Александар Ивић (Београд, 6. март 1949 — Београд, 27. децембар 2020) био је српски математичар, професор емеритус Универзитета у Београду и академик САНУ.
Биографија Рођен је као син познатих лингвиста и академика Павла и Милке Ивић. Деда по оцу је био историчар Алекса Ивић, а прадеда по мајци песник Војислав Илић, син књижевника и министра Јована Илића.
Био је учесник на Међународној математичкој олимпијади 1967. године.Александар Ивић - олимпијада 1967 На Природно-математичком факултету Универзитета у Београду је магистрирао 1973. и докторирао 1975. године. Наслов докторске дисертације био му је „О неким класама аритметичких функција које су везане за расподелу простих бројева“, а ментор Ђуро Курепа. Његова научна област деловања била је аналитичка теорија бројева.
Након рада на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду прелази на Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду (Катедра за примењену математику), пролазећи кроз сва универзитетска звања. За редовног професора изабран је 1988, а за професора емеритуса на Универзитету у Београду 2014. године.
Био је члан Математичког института САНУ и члан редакције више међународних часописа. Будући истакнути научник у области аналитичке теорије бројева позиван је на многе међународне научне скупове као пленарни предавач. Био је гостујући професор на многим универзитетима у свету (Јапан, Кина, Бразил, Финска, итд), на којима је држао предавања из теорије Риманове зета функције, као једне од данас најактуелнијих теорија у математичком свету. Његова монографија о чувеној Римановој функцији и Римановој хипотези (The Riemann zeta-function. Theory and applications), објављена код најпознатијег светског издавача John Wiley & Sons, Inc., New York, 1985, доживела је још једно издање код Dover Publications, Inc., Mineola, NY, 2003, и цитирана је преко 600 пута од најпознатијих светских ауторитета у области аналитичке теорије бројева.мини|Библиографија Александра Ивића преузета из Годишњака САНУ за 1988. и 1997. годинуНа основу курса који је одржао током 2011. године на Универзитету у Хелсинкију, настала је још једна његова позната монографија о теорији Хардијеве Z-функције (The Theory оf Hardy’s Z-Function, Cambridge University Press, 2013).
За дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) изабран је 1988, а за редовног 2000. године.
Из првог брака има кћерке Наталију (1980) и Емилију (1984).
Био је ожењен Сандом Рашковић Ивић, са којом је добио сина Јована (1997—2022). Преминуо је 27. децембра 2020. године у Београду.САНУ се опростио од академика Александра Ивића (28. децембар 2020)
Дела Објавио је преко 280 научних радова у најпознатијим светским часописима, са цитираношћу од неколико хиљада пута. Писао је рецензије за међународне часописе и реферате за познате светске реферативне журнале. 1985, репринт Dover. . 2013 са Jean-Marie de Koninck: Topics in arithmetical functions: asymptotic formulae for sums of reciprocals of arithmetical functions and related results, North Holland 1980 Lectures on mean values of the Riemann Zeta Function, Lectures Tata Institute, Springer Verlag 1991
Референце
Спољашње везе Александар Ивић (mathnet.ru) Допуњена библиографија Александра Ивића преузета из Годишњака САНУ за 2014. годину
Категорија:Рођени 1949. Категорија:Умрли 2020. Категорија:Професори из Београда Категорија:Српски математичари Категорија:Академици САНУ Категорија:Математичари из Београда Категорија:Професори емеритуси Категорија:Професори емеритуси Универзитета у Београду