мини|325x325п|Премештање фабрика, познато као физичко реструктурирање, често настаје као последица политика слободне трговине између земаља са високим и земаља са ниским зарадама. Офшоринг () јесте премештање пословних процеса и функција у иностранство, то јест, из једне земље у другу. Могу да се измештају оперативни процеси, као што је производња, али и пратећи процеси, као што је рачуноводство. Разлози за офшоринг углавном су повољнији услови, нарочито у погледу трошкова рада.
Офшоринг је обично својствен приватном бизнису, мада и државне власти могу да га примењују. У скорије време офшоринг се првенствено повезује са аутсорсингом техничких и административних услуга које подржавају домаће и светске операције изван матичне земље (офшор аутсорсинг), посредством модела унутрашње (подређене) и спољашње (аутсорсинг) испоруке. Међутим, офшоринг не треба мешати са аутсорсингом, који подразумева да се једна компанија ослања на другу, из разлога што офшоринг не подразумева, али исто тако ни не искључује ангажовање друге компаније која би у том случају била одговорна за одређени пословни процес. У пракси, концепти офшоринга и аутсорсинга, поред тога што могу да се преплићу, могу и да се појединачно или заједнички, као и делимично или у потпуности поништавају, што описују термини „решоринг” (енгл. „reshoring”) - враћање пословања у земљу порекла, „иншоринг” (енгл. „inshoring”) - премештање активности у земљу порекла и „инсоурсинг” (енгл. „insourcing”) - преузимање активности у оквир сопствене организације. Значајан је и термин ин-хаус офшоринга (енгл. „in-house offshoring”), који се још назива и интерни офшоринг, који представља ситуацију у којој се измештени посао обавља путем интерног модела пружања услуга - тзв. „каптив” (енгл. „captive”) модел. Ово обухвата услуге које се набављају од зависних друштава или других блиско повезаних добављача, док међупроизводи, попут делимично склопљених аутомобила или рачунара могу, али и не морају да буду укључени.
Разлози и покретачи за офшоринг Нижи трошкови и већа профитабилност често су покретачи процеса премештања пословања у иностранство. Овај феномен економисти називају „арбитражом радне снаге” (енгл. „labor arbitrage”). Поред ових, често су разлози за офшоринг и приступ квалификованом кадру у иностранству, нарочито када је у питању техничка струка, као и скраћивање времена које је потребно да би се производ пласирао на тржиште.
У периоду од 2018. до 2023. године, многе компаније су на ескалацију царина, геополитичке тензије и промене у индустријској политици одговориле диверсификацијом производње на више земаља што је познато као стратегија „Кина плус многе друге” (енгл. „China-plus-many”), уместо потпуног повлачења из одређене земље. Међу најчешћим дестинацијама нашли су се Вијетнам, Индија, Мексико, Тајланд, Тајван и Сједињене Америчке Државе. Компаније су углавном наводиле више међусобно повезаних разлога за такве потезе, од којих су најчешћи били геополитички ризик и царине услед трговинског рата, уз растуће трошкове и изражену жељу да се смањи зависност од једне земље. Доношење одлуке о премештању пословања ван земље боравка је готово увек условљено већим бројем различитих фактора, а не само једним разлогом. Предузећа би често најпре преусмеравала обим производње ка већ познатим добављачима како би одржала континуитет, а потом би, по стабилизацији услова, укључивала нове локације ради обезбеђивања алтернативних капацитета.
Радна места се отварају у земљама које пружају робу или услуге, док се истовремено гасе у земљи са вишим трошковима радне снаге. У земљи са високим трошковима, трошкове социјалне заштите незапослених може сносити влада, односно, порески обвезници, или их може сносити сама компанија која спроводи премештање пословања. У Европи је овај процес био мање изражен него у Сједињеним Америчким Државама, услед политика које су наметале веће трошкове корпорацијама, али и због културолошких препрека.
