ГНУ Емакс је најпопуларнији и највише портован Емакс текст едитор. Он је настао као део ГНУ пројекта, основаног од стране Ричарда Столмана. Као и друге варијанте Емакса, и ГНУ Емакс је базиран на Тјуринговом програмском језику. ГНУ Емакс је назван најмоћнији текс едитор који је данас доступан.""Learning GNU Emacs, Third Edition": A Guide to the World's Most Extensible, Customizable Editor". Уз правилну подршку основног система, ГНУ Емакс има могућност да приказује фајлове кроз више комплета карактера, а може и да истовремено прикаже већину језика барем од 1999. године."Alphabet Soup: The Internationalization of Linux, Part 1 Linux Journal March 1999". Кроз своју историју, ГНУ Емакс је био централна компонента ГНУ пројекта, и важан сегмент у покретању слободног софтвера.Слоган за ГНУ Емакс је био проширив текст едитор са војом документацијом."Debian - details of package Emacs in wheezy".
Историја Године 1976., Столман је написао први Емакс (Едитор МАкрос), и касније 1984. године Ричард Столман је почео да ради на ГНУ Емаксу, како би произвео слободан софтвер који би представљао алтернативу за власнички Гослинг Емакс. ГНУ Емакс је првобитно заснован на Гослинг Емаксу, али Столманова замена Моклисп интерпретатора са правим Лисп интерпретатором је захтевала да цео код буде поново написан. Ово је постао први програм објављен од стране ГНУ пројекта. ГНУ Емакс је написан у C програмском језику и омогућава Емакс Лисп, који је такође имплементиран у C-у, као проширење језика. Верзија 13, прва јавна објава, не настала 20. марта 1985. године. Прва обимно дистрибуисана верзија ГНУ Емакса је била 15.34, објављена касне 1985. године. Ране верзије ГНУ Емакса су нумерисане као 1. х.х, са иницијалним дигиталним записом верзије C језгра. 1 је одбачен након верзије 1.12 јер се сматрало да се главни број никада неће променити, тако да је главна верзија пребачена са 1 на 13. Број нове треће верзије је додат како би представљао промену коју су извршили кориснички сајтови."NEWS.1-17". У тренутној шеми бројева, број са 2 компоненте је означавао верзију објаве, док су развојне верзије садржале три компоненте."GNU Emacs FAQ" .
ГНУ Емакс је касније портован на Линукс. Он је давао боље карактеристике од Гослинг Емакса, пре свега комплетан Лисп као језичко проширење, и ускоро је заменио Гослинг Емакс за де факто Линукс Емакс едитор. Маркус Хес је указао на сигурносну грешку у ГНУ Емаксовом подсистему за имејлове, 1986. године чиме је он добио приступ суперкорисника за Јуникс рачунаре.
Иако су корисници често постављали закрпе и Елисп код на net.emacs групу, развој ГНУ Емакс-а није званично почео пре 1999. године, у био је пример Катедралног развојног стила у 'The Cathedral and the Bazaar'. Од тада је пројекат усвојио поштанску развојну листу и анонимав ЦВС приступ. Развој је био стациониран у једном ЦВС пртљажнику све до 2008. године, а данас он корсити Гит"Re: GNU EMACS". ДВЦС.
Ричард Столман је остао главни одржавалац ГНУ Емакса, али се повукао са тог положаја после неког времена. Стефан Мониер и Чонг Јидонг су преузели ту улогу од 2008. године."Re: Looking for a new Emacs maintainer or team". gnu.org Mailing List. 21. септембра 2015. године Мониер је објавио да се повлачи са положаја руководиоца што је узроковало застој Емакса 25.
Лиценцирање Услови ГНУ-ове опште јавне лиценце (ГПЛ), су наводили да је изворни код Емакса, укључујући и C и Емакс Лисп компоненте, слободан за испробавање, модификовање и редистрибуцију.
Политика ГНУ Емакса, као и великог броја ГНУ пакета, је прихватала значајан кодни допринос само ако су власници ауторских права извршавали или приписивали свој интересе фондацији за слободни софтвер. Поправљање багова и минилани добриноси до 10 линија кода су прихватљиви. Политика је таква да ФСФ може да тужи неки софтвер на суду због нарушавања копилефт лиценце.
