Фудбалска репрезентација Њемачке ( или само Die Mannschaft) је мушка фудбалска репрезентација која представља Њемачку у међународним фудбалским такмичењима од 1908. Под управом је фудбалског савеза Њемачке (), основаног 1900. године. Након што је поново покренут фудбалски савез Њемачке 1949 године, тим је представљао Федералну Републику Њемачку. Под Савезничком окупацијом Њемачке, још двије репрезентације биле су такође признате од стране ФИФА: Сар, који је представљао протекторат Сарланд (1950—1956) и Источна Њемачка, која је представљала Источну Њемачку (1952—1990), резултати обје репрезентације су урачунати у резултате Њемачке. Званично име и ФИФА шифра (FRG), скраћене су на Њемачка (GER), након уједињења 1990.
Њемачка је једна од најуспјешнијих фудбалских репрезентација у међународним такмичењима; освојила је четири Свјетска првенства (1954, 1974, 1990, 2014), три Европска првенства (1972, 1980, 1996), и један Куп конфедерација (2017). Такође били су другопласирани четири пута на Свјетском првенству, три пута на Европском; док су на Свјетском првенству освојили и четири пута треће мјесто. Источна Њемачка је освојила злато на Олимпијским играма 1976.
Њемачка је једина репрезентација која је освојила Свјетско првенство и за мушкарце и за жене. Након освајања Купа конфедерација 2017 постала је тек четврта репрезентација — поред Бразила, Аргентине и Француске, која је освојила три најважнија такмичења која признаје ФИФА: Свјетско првенство, Куп конфедерација и Олимпијске игре. Такође су освојиле и своја континентална првенства (Копа Америка за Бразил и Аргентину; Европско првенство за Њемачку и Француску.)
На крају 2014. Њемачка је у Ело рејтингу сакупила највећи број поена који је једна репрезентација икада сакупила — 2.205 поена. Освајањем Свјетског првенства 2014 у Бразилу, Њемачка је постала прва европска репрезентација која је освојила Свјетско првенство на тлу Јужне Америке. Двапут су њемачки фудбалери били најбољи стријелци на Свјетском првенству: Герд Милер 1970 и Мирослав Клозе 2006; док је Томас Милер 2010 био најбољи стријелац са још три фудбалера. Клосе је са 16 голова најбољи стријелац у историји Свјетског првенства.
Доскорашњи селектор националног тима био је Ханс Дитер Флик, који је на тој функцији био од 1. јула 2021, када је наслиједио Јоахима Лева, до 10. септембра 2023, када је добио отказ.
Историја 1899—1942: Почетне године thumb|right|250px|Њемачка на Олимпијским играма 1912.
Између 1899 и 1901, прије формирања националних фудбалских репрезентација, одиграно је пет незваничних утакмица између различитих репрезентација Њемачке и Енглеске, гдје је свака утакмица завршена побједом Енглеске високим резултатом. Осам година након успостављања фудбалског савеза, прву званичну утакмицу Њемачка је играла 5. априла 1908, против Швајцарске, у Базелу; утакмици је присуствовало 3.500 навијача, а Швајцарска је тријумфовала 5:3. Први званични гол за репрезентацију Њемачке постигао је Фриц Бекер. Прије утакмице са Швајцарском, комбиновани тим Берлина изгубио је од Енглеских 11, резултатом 5:1. Док је DFB (фудбалски савез) сматрао себе владајућим тијелом, фудбал у Њемачкој је заправо био подијељен на неколико регионалних асоцијација, које су тражиле своја права. Недостатак националне лиге дао им је додатну моћ, јер DFB није имао поуздан начин да одабере најбољих 11 у држави, тако да је састав репрезентације препуштен регионалним фудбалским асоцијацијама.