Критеријуми Постоје неки критеријуми који морају бити испуњени да би посао могао да се премести у иностранство, односно, да се спроведе офшор пословање, а то су:
Постоји значајна разлика у зарадама између земље порекла и земље у коју се посао премешта Посао пружа могућност рада на даљину Резултати рада могу се преносити путем интернета Посао подразумева активности које се понављају
Додатна разматрања о изводљивости, уочена у периоду од 2018. до 2023. године, обухватала су и доступност портфолија добављача који послују у више земаља, као и подстицајне мере политика у земљама одредишта које омогућавају постепени пренос капацитета без прекида континуитета пословања.
Врсте офшоринга Постоји велики број варијација офшоринга од којих су неки већ поменути у претходним поглављима.
Офшор аутсорсинг Ангажовање произвођача у истој земљи представља аутсорсинг, али не и офшоринг. Када компанија премести интерну пословну јединицу из једне земље у другу, реч је о офшорингу или физичком реструктурирању, али не и о аутсорсингу. Када компанија повери пословање неке јединице другој компанији у иностранству, то представља и аутсорсинг и офшоринг, односно, „офшор аутсорсинг”. Појам „офшоринг као услуга” (енгл. „Offshoring as a service”) представља пословни модел у којем се послови офшор канцеларије препуштају спољном добављачу путем аутсорсинга. Офшоринг као услуга (скраћено енгл. „OaaS”) модел подразумева ангажовање тима или компаније специјализоване за офшор пословање, при чему се они укључују у рад на уговорној основи као део сопственог тима.
Постоје и различите врсте офшор аутсорсинга:
Аутсорсинг информационих технологија - подразумева препуштање послова везаних за технологију или интернет спољном извођачу, као што је, на пример, компјутерско програмирање Аутсорсинг пословних процеса - обухвата ангажовање спољног пружаоца услуга за обављање оперативних функција Развој софтвера у иностранству („офшор” развој софтвера) Аутсорсинг процеса заснованих на знању - врста аутсорсинга која захтева напредније техничке вештине и виши ниво стручности Аутсорсинг корисничке подршке - подразумева препуштање функција корисничког сервиса „офшор” кол-центрима или пружаоцима услуга ради решавања упита, притужби и пружања помоћи Аутсорсинг процеса регрутације - решење за управљање радном снагом при којем предузеће преноси целокупан процес регрутације или његов део на спољног пружаоца услуга. Могуће је ангажовање за појединачне услуге или за целокупно одвијање процеса
Емпиријски подаци показују да су конфигурације које обухватају више земаља (тзв. „портфолио приступ”) постале чешће код измештања производње од 2018. године. Само око трећине посматраних случајева измештања односило се на једну дестинацију, док су многе фирме распоређивале обим посла на две до шест земаља како би смањиле ризик.
Ниршоринг Ниршоринг (енгл. „Nearshoring”) је облик офшоринга у коме је друга земља релативно близу, на пример она која дели границу са њом. Близина земаља резултира потенцијално корисним заједничким карактеристикама као што су временске карактеристике (временска зона), културне, друштвене, језичке, економске, политичке или историјске везе. Према чланку Њујорк тајмса (енгл. „New York Times”) из 1913. године „Близу извора снабдевања, најбоља политика“, главни фокус је тада био на „трошковима производње“. Иако су трошкови транспорта били обрађени, нису бирали између:
транспорта залиха до места производње
транспорта готове робе до места продаје трошкова и расположивости радне снаге
Термин ниршоринг потиче од офшоринга. Када се комбинује са аутсорсингом („ниршор аутсорсинг”), „ниршор” радници нису запослени у компанији за коју се посао обавља. Ниршоринг може укључити пословну стратегију за лоцирање операција близу места где се производ продаје. Ово је у супротности са коришћењем производних операција са ниским платама у земљама у развоју и испоруком производа назад у земљу која је преместила посао. Код ниршор аутсорсинга, посао се обавља преко спољне компаније, а не интерно, али за разлику од типичног офшор аутсорсинга, посао се овавља у прилично блиској близини седишта компаније и њеног циљног тржишта. Ниршоринг се често користи за процесе информационих технологија (ИТ) као што су развој апликација, одржавање и тестирање.
