мини|levo|320п|Кина за време династије Северни Сунг око 1111. године
мини|200п|levo| Цар Таи-цу из династије Сунг, оснивач династије Сунг, око 1000. године мини|levo|200п|Пагода храма Лингјан у Шандонгу из 1063. године Крајем 9. века велики је сељачки устанак готово уништио средишњу власт династије Танг. Кина је подијељена на 10 држава с малим остатком царства којим је владало пет династија у низу (тзв. Касни Лијанг).
У јануару 960. године, генерал Чао Кјанг-јин је извршио државни удар који је искористио Сунг Таи-цу (Цар Таи-цу из династије Сунг) да се докопа пријестола. Вешти војни и политички вођа Таицу је постао први царе нове династије Сунг. Он је успео да уједини Кину и уништи претњу са севера, али династија Сунг никада није повратила под своју власт Анам (северни Вијетнам), а китанска држава Лијао још увек је заузимала гранична подручја на североистоку где су основали своје царство у Манџурији и унутрашњој Монголији. На северозападу су Тагнути основали снажно царство Си Сја. Та су подручја остала под страном влашћу до 1368. године.
Нова држава била је разједињенија него што је била у време династије Танг, а и војно слабија. Међутим, „Царски владајући састав” још је више поједностављен и установљена је управа чиновника по заслузи. То је било и раздобље брзога господарског развоја. У раздобљу од 750. до 1100. становништво се готово удвостручило, углавном због ширења узгоја пиринча (која потиче из југоисточне Азије) у средишњој и јужној Кини што је довело до стварања вишкова хране. Ово повећање броја становника је био разлог што се средишња власт повукла из свестраног и темељног управљања трговином и она је препуштена слободном тржишту. Трговина је надаље досегла већи развој употрабом папирног новца, те великом концентрацијом трговине око прве престонице Сунга, Кајфенга. Кајфенг је био и средиште канала (Велики канал) и мреже путева државе Сунг. Списак владара династија Северни Сунг
Постхумно име1 Храмовно име Лично име Владарско име Период владавине Конвенција за навођење: храмовно име. Цар Да-сјао大孝皇帝 (Dàxiào huángdì) Таи-цу太祖 (Tàizǔ) Џао Куанг-јин赵匡胤 (Zhào Kuāngyìn) Ђијен-лунг (建隆)Ћијен-д’ (乾德)Каи-бао (开宝) 960-963963-968968-976. Цар Ву-вен武文皇帝 (Wǔwén huángdì) Таи-цунг太宗 (Tàizōng) Џао Гуанг-ји赵光义 (Zhào Guāngyì) Таи-пинг-сјинг-гуо (太平兴国)Јунг-сји (雍熙)Дуан-гунг (端拱)Чун-хуа (淳化)Џ’-дао (至道) 976-984984-987988-989990-994995-997. Цар Јуен-сјао元孝皇帝 (Yuánxiào huángdì) Џен-цунг真宗 (Zhēnzōng) Џао Д’-чанг赵德昌 (Zhào Déchāng) Сјен-пинг (咸平)Ђинг-д’ (景德)Да-џунг-сјанг-фу (大中祥符)Тијен-сји (天禧)Ћијен-сјинг (乾兴) 998-10031004-10071008-10161017-10211022. Цар Минг-сјао明孝皇帝 (Míngxiào huángdì) Жен-цунг仁宗 (Rénzōng) Џао Шоу-ји赵受益 (Zhào Shòuyì) Тијен-шенг (天圣)Минг-дао (明道)Ђинг-јоу (景祐)Бао-јуен (宝元)Канг-динг (康定)Ћинг-ли (庆历)Хуанг-јоу (皇祐)Џ’-х’ (至和)Ђија-јоу (嘉祐) 1023-10321032-10331034-10381038-10401040-10411041-10481049-10541054-10561056-1063. Цар Сјуен-сјао宣孝皇帝 (Xuānxiào huángdì) Јинг-цунг英宗 (Yīngzōng) Џао Цунг-ш’赵宗实 (Zhào Zōngshí) Џ’-пинг (治平) 1063-1067. Цар Шенг-сјао圣孝皇帝 (Shèngxiào huángdì) Шен-цунг神宗 (Shénzōng) Џао Џунг-џен赵仲针 (Zhào Zhòngzhēn) Сји-нинг (熙宁)Јуен-фенг (元丰) 1068-10771078-1085. Цар Џао-сјао昭孝皇帝 (Zhāoxiào huángdì) Џ’-цунг哲宗 (Zhézōng) Џао Јунг赵佣 (Zhào Yōng) Јуен-јоу (元祐)Шао-шенг (绍盛)Јуен-фу (元符) 1086-10941094-10981098-1100. Цар Сјен-сјао显孝皇帝 (Xiǎnxiào huángdì) Хуи-цунг徽宗 (Huīzōng) Џао Ђи赵佶 (Zhào Jí) Ђијен-џунг-ђинг-гуо (建中靖国)Чунг-нинг (崇宁)Да-хуан (大欢)Џенг-х’ (政和)Чунг-х’ (重和)Сјуен-х’ (宣和) 11011102-11061107-11101111-11181118-11191119-1125. Цар Жен-сјао仁孝皇帝 (Rénxiào huángdì) Ћин-цунг钦宗 (Qīnzōng) Џао Дан赵亶 (Zhào Dǎn) Ђинг-канг (景康) 1125-1127. 1. Владари династије Сунг имали су комплексна постхумна имена. Ради прегледности, у табелама су дата скраћена постхумна имена. Целовита постхумна имена налазе се у списку владара на чланку о овој династији. Види још Списак кинеских владара Историја Кине Кинески владари Кинеска митологија
Референце
Литература
Спољашње везе
Dinastija Song Umjetnost dinastije Sung s video komentarima
Категорија:Историја Кине Категорија:Кинеске династије