Орк

мини|Модел Азога описаног у Хобит филмовима у режији Питера Џексона.

Орци су митолошка људска бића која припадају измишљеној раси сличној гоблинима.

Главни концепт модерног виђења ових бића базиран је на делима Џ. Р. Р. Толкина, поготово делу Господар прстенова. У Толкиновом раду орци су описани као зверска, агресивна, одбојна и зла бића потпуно супоротна вилењацима (од којих су настали њихови искварени преци) и генерално увек у служби силе зла. Толкинов концепт орка затим је прилагођен и укључен у остала дела фантастичне фикције, као и надреалне (енг. role-playing) стратешке игрице Тамнице и змајеви, Бојни чекић и Воркрефт.

Раније верзије створења митолошки или концептуално сличних орцима могу се наћи у староенглеским и англо-саксонским изворима; укључујући Беовулфа и италијанске приче из XVI века, посебно оних од Ђанбатисте Базила.

Изглед мини|Орк У популарној култури (укључујући фантастику и фантазијске игре улога), орци су различито приказивани али често по узору на првобитни Толкинов опис. Приближно људског лика (али повијених ногу и дугих руку), њихова висина је често различита. У већини дела су ипак мањи од људи (и доста различити од њих), а ментално могу бити јачи или слабији. Орци су прљави и ружни, са истакнутим канџама, изобличеног лица које изгледом вуче на мешавину шимпанзе и свиње. Типична боја коже им је у нијансама зелене, сиве, црне, браон или понекад црвене (Толкин је пак неке описао као "бледе" а неке као "црне" — што не мора бити референца на боју коже — а једне специфично као "црне коже").

Орци су агресивни грабљивци и месождери који једу и људско месо. Поседују веома низак ниво лукавости па су стога често приказани као раса ратника под контролом и у служби бића веће моћи или више интелигенције. Насилни по природи, бориће се свирепо ако им тако нареде њихови владари, иако када су препуштени сами себи теже хаотичном понашању (укључујући и кукавичлук). Често користе дивље свиње, вукове и варге (енг. wargs), и друга фантастична бића за транспорт приликом борбе.

Етимологија Модерна коришћења енглеског термина орк да се опишу човеколика бића у служби зле силе имала су свој почетак са Ј.Р.Р. Толкином. Толкинови најранији вилин речници укључују ове дефиниције орка (orq-): "монструм", "огар", "демон", заједно са оркинди и огресе. Толкин је понекад користио множину оркуи у својим ранијим текстовима.Пармавилаткаиат издање XII: "Кениа Лексикон Кениа речника": 'Орк' ('orq-' чудовиште, орге, демон. "Оркинди" огресе. [Оригинално читање другог уноса је било >'Оркинан' огресе .< Можда је значење ранијег облика било 'област орги'; у поређењу са 'Калимбан', 'Хисинан'. 'Поетском и митологици речи од Елдариса' дају значење 'орк' 'орге, гигант' и 'порекло' 'огрес', који може да буде женског болика. ...]"

Толкин понекад, нарочито у Хобиту, користи реч Гоблин уместо речи орк да опише ова бића. У преводу на српски, односно тадашњи српскохрватски језик, у неким верзијама попут Нолитовог издања Хобита користи се термин баук. Сам Толкин је написао да је “орк“ често “превођен“ као “гоблин“. У Господару прстенова, "гоблин" се користи као алтернатива за реч "орк", нарочито у деловима где се описују догађаји из перспективе хобита. Дас, Урук-хаи из Изенгарда и Мордора и капетан орка Гриснак описани су у Господару прстенова и као "орци" и као "гоблини". Касније у животу, Толкин је одлучио да пише само орк, али то се за његовог живота остварило само у верзији Авантуре Тома Бомбадела , у песми Бомбаделово веслање: "Позваћу орке на тебе: због тога ћеш почети да трчиш!" У Силимариону је такође задржао термин "орци".

Староенглески Староенглески речници бележе реч орк као пандан латинској речи Оркус (божанство подземља), а такође и синоним за "огре" (која је у сродству са ), као и са пакленим ђаволом.