Проблем са таквим бирањем тима није био недостатак тренера, већ чињеница да је сваки регионални савез покушавао да убаци барем по једног свог фудбалера у тим. Фудбалери који су ушли у састав за прву утакмицу 1908, долазили су из 11 различитих клубова. То су били: Баумгартен (Germania Berlin), Хемпел (Sportfreunde Leipzig), Јордан (Cricket-Victoria Magdeburg), Лудвиг (SC 99 Koln), капитен Хилер II (1FC Pforzheim), Вејмат (Victoria Hamburg), Хенсел (FV Kassel), Фордерер (Karlsruher FV), Куп (Sportfreunde Stuttgart), Бекер (Kickers Frankfurt) и Баумгартнер (SV 04 Dusseldorf). Ефекат овога био је да нико није могао да се договори за стартних 11, због чега је у првих девет утакмица бранило седам различитих голмана. На дан 4. априла 1909, два званична тима Њемачке играла су утакмицу истог дана. Тим у коме је било шест играча из Берлина ремизирао је са Мађарском у Будимпешти, док је тим у коме су били претежно играчи из Карлсруеа савладао кући Швајцарску 1:0. Други проблем за DFB био је у креирању истинског националног тима, због инсистирања на потпуном аматеризму; много добрих играча није могло да приушти себи да напусти посао на два или три дана, да би играли утакмицу. Прву годину национални тим је завршио са три узастопна пораза; изгубивши у априлу од Енглеске 5:1 и у јуну од Аустрије 3:2. Следеће године, Њемачка је остварила прву побједу, савладавши Швајцарску 1:0, голом Егена Кипа. Међутим, славље је било прерано, јер је у наредних 21 утакмицу Њемачка остварила само пет побједа, од тога четири против Швајцарске. Тако је Швајцарска постала репрезентација коју су Њемци тражили кад су били депресивни. Прву утакмицу након Првог свјетског рата 1920, прву утакмицу након Другог свјетског рата 1950, када је Њемачка и даље била избачена из већине међународних такмичења; као и прву утакмицу 1990, након уједињења са Источном Њемачком, играла је против Швајцарске. Прву титулу коју је освојила, освојила је у Швајцарској.
thumb|left|250px|Њемачка на мечу против Уругваја, на Олимпијским играма 1928. Први селектор именован је 1926 — Ото Нерц, доктор из Мајнхајма, који је на тој функцији био до 1936. Фудбалски савез није могао да приушти одлазак у Уругвај на прво Свјетско првенство 1930 због велике кризе, која је трајала од 1928 до 1939 и сматра се највећом и најдужом свјетском трговинском кризом до свјетске економске кризе 2007. У квалификацијама за Свјетско првенство 1934, Њемачка је била у групи са Француском и Луксембургом. Савладали су Луксембург 9:1, четири дана касније и Француска је савладала Луксембург, па с обзиром на то да су се обје репрезентације квалификовале, нису играле међусобно. Завршни турнир Свјетског првенства одржан је у Италији; Њемачка је у осмини финала играла против Белгије и тријумфовала 5:2, уз три гола Едмунда Конена. У четвртфиналу славила је против Шведске 2:1, док је у полуфиналу поражена од Чехословачке 3:1. У утакмици за треће мјесто, Њемачка је савладала Аустрију 3:2, са два гола Ленера и једним голом Конена. Након слабог издања на Олимпијским играма 1936, гдје су испали у четвртфиналу, након пораза од Норвешке 2:0; на мјесто селектора дошао је Сеп Хербергер. Године 1937 извео је тим који је убрзо након тога добио надимак Бреславских 11 (), тим који је у Бреславу (садашњи Вроцлав), савладао Данску 8:0. Сматра се једним од најбољих тимова Њемачке у историји.
