Палатализација (, непце) је језичка појава у српском језику где се задњонепчани сугласници К, Г и Х мењају у предњонепчане сугласнике Ч, Ж и Ш, када се нађу испред меких самогласника Е и И и непостојаног А. Раније се у српској филологији ова појава називала прва палатализација.
Ситуације које илуструју палатализацију су:
испред е у вокативу једнине мушког рода: к > ч – радник > радниче! г > ж – враг > враже! х > ш – дух > душе!
испред е у презенту глагола чија се основа завршава на К, Г или Х: к > ч – реке теку > река тече г > ж – ја могу > ти можеш
у облицима множине именица око и ухо: к > ч – око > очи х > ш – ухо > уши
треће лице множине презента и глаголски прилог садашњи: к > ч – гукати > гучу, гучући г > ж – стругати > стружу, стружући х > ш – махати > машу, машући
у аористу неких глагола: к > ч – рекох > рече г > ж – дигох > диже х > ш – казах > казаше
при градњи деминутива: к > ч – момак > момчић г > ж – круг > кружић х > ш – дах > дашак
у творбама речи: к > ч – мрак > мрачан г > ж – дуг > дужина х > ш – страх > страшљив
код трпних глаголских придева: к > ч – вук-ен > вучен г > ж – траг-ен > тражен
у неким случајевима код именица које се завршавају на З или Ц, где З прелази у Ж и Ц прелази у Ч: кнез > кнеже, витез > витеже, ловац - ловче - ловчев, птица - птичица - птичурина, улица > уличица
Изузеци код придева и заменица: дуг, дуги, дугим, дугих, дугима, јак, јаки, јаким, јаких, јакима у облицима именица испред наставка -е: војнике, слуге у творби придева са наставком -ин: бакин (од бака), снахин (од снаха) испред наставка -ица: коцка-коцкица, тачка-тачкица
Категорија:Гласовне промене Категорија:Сугласници