Срби су један од три конститутивна народа Босне и Херцеговине. Срби су територијално најраспрострањенији народ у Босни и Херцеговини. Говоре српским језиком ијекавског изговора и већином су православне вјере, док мали број њих чине атеисти, муслимани или католици.

Срби у највећем броју живе у Републици Српској, једном од два ентитета земље. Осим у Републици Српској, гдје Срби чине око 81,51% становништва, Срби живе у веома малом броју и у другом ентитету земље, Федерацији Босне и Херцеговине и то углавном у у Унско-санском и Кантону 10, гдје их је око 2,55% у цјелокупном становништву. У Федерацији Босне и Херцеговине, Срби чине већину у Дрвару, Гламочу, Босанском Грахову и Босанском Петровцу. У Босни и Херцеговини Срби насељавају области: Босне, Крајине, Семберије, Херцеговине, Посавине, Бирча и Подриња па се према регионалној припадности могу називати: Крајишницима, Босанцима, Бирчанима, Посавцима, Семберцима, Херцеговцима, Подрињцима.

Од 15. до 19. века, православни Срби у данашњој Босни и Херцеговини често су били прогоњени у Османском царству али су исто тако дизали буне и устанке против Османлија. Период 20. века обележили су окупација и прогони Аустро-Угарске, борба против окупатора у Другом свјетском рату (Срби чинили натполовичну већину у оба покрета отпора у Босни и Херцеговини) те геноцид у Другом светском рату. Политичка превирања и лоши економски услови изазвали су више таласа емиграције. Деведесетих година 20. века. током и након Одбрамбено-отаџбинског рата, многи Срби из БиХ су се преселили у Србију и иностранство.

Низ Срба из БХ је остварио значајне успјехе у свим пољима дјеловања, како у Српској и БХ, тако и у Србији и иностранству. Српски трговци и касније банкари и привредници били су убједљиво доминантни у 18, 19. и на почетку 20. вијека. За вријеме трајања османске окупације неколико појединаца српског поријекла из данашње Босне и Херцеговине је заузимало водеће позиције у политици и војсци Османског царства. Српски сликари уводили су европске сликарске трендове и стилове у БХ.

Историја Срба у Босни и Херцеговини Средњи вијек лево|мини|Миграције Срба у раном средњем вијеку Срби су населили Балкан у 6. и 7. веку. Према Порфирогенитовом De Administrando Imperio (око 960), Срби су населили и простор који се данас назива Босна и Херцеговина. Насељавали су и владали Србијом, која је укључивала "Босну" (са два насељена града; Котор и Десник) и "Расцију", и поморске кнежевине Травунију, Захумље и Паганију, прва двије су грубо подијељене ријеком Неретву ( укључујући и оно што је данас Херцеговина). У Србији је у то вријеме владала династија Властимировића. Током владавине Мутимира (р. 851-891), Срби су били христијанизовани. Срби су били важни византијски савезници; флоте Захумља, Травуније и Конавала (српски "Поморје") су послате да се боре против Сарацена(Арапа) који су напали град Рагуса (Дубровник) 869. године, на непосредан захтјев Василија Првог, кога су Дубровчани измолили за помоћ. Територијом Босне владало је неколико српских династија, готово у читавом континуитету средњег вијека. Босном или већином данашњих подручја владали су Властимировићи, Војислављевићи, Немањићи и Котроманићи, као владарске династије, и више обласних племићких српских породица(у познијем средњем вијеку Косаче, Раденовићи итд.). Кнез Петар (892—917), поразио је Тишемира у Босни, припајајући долину Босне. Петар је преузео Неретву, након чега је, чини се, дошао у сукоб са Михајлом, бугарском вазалном владаоцем Захумља (са Травунијом и Дукљом).