је на енглески преведено као ""Варијанта штампане редакције: "orcus [orc].. þrys l heldeofol" у првом Клеопатрином Дневнику (D 459/31) у што је објављено у првој верзији Клеопатриног дневника (из десетог века) и за ово дело је Томас Рајт написао: "Оркус је било име за Плутона, бога паклених регија, стога је могао лако да разуме значење хел-дефол. Термин орк у англо-саксонском налазимо као thyrs, што значи гоблин или авет."Корпус Речник (. Корпус Кристи факултет МС. 144, касни VIII - почетак XIX века) има две верзије: " Оркус , орк" и " Оркус , ðyrs, хел-диобул. и

Усамљени књижевни пример постоји у Беовулфу, где је orc- постало orcneas '- једно од племена створења поред вилењака и јотуна (гиганата), која је Бог осудио:

þanon untydras ealle onwocon eotenas ond ylfe ond orcneas swylce gigantas þa wið gode wunnon lange þrage he him ðæs lean forgealdСтога сва легла зла су рођена, Џинови и вилењаци и зли духови —гиганти такође, који су се дуго времена борили уз Бога, због тога им је дао награду

Једињење оркнеас је означено као "зле душе", али право значење је нејасно. Клаебер је сугерисао да садржај orc < L. orcus "подземље" + neas "мртва тела" и зато је превод "зле душе" био неважећи.: Orcneas: "evil spirits" не износи целокупно значење. Оркнеас је компликованије од орк (од Lat. orcus "подземље" или Хад) и рт "лешева". Некромантија је била пракса међу древним Германима!Имајте на уму да Клаебер овде узима значење орцус да буде свет а не бог, као што то чини : "orc, es; m. Паклени регион (оркус)", иако изгледа да је овај други предикат синтезе једињења "Orcþyrs" По промењеном читању Клеопатриних дневника као што је дато од Врајтовог Вок-а. други је његов избор.

Лексикографија се закомпликовала од стране Босворт-Толера који је претпостављао да је оркнеас настало од форме *оркен који имају могуће значење "(?) морско чудовиште," вероватно надовезано на ., "оркен (?) морско чудовиште... Cf. (?) Icel. orkn (örkn) a kind of seal, наводећи Беовулф пример orcneas.

Рана модерна употреба Оксфордов енглески речник упућује на orke, и то је коришћено на начин који подсећа на гиганте и огрове. Он претпоставља да 'orke'/'ogre' су дошли у Енглески језик путем континенталних Бајки, посебно из 17. Века где је француски писац Шарл Перо, позајмио већину својих прича и развио своје "Огре", из 16. Века француски писци Гиамбатиста Басил, Гиовани Франческо Страпарола (који су заслужни за приказивање литерарне форме бајке) и Бастиле, који је написао Напуљски дијалект и тврди да се просто преносило са колена на колено у његовој регији где их је прикупљао. У најмање 10 или више прича, Бастиле користи huorco, huerco or uerco, форму Наполитанаца - orco [италијански] "гигант", "монструм", да опише велике, длакаве, мушкобањасте звери које су могле да причају и које су живеле у тамним шумама или баштама где би можда могли да ухвате и поједу људе, или чак да буду равнодушни па можда и благонаклони - све зависи од приче.Видите посебно Басилијеве приче Peruonto и Ло Куенто дел Уерцо.

Италијански запис "orco" је стриктно изведен од латинске речи Оркус, и коректно је преведено на енглески као огре. Оркус је био подземни бог у старој Римској митологији и у средњовековно време, по асоцијацији на смрт и подземље, термин оркус је почео да се користи и за монструозна бића и преузет је у средњовековно време. Тако италијанско орко, нарочито указује на антропоморфно биће са зверским особинама. Често демонским које подсећају на Англо-Саксонског огра. Због таквог италијанског превода термина орц или орк који се могу наћи у Беовулфу, Џ. Р. Р Толкин и Маркус Хеитз остају увек проблематични, и у дискрецији преводиоца су преведени с времена на време као орго (огар), mezz’orco(полу-орк) или orchetto(мали огар)..

Прво коришћење у енглеском језику речи "orke", године 1656. (четрдесет-једна година пре него што је Перо објавио Мајка гусака приче), долази из дела Don Zara, коју је написао Самјуел Холанд. То је мешавина пародије и бајне шпанске романсе Дон Кихот и вероватно је пуно животиња и монструма што је заједничко за њих.Страпарола је преведена са шпанског у 1583. Независно од тога, у Шпанији дан данас постоје народне приче “хуецо” или “ гуерцу”, што значи носилац независне смрти, сенка у облику особе која ће да умре.

