десно|150п|Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ), деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), Радничког покрета Југославије, као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току 1948. године.

Јануар

1. јануар У Железнику, код Београда свечано пуштена у рад фабрика тешких алатних машина „Иво Лола Рибар“, коју је изградила омладина.

8. јануар У Београду одржана седница Президијума Народне скупштине ФНРЈ на којој су ратификовани Уговори о пријатељству са НР Бугарском, Мађарском и Краљевином Румунијом.

10. јануар У Загребу, 10. и 11. јануара, одржано прво саветовање три академије наука и уметности ФНРЈ — Српске академије наука (САН), Словеначке академије знаности и уметности (САЗУ) и Југославенске академија знаности и умјетности (ЈАЗУ). На саветовању су утврђене смернице за будући заједнички рад и донесена Резолуција у којој је прецизирана друштвена, научна и идеолошка улога академија.

средина јануара У Београду одржано заседање Информационог бироа комунистичких партија (Информбиро), на коме су учествовали представници девет комунистичких партија. Током заседања разматрано је питање стварања сталног колегијума уредника органа Информбироа — листа За чврст мир, за народну демократију и предложено да свака партија предложи по једног представника у колегијум.

25. јануар У Београду, од 25. до 27. јануара, одржан Други конгрес Антифашистичког фронта жена Југославије (АФЖ), коме су поред делегата присуствовали Јосип Броз Тито и делегати иностраних женских организација. На крају Конгреса изабран је Централни и Извршни одбор, а за председника Централног одбора изабрана је Вида Томшич.

Фебруар

8. фебруар На територији Народне Републике Србије, 8. и 22. фебруара, одржани избори за органе Народног фронта Србије.

17. фебруар У Прагу у Чехословачкој, 17. и 18. фебруара, одржана Конференција министара спољних послова ФНР Југославије, Чехословачке Републике и Републике Пољске на којој се говорило о проблемима Немачке. Усвојена је Деклерација и одлучено да три владе наставе размену обавештавања и гледишта по питањима која се односе на Немачку.

29. фебруар На територији Народне Републике Босне и Херцеговине одржани избори за органе Народног фронта Босне и Херцеговине.

Март

1. март У Београду одржана седница ЦК КПЈ Југославије на којој је разматран и одбијен захтев Јосифа Стаљина за стварање федерације ФНР Југославије, НР Бугарске и НР Албаније, са образложењем да би то представљало опасност за Југославију, њен суверенитет и привредни развој.

6. март У Београду, 6. и 7. марта, одржан Други конгрес Друштва за културну сарадњу Југославија—СССР, на коме је изабрана нова Управа, чији је председник био Маријан Стилиновић.

18. марта Влада СССР донела одлуку о опозиву из Југославије свих војних стручњака, а наредног дана и одлуку о опозиву цивилних стручњака, са образложењем да су „окружени непријатељством”.

20. март Председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито упутио писмо министру иностраних послова СССР Вјачеславу Молотову у коме га је упозорио на штетност поступака и неоснованост разлога, наведених од стране совјетске владе, за повлачење војних и цивилних стручњака из Југославије.

27. март Централни комитет СКП(б) упутио писмо Централном комитету КПЈ у коме је поновио образложење Владе СССР за повлачење совјетских војних и цивилних стручњака из Југославије.

Април

4. април На Цетињу одржан Први земаљски конгрес Савеза бораца НОР Црне Горе, на коме је за председника Савеза бораца изабран Блажо Јовановић.

11. април У Београду, у близини Ушћа, одржан свечани митинг на коме је извршена смотра 19 омладинских радних бригада које су потом започеле радове на изградњи Новог Београда. Митингу и смотри радних бригада, присуствовали су председник Владе НР Србије Благоје Нешковић и председник Привредног савета ФНРЈ Борис Кидрич. Овај дан се обележава као Дан Градске општине Нови Београд.

12. април У Београду, 12. и 13. априла, одржана пленарна седница Централног комитета КП Југославије поводом оптужби које су Стаљин и ЦК СКП(б) изрекли на рачун КП Југославије. На пленуму је усвојен текст одговора на писмо ЦК СКП(б) од 27. марта, у коме су оповргнуте оптужбе и изражено чуђење и незадовољство због става који је заузет према КПЈ. Са одговором упућеном СКП(б), нису се сложили Андрија Хебранг и Сретен Жујовић.

