Фудбалска репрезентација Португалије () национални је фудбалски тим који представља Португалију на међународним такмичењима и под управом је фудбалског савеза Португалије ().
Репрезентација је основана 1921. године, а први пут у завршници неког такмичења учествовала је на Свјетском првенству 1966, на којем је, предвођена Еузебиом освојила треће мјесто. На наредна два Свјетска првенства на која се пласирала (1986 и 2002) испала је већ у групној фази; док је 2006 дошла до полуфинала, у којем је поражена од Француске 1:0, након чега је у утакмици за треће мјесто изгубила од домаћина Њемачке 3:1. На Свјетском првенству 2010 елиминисана је у осмини финала од Шпаније 1:0; док је 2014 испала у групној фази. На Европско првенство Португалија се први пут пласирала 1984. године и освојила је треће мјесто. На првенству 2004, дошла је до финала, у којем је поражена од Грчке 1:0. Након пораза у четвртфиналу првенства 2008, Португалија је дошла до полуфинала 2012, у којем је поражена од Шпаније 4:2 након пенала. Португалија је, предвођена Кристијаном Роналдом, освојила првенство 2016, побиједивши у финалу домаћина Француску 1:0 након продужетака. Захваљујући освајању Европског првенства, Португалија се пласирала на Куп конфедерација 2017, гдје је освојила треће мјесто.
Утакмице на домаћем терену игра на националном стадиону у Оеирасу, округу Лисабона. Тренутни селектор је Фернандо Сантош, капитен је Кристијано Роналдо, који је рекордер по броју одиграних утакмица и по броју постигнутих голова за Португалију.
Историја Рани покушаји на Светским првенствима Репрезентација није добила позивницу за учешће на Светском првенству 1930. године, које је имало специфичан формат без икаквог квалификационог циклуса. Нација је потом узела учешће у квалификацијама за Светско првенство 1934. године, али није успела да елиминише суседну Шпанију, претрпевши два тешка пораза у двомечу — најпре убедљивих 9:0 у Мадриду, а потом и 2:1 у Лисабону, што је довело до укупног дебакла резултатом 11:1.
У квалификациони циклусу за Светско првенство 1938. национални тим је одиграо само један излучујући меч против Швијцарске на неутралном терену у Милану. Претрпљен је пораз резултатом 2:1, чиме је пласман на завршни турнир поново испуштен. Буктање Другог светског рата одложило је наредна планетарна такмичења све до 1950. године, због чега је екипа у том периоду изузетно ретко излазила на терен. Катастрофалан пораз од чак 10:0 на домаћем терену од Енглеске, претрпљен две године по завршетку рата, и даље стоји у аналу као највећи и најубедљивији пораз у историји домаћег фудбала.
1950-е и ране 1960-е Смично као и 1934. године, национални тим је морао да игра квалификациони двомеч против Шпаније за одлазак на Светско првенство у Бразилу. Након тешког пораза од 5:1 у Мадриду, екипа је у реваншу пред својим навијачима успела да извуче чак 2:2. Са укупних 7:3 за Шпанце, пласман није изборен на терену, али је нација накнадно добила званичну позивницу да на Светском првенству замени селекцију Турске која се изненада повукла. Међутим, челни људи домаћег савеза су тада категорички одбили да учествују на том такмичењу.
У квалификационом циклусу за Светско првенство 1954., противник је била моћна Аустрија; Аустријанци су у првом мечу дословно прегазили наш национални тим резултатом 9:1. Највећи домет у том циклусу био је тврд реми без голова (0:0) извучен у реваншу у Лисабону, што је довело до болне елиминације укупним скором 9:1. Четири године касније, у оквиру квалификација за Светско првенство у Шведској, екипа је коначно уписала своју прву историјску квалификациону победу, савладавши у Лисабону велику Италију са сигурних 3:0. Ипак, такмичење је завршено на последњем месту у групи у којој је тријумфовала Северна Ирска, која је као једина првопласирана екипа чекирала светску визу.
