Ремон Клод Фердинан Арон (French: [ʁɛmɔ̃ aʁɔ̃]; 14. март 1905 — 17. октобар 1983) био је француски филозоф, социолог, новинар и политиколог, критичар марксизма и социјализма. Он је најпознатији по својој књизи из 1955. The Opium of the Intellectuals, која садржи тврдњу Карл Маркса да је религија опијум за народ - Арон тврди да је у послератној Француској, марксизам био опијум интелектуалаца. У књизи је Арон оштро критиковао француске интелектуалце за оно што је описао као њихове оштре критике капитализма и демократије и њихове истовремене одбране марксистичког угњетавања, злостављања, и нетолеранције. Критичар Роџер Кимбал сугерише да је Опијум "плодоносна књига двадесетог века".Kimball, Roger (2001). "Aron & the power of ideas ". New Criterion, May 2001. Арон је познат по свом доживотном пријатељству са филозофом Жан-Полом Сартром.Memoirs: fifty years of political reflection, By Raymond Aron (1990) Изрека „Боље погрешити са Сартром, него бити у праву са Ароном“ постала популарна међу француским интелектуалцима. Он је такође познат по својој књизи The Imperial Republic: The United States and the World 1945-1973, на шта су утицали Збигњев Брежински и Хенри Кисинџер, између осталих. Арон се опширно бавио широким спектром тема. Наводећи ширину и квалитет Аронових списа, историчар Џејмс Р. Гарланд каже, "Иако је можда мало познат у Америци, Рејмонд Арон вероватно стоји као надмоћан пример француског интелектуализма за већи део двадесетог века".
Као глас умерености у политици, Арон је имао много ученика и на политичкој левици и на десници, али је приметио да је он лично „више левичарски ароновац него десничар“. Међутим, он се генерално назива конзервативним либералом (или десничарским). Арон је опширно писао о широком спектру других тема. Наводећи ширину и квалитет Аронових списа, историчар Џејмс Р. Гарланд сугерише: „Иако је можда мало познат у Америци, Рејмонд Арон је вероватно стајао као врхунски пример француског интелектуализма током већег дела двадесетог века“..
Живот и каријера Рођен у Паризу, син секуларног јеврејског адвоката, Арон је студирао на École Normale Supérieure, где се спријатељио са Жан-Полом Сартром, који је постао његов пријатељ и доживотни интелектуални противник. Он је био рационалан хуманиста, и лидер међу онима који нису прихватили егзистенцијализам. Арон је заузео прво место у Agrégation of philosophy 1928. године, када је Сартр пао на истом испиту. Године 1930, је докторирао филозофију историје на École Normale Supérieure.
Предавао је социјалну филозофију на Универзитету у Тулузу само неколико недеља, тада је почео Други светски рат, он се придружио армији de l'Air. Када је поражена Француска, отишао је у Лондон да се придружи Војсци Слободне Француске, уређивао је новине France Libre (Слободна Француска).
Када се рат завршио Арон се вратио у Париз да предаје социологију на École Nationale d'Administration и на Институту политичких наука у Паризу. Од 1955. до 1968. године, он је предавао на Сорбони, а након 1970. на Collège de France. Године 1953. се спријатељио са младим америчким филозофом Аленом Блумом, који је предавао на Сорбони.
Као доживотни новинар, Арон је 1947. постао утицајан колумниста за Le Figaro, на том положају је остао тридесет година док се није придружио L'Express-у, где је писао политичке колумне до своје смрти.
Он је изабран за Страног почасног члана Америчке адемије наука и уметности 1960. године. (PDF).
Арон је преминуо од срчаног удара 17. октобра 1983. године у Паризу.
Посвећеност политици У Берлину, Арон сведочи успону нацистичке партије, и развија аверзију према свим тоталитарним системима. Године 1938. је учествовао у Colloque Walter Lippmann у Паризу.
Политичке мисли Арон је аутор књига о Карлу Марксу и о Карлу фон Клаузевицу. У Рату и миру је покренуо теорију о међународним односима. Он тврди да је Веберова тврдња да држава има монопол на легитимну употребу физичке силе не односи на однос између држава.
