додељена су доминионима - Острелиа () и Њу Зиланд (ен. New Zealand). Једино право побољшање у односу на претходну класу Инвинсибл, био је бољи распоред топовских кула главне артиљерије, тако да су свих 8 топова могла по потреби пуцати и са једне и са друге стране брода. Сви остали недостаци остали су исти, укључујући и оклопну заштиту. Сва три брода улазе у сатав флоте од 1911. до 1913.Conway’s All the World’s Fighting Ships. године. Главни бродоградитељ Краљевске морнарице Д’ Енкуорт је касније јасно рекао:“Посматрајући историју пројектовања бојних крсташа, ја не схватам зашто је било боље направити лош Индифетигебл пројекат, који је у суштини поновљени Инвинсибл, и већ је застарео, уместо да је развијен побољшани дизајн са оклопом приближно једнаким бојним крсташима Молтке и Гебен, изграђеним у исто време”Паркс О. Линкоры Британской империи. Ч. VI. Огневая мощь и скорость. 300п|мини|десно|Бојни крсташ Принцес Ројал У међувремену, на новим британским бојним бродовима, почели су да се уграђују топови главног калибра од 343 мм. Наравно, одмах се појавила жеља, да се тај исти калибар топова главне артиљерије, постави и на нове бојне крсташе. Тежина нових бродова драстично је порасла на 30.000 тона и више, у пуном оптерећењу, артиљерију главног калибра су сачињавала 8 топова калибра 343 мм, али лоше размештених, док је брзина порасла за пар чворова. Међутим сви главни недостаци преткодних класа, остали су непромењени. Иако је класа Лајон била боље оклопљена од својих претходника, и даље је ниво заштите био неадекватан. Тачније, дебљина оклопа од 229 мм, која је наведена за бокове, протезала се само дуж машинских одељења, док је на осталим местима, оклоп био много тањи.Паркс О. . СпБ: Галея-Принт.