Година 1960. остала је упамћена као историјска, пошто је УЕФА тада покренула премијерно издање Европског првенства. То прво издање играно је по куп систему на испадање, где су четири најбоље селекције обезбеђивале пласман на завршни турнир. У првом колу, национални тим је направио сјајан резултат славивши са 2:0 на гостовању против Источне Немачке, да би у реваншу у Портоу победом од 3:2 укупно славио са 5:2 и прошао даље. Међутим, у четвртфиналу их је чекао паклени окршај са Југославијом, која је након узбудљивог двомеча славила укупним резултатом 6:3.Matateu. Ele é que foi o D. Sebastião (Matateu. The real D. Sebastião) ; i, 27 January 2010 (in Portuguese)
У квалификацијама за Светско првенство 1962. екипа је одмерила снаге са Енглеском и Луксембургом, завршивши такмичење на другој позицији иза Енглеза, који су као једини из групе отишли у Чиле. На наредном европском квалификационом циклусу 1964. године противник је била Бугарска. Након што су Бугари славили у Софији, а наш национални тим узвратио тријумфом у Лисабону, укупан скор био је поравнат на 4:4, због чега је морала да се игра мајсторица на неутралном терену. На римском Стадиону Олимпико, екипа је претрпела минималан пораз од 1:0 након касног гола који је постигао бугарски ас Георги Аспарухов.
Треће место на Светском првенству 1966. У квалификацијама за Светско првенство у Енглеској, национални тим је смештен у групу са селекцијама Чехословачке, Румуније и Турске. Екипа је суверено покорила групу, забележивши пет победа уз само један реми на шест одиграних утакмица; посебно су се издвојили велики гостујући тријумфи од по 1:0 у Чехословачкој и Турској, као и висока домаћа победа над Турцима резултатом 5:1, чиме је и званично прослављен први историјски пласман на Светско првенство.
На самом завршном турниру, екипа је импресивно стартовала са три узастопне победе у групној фази: најпре је савладана Мађарска резултатом 3:1, потом рутински Бугарска са 3:0, да би у великом дербију био срушен актуелни двоструки светски шампион Бразил високим резултатом 3:1. У незаборавном четвртфиналном окршају против потпуног изненађења турнира — селекције Северне Кореје, екипа је успела да направи нестваран такмичарски преокрет; након шокантног заостатка од 3:0, легендарни Еузебио је постигао чак четири гола и донео коначну спектакуларну победу резултатом 5:3. У полуфиналу их је ипак зауставио домаћин Енглеска славивши са 2:1; овај меч је првобитно требало да се игра у Ливерпулу, ало је ФИФА у последњем тренутку донела контроверзну одлуку да се сусрет пребаци на лондонски стадион како би се погодовало домаћину. У утакмици за треће место савладана је селекција Совјетског Савеза резултатом 2:1, чиме је осигурана бронзана медаља, што је до данашњих дана остао највећи светски успех у историји домаћег фудбала. Славни Еузебио је био апсолутни први стрелац шампионата са девет постигнутих голова. Након овог историјског успеха, уследила је велика организациона криза због које репрезентација није успела да се пласира на Светско првенство наредних пуних 20 година.
1980-е Национални тим је суверено освојио своју квалификациону групу за одлазак на Европско првенство 1984., у којој су се налазиле селекције Финске, Пољске и Совјетског Савеза; кључни тријумф над Совјетима у последњем колу отворио је врата великог такмичења. На завршном турниру у Француској, екипа је смештена у групу Б заједно са Шпанијом, Западном Немачком и Румунијом. У уводна два кола извучени су тврди такмичарски ремији — најпре 0:0 против моћних Немаца, а потом и 1:1 са Шпанцима. Минимална победа од 1:0 над Румунијом донела је другу позицију на табели и пласман у полуфинале, где их је чекао домаћин Француска. Након велике борбе у регуларном току, наш национални тим је шокантно повео са 2:1 у продужецима; ипак, Французи су успели да направе експресан преокрет погоцима у 114. и 119. минуту меча, славивши са коначних 3:2.
