Црни бор () је високо четинарско дрво. Једна је од најраспрострањенијих врста борова које расту у Србији.

Опис У зависности од услова средине црни бор може порасти и до 40 м. Има широко купасту кишобранасту крошњу. Кора стабла је дебела, тамносива, испуцала у неправилним браздама. Код старијих стабала бразде су и попречне. Младе гране су голе, сјајне, покривене ситним љуспама. Пупољци су смоласти, при врху оштро зашиљени. Четине су тамнозелене и круте, дуге 8-18 цм, по две у рукавцу. Отпадају после 4-5 година. Мушке цвасти смештене су при врху овогодишњих гранчица, а женске (које уобичајено зовемо шишарке) су висеће и формирају се дуж целе гране. Цвета априла-маја. Шишарке су округласте, дуге 4-10 цм, сјајно смеђе. Семе сазрева до јесени друге године, а шишарке се отварају у пролеће треће године.

Распрострањеност 250px|мини|десно|Шума црног бора Ареал црног бора простире се у јужној Европи, од источне Шпаније и јужне Француске, преко Корзике и Калабрије, Аустрије и Балканског полуострва до Мале Азије и Крима. Најчешће расте на надморској висини од 400 до 1300 м, али се на Копаонику могу наћи поједини примерци и на 1650 м н. в.

Има велики број подврста, варијетета и станишних раса чији су ареали јасно дефинисани. Код нас се јављају: -{Pinus nigra}- -{ssp.}- -{Pallassiana}- – кримски бор, карактеристичан за најјужније ареале, код нас се налази само на подручју око Босилеграда. -{Pinus nigra}- -{ssp.}- -{Gočensis}- – описан на Гочу. -{Pinus nigra}- -{ssp.}- -{Zlatiborica}- – описан на Златибору и Муртеници

Станиште Црни бор је врста светла и једна је од најважнијих врста за пошумљавање стрмих терена. Пионирска је врста, изузетно отпоран на услове станишта, па подноси екстремне услове – сушу и јаке ветрове. Може расти на готово вертикалним литицама. Веома је отпоран и на градске услове.

Изграђује заједнице са великим бројем лишћарских и четинарских врста. У западној Србији широко је распрострањена заједница црног и белог бора.Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.).

Употреба У Србији под шумама црног бора налази се површина од 61.506 ha, или 2,6%. Дрво црног бора користи се у примарној преради дрвета за производњу фурнира и резане грађе, док се у финалној преради дрвета ови производи користе за производњу разних врста намештаја. Цењено је и као грађевинско дрво. Због своје трајности дрво срчевине посебно је цењено у производњи прозора, врата, кровних конструкција, подова и других производа изложених променљивим атмосферским утицајима. Дрво је богато смолом, трајно и отпорно, нарочито ако се налази испод воде. Дрво пања, које има повећани садржај смоле, користи се за екстракцију, а у народу је познато под називом “луч”. Луч се користи за лако паљење ватре.Шошкић, Борислав (2008), „СВОЈСТВА, ПРЕРАДА И УПОТРЕБА ДРВЕТА ЦРНОГ БОРА (Pinus nigra Arn.)”

Значај у озелењавању 250px|мини|десно Изузетно је значајна врста у пејзажном обликовању, како због своје отпорности на готово све услове станишта, тако и због лепог хабитуса и изразито тамне боје четина, која ствара ефектне контрасте са врстама светлијих боја.

Познати су многи култивари, између осталих: -{Pinus nigra ’Columnaris’}- – ваљкаста форма са сасвим кратким, нагоре повијеним гранама. -{Pinus nigra ssp. Laricio ’Monstrosa’}- – ниска форма са кратким и дебелим гранама и густим тамним четинама. -{Pinus nigra ssp. Laricio ’Nana’}- – жбунаста форма, расте споро и достиже висину до 4 м. -{Pinus nigra ssp. Laricio ’Pendula’}- – жалосна форма код које су снажне гране повијене надоле. -{Pinus nigra ’Pyramidalis’}- – ускопирамидална крошња са дугим плавичастим четинама.

Споменици природе 250px|мини|десно|Свети бор са Камене горе На Каменој Гори надомак Пријепоља расте стабло црног бора старо више од 400 година. Мештани га зову Свети Бор или Светибор. Под заштитом државе је као споменик природе. Стабло је импресивних димензија.

Референце

Види још Шуме Србије Списак заштићених природних добара у Шумадији и западној Србији

Литература

Спољашње везе

Свети бор на Каменој гори – галерија фотографија Kamena Gora, Sveti bor

Категорија:Борови Категорија:Шумарство Категорија:Хортикултура Категорија:Дендрологија