Властимировићи (негде Вишеславићи или Војиславићи) су прва српска владарска династија о којој постоје историјске биљешке, а која је владала Кнежевином Србијом од 7. до 10. века. Цар Константин VII Порфирогенит у свом делу De administrando imperio посвећује осам поглавља досељавању Срба и Хрвата на Балкан. У поднаслову једног поглавља стоји О Србима и земљи у којој сада обитавају и говори о поријеклу, постојбини и познатим члановима српске владарске породице. Врховни поглавар Срба у Бијелој Србији је имао два сина од којих је један узео пола народа и отишао цару Ираклију тражећи од њега да му да на дар земљу на којој ће се са својим народом населити, док је други син остао да након оца влада Белом Србијом. Србима који су дошли на Балкан наставили су да владају потомци њиховог вође (син, потом унук и тако редом), а први владар кога знамо по имену је Вишеслав (Војислав) за кога се сматра да је владао око 780. године. После њега влада његов син Радослав, кога наслеђује његов син Просигој. Након доласка на Балкан, Срби су формирали неколико међусобно повезаних кнежевина. Средином 9. века, формира се јако државно средиште под кнезом Властимиром. Властимир (9. век–860) је први српски жупан (кнез) о коме постоји више података. Он је син жупана Просигоја, владао је врло успјешно Србијом. У трогодишњем рату (који је био у времену од 836. до 852. год) против бугарског хана Пресијана Властимир је био побједник. Да би и са запада осигурао своју државу, удао је своју ћерку Крајину за требињског жупана Белу, подаривши му титулу кнеза ("архонта"). Тиме је Травунију вазално везао за Србију (Рашку), у чијем је саставу она остала као зависна, вазална област, до друге половине 10. вијека. Властимира наслеђује најстарији син Мутимир. Мутимир је са својом браћом Стојимиром и Гојником успешно одбио нови бугарски напад на Србију за време Бориса (852—888), када Бугарска почиње да јача, али је и Србија (Рашка) постала доста снажна држава. У време жупана Мутимира извршено је „Крштење Србије“ 879. године. Последњи владар из рода Властимировића, кнез(негдје Краљ, односно Архонт) Часлав је, уз помоћ и подршку Византије, обновио и ојачао српску државу, тако да је она могла да парира тадашњем Бугарском царству. Смрћу цара Симеона (927), он долази у Србију из Бугарске (гдје је провео готово цијели дотадашњи живот), те уз помоћ Византије обнавља своју државу. Тада је Србија (Рашка), поред централних области, обухватала Босну и Травунију. Само је Хум, од земаља гдје су живели Срби (као и у свим просторима од Цетине до Бојане, како свједочи Константин VII Порфирогенит) остао неприпојен Србији; њиме је управљао Михајло Вишевић. који се после пораза Бугара од Византије ставио под њихову заштиту. Како су крајем 9. века у Панонију стигли Угри (Мађари), они су својим брзим коњима из подунавске равнице (Дунава и Тисе) правили упаде у српске земље, нарочито у Босну, али их је сузбио српски жупан (кнез) Часлав, погубивши у једном окршају угарског кнеза Киза. Да би се Угри осветили, како нас обавјештава Барски родослов (Љетопис попа Дукљанина), они су у ноћном препаду у данашњој Мачви заробили жупана Часлава и са блиским рођацима бацили у Саву. У вријеме византијског цара Јована Цимискије (969–976) Византија ће покорити Бугарску и Србију све до реке Дунава. После његове смрти, Србија се распада по принципу феудалне раздробљености. лево|мини|Србија у деветом и десетом вијеку, под влашћу династије Властимировића, успоредба са данашњим границама Војислављевићи су српска средњовијековна династија, која је наследила власт над Дукљом преко Јована Владимира и српске династије Властимировића. Ова владарска лоза владала је Дукљом и околним подручјима, укључујући и Захумље, Рашку и Босну. Њихова владавина је трајала од 1018. до 1186. године, када је примат преузела династија Немањић. Војислављевићи носе име по Травунском племићу по имену Стефан Војислав, који је био синовац владара Дукље Светог Јована Владимира. Он је такође био и унук Љутимира, посљедњег кнеза Рашке. Када је поново Византија окупирала Рашку, кнез Војислав и његов син Михаило, који је рођен након 1042. и који је постао Велики жупан Зете 1050/1055, обновили су кнежевину и задржали независност од Византије(Источног римског царства). Након Михаила постављен је његов син Петрислав за великог кнеза Дукље. Икона краља Михајла са круном се и даље чува у Цркви Светог Михајла у Стону, на полуострву Пељешац. Наследио га је његов син Константин Бодин, који је владао од 1080. до 1101. Вукан и Марко, нови кнезови Рашке су вероватно били синови поменутог Петрислава. Вукан (1083—1115) је био Велики жупан док није Марку предао управљање Дукљом. Византијски цар Алексије I Комнин касније је приморао Вукана да призна врховну власт Византије 1094. године. Након Бодинове смрти 1101. године непрестане борбе за власт између његових наследника ослабиле су државу. Бодин је претходно прогнао Доброслава, његовог млађег брата, заједно са својим рођаком Кочапаром. 1101. године они су се вратили и наставили борбе за власт у Дукљи. Године 1114, Ђорђе, син Константина Бодина, преузео је власт у Дукљи. Следеће године Вукана замјењује синовац Урош I Вукановић (око 1115—1131) у Рашкој. Ђорђева владавина је трајала до 1118. године. Један од синова Уроша I био је Завида, кнез Захумља. Његова четири сина ће на крају довести до тога да власт над Рашком преузме династија Немањићии. мини|Часлав, Кнез, Краљ, Архонт Срба лево|мини|Српске границе у раном деветом вијеку, за вријеме владавине Кнеза Властимира Немањићи су средњовијековна српска династија која је владала Србијом више од два века и остварила највеће проширење средњовековне Србије. Династија је названа по Стефану Немањи I, оснивачу династије који је повезан са Вукановићима по мушкој линији и са Војислављевићима по женској линији. У династији има једанаест владара, с тим што се династија можда наставила, женском линијом у династију Лазаревића. Како су Лазаревићи родбински повезани са династијом Бранковића, који су владали дијелом Срба до прве половине 16. вијека постоји могућност да су по женској линији и ти Бранковићи били потомци Немањића. Династија Немањића "углавном је владала претежно Херцеговином, а повремено и свим дијеловима Босне, а Подриње, Сребреница, Посавина, Усора и Соли Стефан Драгутин (српски Стефан Драгутин, умро 12. марта 1316) био је краљ Србије од 1276-82. и краљ Сријема од 1282. до 1316. године. Владао је Србијом која је обухватала велике дијелове данашње Босне, све до његовог одрицања 1282. године, када се разболио. Сријемски краљ и његов млађи брат наслиједио га је као владара Србије, а касније је постао монах и променио име у Теокист. Српски Цар Стефан Душан Силни, је овладао цијелом територијом данашње Босне и Херцеговине, и прогласио се Царем Срба, Грка и Бугара. Послије његове смрти Котроманићи поново наступају као суверени владари тог простора. мини|Карта Српског царства, Цара Душана, 1350. године, према њемачком историчарз Густаву Дројсену, карта рађена у деветнаестом вијеку. На карти Српско царство обухвата и простор српске Босне и Херцеговине. лево|мини|Босна у 10. веку. Босанска држава током владавине Кулина Бана 1180—1204. Босанска држава током владавине краља Твртка 1353—1391. Границе босанске државе у другој половини 15. века. Босна и Херцеговина у другој половини 19. века.