18. април У Сарајеву одржан Други конгрес Народног фронта Босне и Херцеговине.

25. април У Београду одржан Други конгрес Антифашистичког фронта жена Србије.

26. април У Љубљани одржан Други конгрес Ослободилачког фронта Словеније, на коме је изабран нови Главни одбор, чији је председник био Јосип Видмар.

Мај

4. мај ЦК СКП(б) упутио ново писмо ЦК КПЈ у коме је проширио оптужбе и клевете против Југославије и њеног руководства.

9. мај У Београду одржана седница ЦК КПЈ на којој је усвојен одговор на писмо ЦК СКП(б) од 4. маја и из ЦК КПЈ искључени Сретен Жујовић и Андрија Хебранг. У Београду одржан Први земаљски конгрес Савеза бораца НОР Србије, на коме је за председника Савеза бораца изабран Душан Петровић Шане.

16. мај У Загребу одржан Први земаљски конгрес Савеза бораца НОР Хрватске.

19. мај ЦК СКП(б) упутио ново писмо ЦК КПЈ у коме се инсистира да КПЈ пошаље своје представнике на предстојећи састанак Информбироа.

20. мај У Београду одржана пленарна седница ЦК КПЈ на којој су донете одлуке да делегати КПЈ не иду на заседање Информбироа и да се у јулу одржи Пети конгрес КПЈ.

22. мај ЦК СКП(б) упутио ново писмо ЦК КПЈ у коме је оштро критиковано одбијање КПЈ да упути представнике на састанак Информбироа, које је оквалификовано као „прелазак на позиције национализма”. У писму је најављено да ће Информбиро на заседању у јуну претрести питања „о стању у југословенској комунистичкој партији” и без присуства представника КПЈ.

30. мај У Сарајеву одржан Први земаљски конгрес Савеза бораца НОР Босне и Херцеговине.

Јун

1. јун У Београду умро Јаша Продановић (1867—1948), књижевник и политичар, један од оснивача Републиканске странке (1921), потпредседник Владе ФНРЈ и члан САН.

3. јун Влада ФНРЈ, на предлог Министарства финансија, донела Уредбу о народном зајму Петогодишњег плана развитка народне привреде ФНРЈ.

20. јун ЦК КПЈ, поводом заказаног састанка Информбироа у Букурешту, нагласио да не може слати своје представнике на овај састанак, јер је питање несугласица између ЦК СКП(б) и ЦК КПЈ постављено неправилно. У Букурешту, од 20. до 22. јуна, одржано заседање Информбироа, на коме је усвојена Резолуција о стању у КП Југославије.

28. јун Информбиро објавио Резолуцију о стању у КП Југославије, у којој су поновљене оптужбе на рачун КПЈ и којом су „здраве снаге у КПЈ” позване да присиле руководство да „призна грешке”.

29. јун ЦК КПЈ одржао седницу поводом Резолуције Информбироа на којој је одлучено да се Резолуција и Изјава ЦК КПЈ у целини објаве у штампи, што је и учињено наредног дана.

Јул

4. јул У Љубљани одржан Први земаљски конгрес Савеза бораца НОР Словеније, на коме је за председника Савеза бораца изабран Иван Мачек.

6. јул Влада ФНРЈ позвала све југословенске грађане који се налазе у Совјетском Савезу да се врате у Југославију. У Лондону, у Уједињеном Краљевству, од 6. јула до 16. августа одржане -{XIV}- летње олимпијске игре на којима су Представници ФНР Југославије постигли 24 место, освојивши две сребрне медаље — атлетика и фудбал.

200px|мини|десно|Тито на Петом конгресу 21. јул У Београду, од 21. до 28. јула, одржан Пети конгрес Комунистичке партије Југославије, коме је присуствовало 2.344 делегата. Главна тема Конгреса била је Резолуција Информбироа, а реферате су поднели — Јосип Броз Тито, Александар Ранковић, Милован Ђилас, Едвард Кардељ, Борис Кидрич, Моша Пијаде и Благоје Нешковић. Конгрес је дао подршку ЦК КПЈ у „одбрани независности“ Југославије, а усвојена је и Резолуција о односу КПЈ према Информбироу. На крају Конгреса изабран је нови Централни комитет и Политбиро, а за генералног секретара поново је изабран Јосип Броз Тито.