Након Аншлуса, када је Њемачка анексирала Аустрију у марту 1938, фудбалска репрезентација Аустрије је расформирана, упркос томе што се квалификовала за Свјетско првенство 1938. Умјесто њих, Њемачка ће представљати аустријску територију. Теоретски, уједињени тим може да буде још јачи, него што су репрезентације појединачно, али тренер Њемачке — Сеп Хербергер, имао је мало времена и утакмица да спреми тим, у који је потребно уклопити два различита система, различите стилове игре и различите темпераменте. У пријатељској утакмици између бивше репрезентације Аустрије и Њемачке, славили су Аустријанци, у мечу који је требало да се заврши неријешено. Њемачка се осветила побједом 9:1 почетком априла. Хербергер је истакао да два различита тима могу да учествују на првенству, али је предсједник савеза — Ханс вон Шамер унд Остен то одбацио и истакао јасно да очекује да види у тиму 5:6 или 6:5 играча из оба тима. Због тога је репрезентацији прикључено пет играча из Аустрије, из Аустрије Беч, Рапида и из Виена Беч тима. У првој рунди — осмини финала, Њемачка је одиграла 1:1 против Швајцарске након продужетака, због чега је морао да се игра реванш. У реваншу, Њемачка је водила 2:0 након 15 минута, али је поражена 4:2, уз одушевљење публике у Паризу.
Током Другог свјетског рата, Њемачка је између 1939 и 1942 одиграла око 30 утакмица, након чега је репрезентација суспендована и већина фудбалера је морала да се придружи војсци. Већина играча из националног тима, као и етнички Њемци из других тимова, као Ернст Вилимовски, окупљени су заједно, под вођством тренера Хербергера, у војном клубу црвени ловци (), због труда официра да сачувају фудбалере од много опасније службе у рату.
1945—1954: Прва свјетска титула
thumb|right|150px|Сеп Хербергер, селектор Западне Њемачке од 1936 до 1964, са прекидом за вријеме Другог свјетског рата.
На првом састанку Извршног комитета ФИФА, након завршетка Другог свјетског рата, одржаног у Цириху од 10. до 12. новембра 1945. године, фифа је олучила да укине све спортске односе са Њемачком (као и Јапаном), било им је забрањено учествовање у било којем такмичењу; такође, пријетила је казна свим државама које одржавају спортске односе са Њемачком. Швајцарска је подржала захтјев Њемачке о враћању у ФИФА 1948. године, али је он одбијен. Швајцарски и њемачки клубови успоставили су градске игре, које су изазвале негодовање ФИФА, која је пријетила да ће санкционисати Швајцарску; казну су избјегли само зато што је фудбалски савез Швајцарске казнио организаторе игара. Године 1949, фудбалски савез Енглеске послао је захтјев ФИФА о укидању суспензије за клубове, након чега је ФИФА укинула суспензију 7. маја 1949. године, двије недеље прије формирања Западне Њемачке. Ипак, сваку утакмицу морала је да одобри влада државе у којој се утакмица игра. Хамбург је добио позив из Сједињених Држава, гдје су отпутовали да играју против клубова из других држава. Долазак су пропратиле мале демонстрације, а демонстранти су фудбалере гађали поквареним воћем, Хамбург је побиједио на свих шест утакмица. Након формирања Савезне Републике Њемачке, фудбалски савез Њемачке је поново покренут 21. јануара 1950. године, Пол Јозеф Баувенс био је први послијератни предсједник савеза, док је Западна Њемачка званично примљена у ФИФА 22. септембра 1950. године. Поред ње, формирана је репрезентација Сара, која је представљала Сарланд, под француском управом у периоду од 1947. до 1956, након чега је придружена Западној Њемачкој. Репрезентација Источне Њемачке формирана је 1952. и постојала је до 1990. године, када је уједињена са Западном Њемачком. Прву међународну утакмицу, Западна Њемачка играла је 22. новембра 1950, против Швајцарске. Утакмица је одиграна по киши, на Мерцедес-Бенц арени у Штутгарту, пред више од 115.000 гледалаца. Њемачка је повела голом из пенала, у 42 минуту, стријелац првог послијератног гола био је Херберт Бурденски; утакмица је завршена 1:0. Након побједе над Швајцарском, Западна Њемачка је изгубила од Турске, Ирске и Француске. Око 10.000 Њемаца је отпутовало у Париз 1952, да гледа утакмицу између Француске и Западне Њемачке, у којој су Французи тријумфовали 3:1.