Поморска битка код Калабрије, позната и као битка код рта Пунта Стило, водила се између бродова британске и италијанске морнарице 9. јула 1940, источно од Калабрије, на југу Италије. И једна и друга страна су битку прогласиле победом, иако је у суштини исход био нерешен.
Припреме Током припрема за офанзиву на Египат Италијани су увече 6. јула 1940. из Напуља за Бенгази упутили конвој од 5 превозних бродова са укупно 16.000 тона ратног материјала, 232 возила и 2,190 војника. Блиско непосредно обезбеђење конвоја чиниле су 2 крстарице, 4 разарача и 5 тропиљарки, даље обезбеђење чиниле су 6 тешких и 4 лаке крстарице и 16 разарача, а посредно обезбеђење чинили су 2 бојна брода, 6 лаких крстарица и 13 разарача.
Истовремено, на Малти су Британци приправили два конвоја за Александрију. Први конвој од 3 превозна брода превозио је породице војника и официра, а други конвој од 4 превозна брода превозио је ратни докнадни материјал за медитеранску флоту. Њихово обезбеђење требало је да спроведе главнина снага британске медитеранске флоте. Италијански конвој праћен разарачима упловио је у Јонско море ујутро 7. јула 1940. Ноћу 7. на 8. јул 1940. испловила је британска медитеранска флота са носачем авиона, 3 бојна брода, 5 лаких крстарица и 17 разарача под заповедништвом адмирала Канингама. Тако су сада на мору биле обе флоте с темељном задатком заштите конвоја.
Супротстављене снаге Савезници Одред B под командом вицеадмирала Канингама и одред C под командом вицеадмирала Придам-Випела. 3 бојна брода: Warspite, Malaya, and Royal Sovereign. 5 лаких крстарица: Orion, Neptune (damaged), HMAS Sydney, Gloucester, and Liverpool. 1 носач авиона: Игл. 16 разарача: Nubian, Mohawk, Hero, Hereward (damaged), Decoy (damaged), HMAS Stuart, Hyperion, Hostile, Hasty, Ilex, Dainty, Defender, Juno, Janus, HMAS Vampire, and HMAS Voyager.
Италија Италијанске снаге под командом вицеадмирала Кампијонија. 2 бојна брода: Конте ди Кавур и Ђулио Чезаре (оштећен). 6 тешких крстарица: Зара, Фиуме, Гориција, Пола, Болцано (оштећена), и Тренто. 8 лаких крстарица: Eugenio di Savoia, Duca d'Aosta, Muzio Attendolo, Raimondo Montecuccoli, Alberico da Barbiano, Alberto di Giussano, Duca degli Abruzzi, и Giuseppe Garibaldi. Око 16 разарача, међу којима Vittorio Alfieri, Artigliere, Lanciere, and Leone Pancaldo (потопљен).
Битка Италијани су први открили противничку флоту 8. јула 1940. у 0040 подморницом Беилул која је дојавила положај када се британско бродовље налазило на око од Александрије. Британска подморница Феникс открила пак је италијанско ратно бродовље у 0515 на око од Малте. Италијанско ваздухопловство које је било базирано код Бенгазија и Додеканезу одмах је полетело и напало британско бродовље. Том приликом оштећена је крстарица Глосестер.
Адмирал Канингам тада одустаје од темељне задаће заштите конвоја и своје бродовље окреће у сусрет италијанском у смеру Таранта. У међувремену италијански конвој без проблема упловио је у Бенгази, а ратно бродовље из пратње кренуло је према Триполију. Око поднева 9. јула двије флоте биле су на удаљености од само једна од друге. Са британског носача авиона Игл узлетело је 9 торпедних авиона који су с удаљености од око 1000 m напали италијанско бродовље, међутим нису извукли никакве резултате. У међувремену флоте су се примакле на око једна другој.
Недуго након тога морнари једних и других бродова оптички су опазили противничко бродовље. Италијански бојни бродови и крстарице запловили су у четири паралелне колоне с разарачима напред. У 1520 италијанске крстарице прве су отвориле паљбу, на коју су на тренутак касније одговориле британске крстарице. Ворспајт је с удаљености од 24.000 m отворио паљбу на италијански бојни брод Џулијо Чезаре. Чезаре је погођен и оштећен, а брзина му је пала на само 18 чворова. У сразу италијанских и британских крстарица тешко је оштећена италијанска крстарица Болцано. Иалијански адмирал Кампијони заповеда тада прекид борбе и извлачење под заштитом дима према западу. Међутим, италијански разарачи скривени димом предузели су торпедни напад на британско бродовље. Британски разарачи одмах су кренули у противнапад желећи заштитити своје крстарице и бојне бродове од италијанских разарача. Битка разарача одвијала се од 1606 до 1645. Ниједно торпедо није погодило своју мету.
Разарачи једне и друге флоте вешто су маневрирали и избегавали торпеда. Британска флота кренула је за италијанском, али јој је на од Калабрије италијанска флота нестала из вида, па се британско бродовље окренуло и запловило у смеру Малте. Међутим, сада је британска флота стално нападана од италијанског ваздухопловства. Италијанских 126 авиона избацило је око 514 бомби тежине од 100 до 500 килограма. (Неколико бомби пало је и на талијанске бродове јер их њихово ваздухопловство није препознало.)
Последице У бици код Стила није било људских губитака, а обје флоте извршиле су своје задатке. Британци су показали тактичку агресивност надомак италијанских база, а Италијани су спретно избегли борбу, али нису успели да координишу деловање ваздухопловства и флоте, па је мањи број авиона напао властите бродове, мада није било губитака.
Референце
Спољашње везе Битка
К Категорија:Медитерански рат Категорија:Италија у 1940.