30. јул У Београду, од 30. јула до 18. августа, одржана Међународна дунавска конференција на којој се расправљало о режиму пловидбе Дунавом.

Август

10. август У Београду одржан састанак Централног већа Народне омладине Југославије на коме је усвојена одлука Петог конгреса КПЈ о спајању Савеза комунистичке омладине (СКОЈ) и Народне омладине (НОЈ) у једну јединствену омладинску организацију.

18. август Министарство унутрашњих послова ФНРЈ објавило саопштење да је у ноћи 11/12. августа група високих официра Југословенске армије — генерал-пуковник Арсо Јовановић, генерал-мајор Бранко Петричевић и пуковник Владо Дапчевић, осујећена приликом покушаја илегалног преласка југословенско-румунске границе, у околини села Сочица, код Вршца. Том приликом убијен је генерал Арсо Јовановић (1907—1948), док су остала двојица успела да побегну. Они су касније ухапшени и јуна 1950. осуђени на 20 година затвора, али су 1956. пуштени на слободу.

31. август У Љубљани одржан Пленум ЦК КП Словеније на којој је одлучено да се сазове Други конгрес КПС, који је одржан 11. новембра.

Септембар

5. септембар У Београду одржан Пленум Главног одбора Народног фронта Србије на коме је оставку поднео дотадашњи председник Благоје Нешковић, а на његово место изабран је Петар Стамболић. На Пленуму је донета Резолуција у којој је осуђена клеветничка кампања Информбироа против КПЈ. У Београду одржано ванредно заседање Народне скупштине НР Србије на којој је извршена реконструкција Владе НР Србије — председник Владе је уместо Благоја Нешковића постао Петар Стамболић.

19. септембар У Београду, 19. и 20. септембра, одржан Први пленум Централног одбора Антифашистичког фронта жена Југославије на коме је разматран извештај о организационим питањима и задацима, који су постављени на Петом конгресу КПЈ.

27. септембар У Београду одржана заједничка седница Савезног већа и Већа народа Народне скупштине ФНРЈ на којој је донета Резолуција поводом „неправедне и клеветничке кампање” која је поведена против Југославије након доношења Резолуције Информбироа.

Октобар

4. октобар На Цетињу, од 4. до 7. октобра, одржан Први оснивачки конгрес Комунистичке партије Црне Горе, коме је присуствовало 264 делегата. На Конгресу је изабран Централни комитет КПЦГ, који је на својој пленарној седници изабрао Политбиро и руководство партије — Блажо Јовановић, политички и Андрија Мугоша, организациони секретар.

12. октобар У Београду, од 12. до 14. октобра, одржан Четврти конгрес Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), коме је присуствовало 946 делегата. Конгрес је усвојио одлуку Петог конгреса КПЈ о спајању Савеза комунистичке омладине и Народне омладине Југославије у јединствену организацију.

17. октобар У Београду, 17. и 18. октобра, одржан Други конгрес Ратних војних инвалида Југославије (РВИЈ) на коме је изабран нови Главни одбор, усвојен Статут РВИЈ и усвојена Резолуција поводом клевети и оптужби Информбироа против Југославије.

24. октобар У Београду, од 24. до 26. октобра, одржан Први конгрес Јединствених синдиката Југославије (ЈСЈ), коме је присуствовало око 1.000 делегата. На Конгресу је усвојен Статут и изабран Централни одбор, као и донета одлука о промени назива Јединствених синдиката у Савез синдиката Југославије (ССЈ). На Пленарној седници Централног одбора за председника ССЈ изабран је Ђуро Салај.

Новембар

1. новембар У Сарајеву, од 1. до 4. новембра, одржан Први оснивачки конгрес Комунистичке партије Босне и Херцеговине, коме је присуствовало 678 делегата. На Конгресу је изабран Централни комитет КПБиХ, који је на својој пленарној седници изабрао Политбиро, а за секретара Ђуру Пуцара Старог.

11. новембар