Старије верзије документације ГНУ Емакса су под аd-hoc лиценцом која захтева укључење тренутног текста у било којој модификованој копији. У упутству ГНУ Емакса, на пирмер, стоје инструкције за ГНУ Емакс из Ричардовог есеја The GNU Manifesto. Упутства ХЕмакса, која су наслеђена од старијих Емаксових упутстава, имају исту лиценцу. Новије верзије ГНУ-ова лиценца за слободну документацију са инваријантним одељцима, захтевају укључење исте документације као и да упутства буду названа ГНУ Упутства.
Коришћење ГНУ Емакс-а мини|Едитовање више Dired бафера у ГНУ Емаксу мини|Едитовање C изворног кода у ГНУ Емаксу мини|Едитовање и спајање C++ кода из ГНУ Емакса
Команде У нормалном едиторском простору, ГНУ Емакс се понаша као други едитори и дозвољава да корисник убацује карактере са одговарајим кључевима и да помера место едитовања са срелицама. Притискањем Есц дугмета или контролног дугмета и/или мета дугмета, алт дугмета или супер дугмића у комбинацији са регуларним дугмићима се праве комбиновани дугмићи који позивају функције из Емакс Лисп окружења. Команде као што су save-buffer и save-buffers-kill-emacs представаљају комбинацију више комбинованих думгића.
Неке ГНУ Емакс команде раде активирањем спољашњег програма, као што су spell-checking или ГНУ колекција компајлера за компилацију програма, које рачлањују излазну информацију програма, и приказују резултат у ГНУ Емаксу. Емакс такође подржава инфериорне порцесе-процеса који интерагују са Емаксовим бафером. Ово је коришћено за имплементовање љуске, која користи Јуникс љуску као главни процес, као и РЕПЛ модове за разне програмске језике. Емаксова подршка за спољашње процесе прави атрактивно окружење за интерактивно програмирање заједно са Интерлиспом или Smalltalkом..
Корисници који преферирају IBM-ов стил дугмића могу да користе cua-mode, пакет који не само да је био трећеразредни него је био и укључен у ГНУ Емакс, од верзије 22.
Минибафер Емакс користи минибафер, како би представио статус и захтевао ингормације-функције које би нормално биле извршене помоћу дијалог кутије у већини ГУИ-ова. Минибафер чува информацију текстуалног типа како би могао да је тражи, или име неког фајла које треба да се прочита или сачува. Када је могуће, завршетак командне линије је доступан, коришћењем спејс или таб дугмета.
Фајл менаџмент и дисплеј Емакс чува текст у структурама података познатим као бафери. Бафери могу или не могу да буду приказани на екрану, али свим карктеристикама бафера се може приступити помоћи Емакс Лиспа као и преко корисничког интерфејса. Корисник може да направи нове бафере и обрише оне које жели, тако да неколико бафера може да постоји истовремено. Неки садрже текст учитан из текст фајлова, који корисник може да промени и поново сачува у складиште. За ове бафере се каже да су посетилачки фајлови. Бафери такође постоје како би складиштили привремени текст, као што је аутпут Емкс команди, прелиставање dired речника, документација приказана help библиотеком и нотификације које би у едитору биле приказане као дијалог кутија. Ове нотификације се ретко приказују у минибаферу, и ГНУ Емакс обезбеђује бафер за Поруке који чува историју нотификација које су скоро коришћене. Бафери које Емакс ствара су названи астериск, како би се разликовали од корисничких бафера.
Већина Емаксових кључних секвенци остаје функционална у сваком баферу. На пример, стандардна Ctrl-s isearch функција може бити коришћена за претраживање имена фајлова у dired баферима, и та листа фајлова може бити сачувана у текст фајлу као и били који други бафер. Тако опремљен, Емакс приказује графичке фајлове у баферима. Емакс је бинарно безбедан и 8-битно чист."A Tutorial Introduction to GNU Emacs".