Монструм са именом Орцус се помиње у Едмунд Спенсеровој Краљица из земље маште (Књига II, Спев XII, ред XLVII).

Орк је исто право име за оне ликове у комплексној митологији Вилијам Блејкa. Супротно од средњовековних морских звери, или Толкинова људолика чудовишта, Блејкови Оркови су позитивне личности, отеловљење Традиција. Он је, међутим, предвидео да буду демонски по природи.

Реч на крају долази из латинске речи Оркус, демонског Римског бога смрти, који не би требало да се меша са Плутон, богом подземља, и да се трансформише у неколико фаза од значења "подземље", "пакао", "ђаво", "зло биће" у "огар". Толкин и речници које је он користио приписују порекло сумњивог Старо-енглеског орц у "Орцус" а у једном од његових измишљених речника, реч “орц” је имала писану форму орцо.

Реч која је добијена или је повезана са термином орко такође постоји и у осталим земљама:Осим италијанског дијалекта uerco, huerco, и huorco и Шпанске речи güercu, постоји и Тирол ork, а "kућни гном" или "планински дух" који се поставља као штићеник дивљих животиња.

Толкин је експлицитно негирао било какву повезаност његових Оркова са Кит убица Orcinus orca и осталих китова, који су такође повезани са орковима.Preface to : "Орк је хобитско име дато у време ових створења, а није повезан уопште са нашим орковима, орк, примењен на име морских животиња које су врсте делфина Orca" Ово је позајмљивање од латинске речи orca, и коришћено Плиније Старији, који се односи на неку врсту кита, врло вероватно на Orcinus orca и који се такође појављује Џон Милтонова песма Изгубљени рај током дескрипције Великог Потопа.

У литературама и фолклору Толкин

Људолика бића, раса оркова која не живи у поморским пределима која постоји у Средња земља је измишљена од стране од Џ. Р. Р. Толкина, иако они које је навео у писма су били под утицајем Џорџ МекДоналдовог дела Принцеза и Гоблин. Реч људолики углавном се не налази у Толкиновим делима.

На Толкиновом измишљеном језику, на језику Вилењака речи за орка су изведене из ruk која се односи на страх и хорор, а из те речи настала је реч uruk. Именица *uruku је изведена из проширеног корена. Ова реч се на Квенија (језик) језику каже urco, у множини urqui. Реч *urkō се на Синдарин језику каже orch, у множини yrch. Куенијска реч се изговара тако да има мање специфично значење од сандраинског језика, такозвани 'баук'. Специфична бића звана yrch на синдраинском, на куенијском orco, у множини orcor и orqui, су направљена.

Ови оркови су имали слична имана и на осталим језицима у Средња земља: на орковском uruk (такозвани орк-војник); на језику Dúnedain gorgûn; на језику Куздул rukhs, у множини rakhâs; и на језику Rohan и на осталим заједничким језицима, орк.

Опис

По Толкиновом писању, оркови су људског изгледа, различитих висина али увек нижи од људи. Они су описани као ружни и прљави, као и да једу људско месо. Они имају кљове, криве ноге и дугачке руке, а боја коже им је мрачна, као да је изгорела. У приватном писму, Толкин их је описао као "искривљени, широки, са равном косом, бледом кожом, са широким устима и косим очима. Они су приказани као несрећна, лукава и зла бића.

Они се боре свирепо све док је вођина "жеља" (као нпр. Моргот или Саурон) да их присиљава или упућује. Толкин понекад описује Оркове као бића која су створена за борбу.Погледај “Битке од Фордови од Исена". Оркови су коришћени као војници од стране већих а и мањих зликоваца у филму Господар прстенова, као нпр од стране Саурона и Сарумана.

Оркови једу све врсте меса, укључујући и људско месо. Из описа и дешавања која су везана за оркове може се приметити да се упуштају у канибализам: у другом поглављу књиге Две куле, Grishnákh, Орк из Мордора, тврди да Изенгард Оркови једу орковско месо, али да ли је истина или је лажна вест, то остаје несигурно.

Порекло