Радови
La Sociologie allemande contemporaine, Paris: Alcan, 1935; German Sociology, London: Heinemann, 1957 Introduction à la philosophie de l'histoire. Essai sur les limites de l'objectivité historique, Paris: Gallimard, 1938; Introduction to the Philosophy of History: An Essay on the Limits of Historical Objectivity, London: Weidenfeld & Nicolson, 1948 Essai sur la théorie de l'histoire dans l'Allemagne contemporaine. La philosophie critique de l'histoire, Paris: Vrin, 1938 L'Homme contre les tyrans, New York, Editions de la Maison française, 1944 De l'armistice à l'insurrection nationale, Paris: Gallimard, 1945 L'Âge des empires et l'Avenir de la France, Paris: Défense de la France, 1945 Le Grand Schisme, Paris: Gallimard, 1948 Les Guerres en chaîne, Paris: Gallimard, 1951 La Coexistence pacifique. Essai d'analyse, Paris: Editions Monde nouveau, 1953 (under the pseudonym François Houtisse, with Boris Souvarine) L'Opium des intellectuels, Paris: Calmann-Lévy, 1955; The Opium of the Intellectuals, London: Secker & Warburg, 1957 Polémiques, Paris: Gallimard, 1955 La Tragédie algérienne, Paris: Plon, 1957 Espoir et peur du siècle. Essais non partisans, Paris: Calmann-Lévy, 1957 L'Algérie et la République, Paris: Plon, 1958 La Société industrielle et la Guerre, suivi d'un Tableau de la diplomatie mondiale en 1958, Paris: Plon, 1959 Immuable et changeante. De la IVe à la Ve République, Paris: Calmann-Lévy, 1959 Introduction. Classes et conflits de classes dans la société industrielle (Ralph Dahrendorf), Paris: Mouton Éditeur, 1959 Dimensions de la conscience historique, Paris: Plon, 1961 Paix et guerre entre les nations, Paris: Calmann-Lévy, 1962; Peace and War, London: Weidenfeld & Nicolson, 1966 Le Grand Débat. Initiation à la stratégie atomique, Paris: Calmann-Lévy, 1963 Dix-huit leçons sur la société industrielle, Paris: Gallimard, 1963; Eighteen Lectures on Industrial Society, London: Weidenfeld & Nicolson, 1967 La Lutte des classes, Paris: Gallimard, 1964 Essai sur les libertés, Paris: Calmann-Lévy, 1965 Démocratie et totalitarisme, 1965 Trois essais sur l'âge industriel, Paris: Plon, 1966; The Industrial Society. Three Essays on Ideology and Development, London: Weidenfeld & Nicolson, 1967 Les Étapes de la pensée sociologique, Paris: Gallimard, 1967; Main Currents in Sociological Thought, London: Weidenfeld & Nicolson, 1965 De Gaulle, Israël et les Juifs, Paris: Plon, 1968 La Révolution introuvable. Réflexions sur les événements de mai, Paris: Fayard, 1968 Les Désillusions du progrès, Paris: Calmann-Lévy, 1969; Progress and Disillusion: The Dialectics of Modern Society, Pall Mall Press, 1968 D'une sainte famille à l'autre. Essai sur le marxisme imaginaire, Paris: Gallimard, 1969 De la condition historique du sociologue, Paris: Gallimard, 1971 Études politiques, Paris: Gallimard, 1972 République impériale. Les États-unis dans le monde (1945–1972), Paris: Calmann-Lévy, 1973; The Imperial Republic: The United States and the World 19451973, Little Brown & Company 1974 Histoire et dialectique de la violence, Paris: Gallimard, 1973; History and the Dialectic of Violence: Analysis of Sartre's Critique de la raison dialectique, Oxford: Blackwell, 1979 Penser la guerre, Clausewitz, Paris: Gallimard, 1976; Clausewitz: Philosopher of War, London: Routledge, 1983 Plaidoyer pour l'Europe décadente, Paris: Laffont, 1977; In Defense of Decadent Europe, South Bend IN: Regnery, 1977 with Andre Glucksman and Benny Levy. . New York: Telos Press Le Spectateur engagé, Paris: Julliard, 1981 (interviews) Mémoires, Paris: Julliard, 1983 Les dernières années du siècle, Paris: Julliard, 1984 Ueber Deutschland und den Nationalsozialismus. Fruehe politische Schriften 1930–1939, Joachim Stark, ed. and pref., Opladen: Leske & Budrich, 1993 Le Marxisme de Marx, Paris: Éditions de Fallois, 2002 De Giscard à Mitterrand: 1977–1983 (editorials from L'Express), with preface by Jean-Claude Casanova, Paris: Éditions de Fallois, 2005
Остало Raymond Aron, spectateur engagé. Entretiens avec Raymond Aron. (Duration: 160 mins.), DVD, Éditions Montparnasse, 2005
Референце
Литература
, Rowman & Littlefield, 1998
Mahoney, Daniel and Bryan-Paul Frost (eds) , New Brunswick/London: Transaction Publishers, 2006 Molina, Jerónimo, Raymond Aron, realista político. Del maquiavelismo a la crítica de las religiones seculares, Madrid: Sequitur, 2013 Stark, Joachim, Das unvollendete Abenteuer. Geschichte, Gesellschaft und Politik im Werk Raymond Arons, Wuerzburg: Koenigshausen und Neumann, 1986 Stark, Joachim, Raymond Aron (1905–1983), in Dirk Kaesler, Klassiker der Soziologie, Vol.II: Von Talcott Parsons bis Anthony Giddens, Munich: Beck, 5th ed., 2007, 105–129 Bavaj, Riccardo Ideologierausch und Realitaetsblindheit. Raymond Arons Kritik am Intellektuellen franzoesischen Typs, Zeithistorische Forschungen/Studies in Contemporary History 5 (2008), , 332–338, URL: www.zeithistorische-forschungen.de/16126041-Bavaj-2-2008 Oppermann, Matthias, Raymond Aron und Deutschland. Die Verteidigung der Freiheit und das Problem des Totalitarismus, Ostfildern: Thorbecke Verlag 2008. Oppermann, Matthias (Ed.), Im Kampf gegen die modernen Tyranneien. Ein Raymond-Aron-Brevier, Zurich: NZZ Libro 2011. Stark, Joachim, Das unvollendete Abenteuer. Geschichte, Gesellschaft und Politik im Werk Raymond Arons, Wuerzburg: Koenigshausen und Neumann, 1986 Stark, Joachim, Raymond Aron (1905–1983), in Dirk Kaesler, Klassiker der Soziologie, Vol.II: Von Talcott Parsons bis Anthony Giddens, Munich: Beck, 5th ed., 2007, 105–129
Спољашње везе Profile page for Raymond Aron on the Find-A-Grave website
Категорија:Рођени 1905. Категорија:Умрли 1983. Категорија:Француски филозофи Категорија:Јеврејски филозофи Категорија:Француски социолози Категорија:Француски новинари Категорија:Рационалисти