У квалификационом циклусу за одлазак на Светско првенство у Мексику, екипа се за два преостала места борила у тешкој конкуренцији са Чехословачком, Малтом, Шведском и Западном Немачком. Након што је у последњем одлучујућем колу била неопходна победа на гостовању у Штутгарту, национални тим је одиграо феноменално, славио резултатом 1:0 и ушао у историју као прва селекција која је успела да савлада Западну Немачку на њеном терену у једном званичном такмичарском мечу. Ипак, сам наступ у Мексику завршен је експресном елиминацијом већ у групној фази након једне победе у два пораза. Шампионат је отворен сјајном победом од 1:0 над Енглеском, али су потом уследили тешки порази од Пољске (1:0) и Марока резултатом 3:1. Овај боравак у Мексику остао је у сенци великог унутрашњег скандала познатог као „Афера Салтиљо”, пошто су фудбалери отворено бојкотовали тренинге због сукоба са сопственим савезом око премија и новчаних награда. Након овог краха, уследила је нова дуга пауза због које репрезентација није заиграла на Светско првенство све до 2002. године.
1995—2006: Златна генерација На Европском првенству 1996. у Енглеској, екипа је суверено заузела прву позицију у групи Д, али је потом у четвртфиналу елиминисана након минималног пораза од Чешке резултатом 1:0.
мини|лево|Болан тренутак из великог финала Европског првенства 2004. када је Ангелос Харистеас погодио за шокантну титулу Грчке.
Национални тим није успео да се квалификује за Светско првенство у фудбалу 1998.. Међутим, у квалификацијама за Европско првенство 2000., екипа је заузела друго место у групи са само једним бодом заостатка за првопласираном Румунијом, што је било довољно да се као апсолутно најбоља другопласирана селекција обезбеди директна виза. На завршном континенталном турниру приказане су сјајне партије: пали су редом Енглеска (3:2), Румунија (1:0) и Немачка са убедљивих 3:0, чиме је суверено покорена група А. Након елиминације Турске у четвртфиналу, уследио је паклени полуфинални окршај против Француске, где је такмичење завршено у продужецима након што је Зинедин Зидан реализовао контроверзан пенал. Главни судија Гинтер Бенко досудио је најстрожу казну након што је Абел Ксавијер руком блокирао ударац пред голом, што је изазвало гнев на терену; Ксавијер, Нуно Гомеш и Пауло Бенто су услед физичког насртаја на судију касније добили дугогодишње суспензије од стране УЕФА, а меч је завршен исходом 2:1.
Током квалификационог циклуса за одлазак на Светско првенство 2002. суверено је освојено прво место у групи. Међутим, читав припремни период као и сам турнир обележила је серија организационих пропуста, лоших процена стручног штаба и отвореног аматеризма, што је наишло на бруталне осуде домаћих медија, а поново је актуелизован и сукоб око новчаних награда. Иако је екипа у Јужну Кореју стигла као апсолутни фаворит за освајање групе Д, већ на премијери је претрпљен шокантан пораз од Сједињених Америчких Држава резултатом 3:2. Уследио је брз повратак кроз убедљив тријумф над Пољском (4:0), али када је у последњем колу за пролаз био неопходан бод, претрпљен је минималан пораз од домаћина Јужне Кореје. Тако је ова сјајна генерација потпуно подбацила и такмичење завршила већ у првом кругу, што је моментално довело до смене селектора Антонија Оливеире.
мини|Кристијано Роналдо је одмах по завршетку Европског првенства 2008. званично преузео капитенску траку националног тима.
Наредно велико такмичење, Европско првенство у фудбалу 2004., организовано је на домаћем терену. У оквиру генералних припрема, фудбалски савез је ангажовао трофејног бразилског стручњака Луиса Фелипеа Сколарија. На великом отварању шампионата домаћи навијачи су доживели шок услед пораза од Грчке резултатом 2:1. Екипа се ипак консолидовала, савладала Русију са 2:0, а потом у одлучујућем комшијском дербију срушила Шпанију са 1:0 и прошла даље. У епском четвртфиналу против Енглеске, након драме и резултата 2:2, извођени су једанаестерци у којима су наши фудбалери имали више живаца и славили. У полуфиналу је пао незгодни Холанд резултатом 2:1, а у великом историјском финалу у Лисабону претрпљен је још један шокантан минималан пораз од потпуног аутсајдера Грчке исходом 1:0.