У Европи, „ниршор аутсорсинг“ подразумева сарадњу између клијената из великих европских економија и различитих пружалаца услуга из мањих европских земаља. Предности овог модела су нижи трошкови квалификоване радне снаге и мање строги регулаторни оквири, али је од кључног значаја то што омогућавају непосреднији, свакодневни надзор рада. Ове земље такође одржавају снажне културне везе са главним европским економским центрима, будући да су чланице Европске Уније. На пример, од 2020. године Португал важи за најпопуларнију дестинацију за аутсорсинг, јер велике компаније попут Мерцедес-а, Гугл-а, Јагуар-а, Скај Њувса, Натиксис-а и БНП Парибас-а отварају развојне центре у Лисабону и Порту, где су трошкови радне снаге нижи, кадрови долазе са врхунских универзитета, постоји доступност потребних вештина, а временска зона је GMT. Клијенти из САД-а се за ниршор аутсорсинг окрећу земљама као што су Канада, Мексико и државе Централне и Јужне Америке.
Разлози за ниршоринг Постоји велики број разлога зашто би се нека земља одлучила за „ниршор” пословање, а најчешће они проистичу из предности које оваква врста пословања може донети компанијама, тј. земљама.
Култура Културолошко усклађивање са пословањем често се лакше постиже путем „нирсорсинга”, јер постоје сличности између култура у којима пословање функционише и оних у којима се ангажују спољни сарадници, укључујући, на пример, познавање језика који се у тој култури користи.
Комуникација Ограничења која намећу временске зоне могу отежати комуникацију, а нирсорсинг (или ниршоринг) нуди решење за тај проблем. Познавање енглеског језика представља темељ ниршор и ИТ услуга. Сарадња између универзитета, привреде и државе постепено је довела до побољшања. Географска близина такође олакшава личну комуникацију, било да се она одвија редовно или по потреби.
Остале предности Ниршоринг у развоју софтвера првенствено се бира због флексибилности приликом повећања или смањења обима тимова, као и због доступности квалификованих програмера по нижим ценама. Премештање кол-центара, центара за заједничке услуге и послова екстернализације пословних процеса (БПО) у ближа географска подручја постало је учесталије након што је офшор екстернализација почела да се сматра мање исплативом. У новије време, компаније разматрају ниршоринг као стратегију за ублажавање ризика везаних за слабости у пословању и ланцима снабдевања, које су откривене током глобалне пандемије вируса КОВИД-19, када су се „офшор” БПО центри суочили са изненадним затварањима и ометајућим мерама карантина, што је угрозило њихову способност за обављање свакодневних пословних активности.
Сложеност офшоринга произилази из језичких и културолошких разлика, великих удаљености, неподударања радних сатница и временских зона, као и из већег напора потребног за изградњу поверења и дугорочних односа. Многи пружаоци услуга по моделу ниршоринга покушали су да превазиђу препреке у комуникацији и управљању пројектима развијањем нових начина за усклађивање организација. Као резултат тога, настали су концепти попут „инсорсинга на даљину” (енгл. „remote insourcing”), који клијентима пружају већу контролу над управљањем сопственим пројектима. Иако ниршоринг још увек није отклонио све препреке, географска близина омогућава већу флексибилност приликом усклађивања организација.
Офшоринг производње Премештање производње у иностранство, познато и као физичко реструктурирање, када је реч о већ утврђеним производима, подразумева измештање физичких производних процеса у иностранство обично на локације са нижим трошковима или мањим бројем регулаторних ограничења. До физичког реструктурирања је дошло након што је Споразум о слободној трговини у Северној Америци (НАФТА) произвођачима олакшао премештање производних погона из САД-а у Мексико.