Емакс може да подели простор за едитовање на одвојене делове који се називају прозори, карактеристика која је доступна од 1975. године, и која је претходила обичној употреби графичког корисничког интефејса. Прозори у Емаксу су слични ономе што други системи називају оквири или окна- правоугаони део програмског дисплеја који може независно да се ажурира. Емакс прозори су доступни и у текст-терминалним или графичким модовима и омогућавају више од једног бафера, или више делова једног бафера, да буду приказани истовремено. Обичне апликације које приказују dired бафер заједно са фајловима у датом директоријуму, приказују и изворни код програма у једном прозору док у другом приказују љуску бафера на коме се налазе резултати компајлирања програма, или приказују више фајлова који треба истовремено да се едитују-као што је хедер заједно са својим имплементацијама за језике базиране на C-у. Такође, постоји и follow-mode, једноставан мод који повезује прозоре како би приказао не-преклапајуће делове бафера. Коришћењем follow-mode, један фајл се може приказати у више прозора који се ажурирају на одговарајући начин. Прозори Емакса су поплочани и не могу да се појеве испод или изнад других компоненти. Емакс може да покреће више оквира, који су приказани као индивудални прозори у графичком окружењу. Могуће је направити вишеструке оквире у текст-терминалу; приказани су тако да попуњавају цео терминал, и могу да се замене коришћењем стандране Емаксове команде."Frames - GNU Emacs Manual" .
Главни модови ГНУ Емакс може да едитује различите типове текста и да се прилагоди укључувањем прикључка који се назива главни мод. Дефинисани главни модови постоје за велики број типова текса укључујићи и обичне текстуалне фајлове, изворне кодове и многе порграмске језике, HTML документа, Tex и LaTeX документа. Сваки главни мод укључује Емакс Лисп програм који омогућава едитору да се прилагоди за специфичак тип текста. Главни модови најчешће омогућавају неке или све карактеристике: Истицање синтаксе ("font lock"): комбинације фонтова и боја, названих "faces,"Cameron, Debra; Rosenblatt, Bill; Raymond, Eric S. (1996). који праве разлику између елемената као што су кључне речи или коментари. Аутоматско увлачење како би се постигао однос између фајлова. Аутоматско уметање елемената, потребног по структури документа, као што су простори, нове линије и заграде. Специјалне команде за едитовање, као што су команде за скок на почетак или крај функције приликом едитовања програмског фајла или команде, како би се потврдио документ или убацио таг за затварање документа, прилком рада са језиком као што је XML.
Мањи модови Коришћење мањих модова је омогућило још боље прилагођавање. ГНУ Емакс бафер за едитовање може да користи само један главни мод у једном тренутку, али више мањих модова истовремено. Они могу да се извршавају на документима, као што главни мод за C програмнски језик дефинише одвојене мање модове за сваки популарни индент стил, а могу и да послуже за едитовање окружења. Примери укључују мод који даје могућност да поништи промене у конфигурационом прозору као и други мод који проверава on-the-fly синтаксу. Такође постоји и мањи мод који дозвољава да више главних модова користи исти фајл, што је потребно приликом едитовања документа који је рађен у више програмских језика.
Упутства Поред уграђених документација, ГНУ Емакс има необично дуго и детаљно упутство. Електронска копија ГНУ Емакс упутства, написана од стране Ричарда Столмана, је повезана са ГНУ Емаксом и може да се види преко уграђеног инфо претраживача. Два додатна упутства, Emacs Lisp Reference Manual које су написали Бил Луис, Ричард Столман и Дан Лалиберте и An Introduction to Programming in Emacs Lisp написано од стране Роберта Чизела, су укључена. Сва три упутства су такође објављена у књизи задужбине за слободни софтвер. Упутство ХЕмакса је слично ГНУ Емаксовом упутству, које је форковано у исто време када је и ХЕмакс форкован по узору на ГНУ Емакс.
Интернационализација ГНУ Емакс подржава велики број алфабета, скрипти, система за писање, културне конвенције и омогућава проверу-речи за многе језике извршањем спољашњег програма као што је ispell. Верзија 24 је укључила подршку за двосмерни текст типа Арапског, Персијанског и Хебрејског језика