Књижевна историја је научни је часопис који садржи прилоге из свих области науке о књижевности. Покренут је 1968. годинеод стране Издавачко-штампарског предузећа "Обод" са Цетиња, касније Издавачког предузећа „Вук Караџићˮ. Од 1991. постао је гласило Института за књижевност и уметност у Београду.>

О часопису Историјат мини|десно|Изглед првих свезака Књижевне историје Часопис Књижевна историја је покренут 1968. године, како се наводи у уводној речи уредништва, „у тренутку када се српска наука о књижевности налази у незавидном стању“, јер „заостаје за савременим схватањима и модерним методама у испитивању књижевних појава“.

У жељи да ухвати корак са новим, савременим методама у тумачењу књижевности, часопис је рачунао на млађе сараднике, и поред свести да трагови постојећег неће одмах нестати. Уредништво је сматрало да је важно образложити и смисао наслова који означава „тематско опредељење за проучавање књижевног стваралаштва српског и југословенских народа од најстаријих времена до наших дана, а никако затварање у оквире једне од три области традиционалне науке о књижевности (...) Проучавање књижевних појава мора да удружи књижевно-теоријска и књижевно-историјска сазнања, као и критички однос према естетичким вредностима“.

Уредништво часописа су на почетку чинили Јован Деретић, Васо Милинчевић, Мирјана Миочиновић, Марија Митровић и Миодраг Сибиновић, а главни и одговорни уредник био је Александар Петров. Поред студија, часопис је доносио и расправе („Округли сто“), критике, а понекад и до тада необјављене књижевне текстове у рубрици „Књижевни архив“.

Од 1991. године носи поднаслов „часопис за науку о књижевности“, а од 2001. и упоредни наслов и поднаслов на енглеском језику (Literary history, Јоurnal of literary studies).

Данас се Књижевна историја представља као водећи научни часопис који пружа „простор за представљање врхунских научних резултата и иновативних интердисциплинарних истраживања, за јачање међународне сарадње у области науке о књижевности и славистичких студија”. Од 2015. године уврштен је на ERIH Plus листу, а према категоризацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја за 2013. годину категорисан је као часопис међународног значаја (М24).

Периодичност излажења Како је наведено у импресуму првог броја, часопис излази тромесечено, односно четири пута годишње. Данас часопис узлази три пута годишње.

Уредници Александар Петров Јован Деретић Душан Иванић Миодраг Матицки Тихомир Брајовић Бојан Јовић

Теме Још од првог броја, часопис је био оријентисан према целокупној науци о књижевности, али су нарочито истакнуте области: методологија науке о књижевности, историјска и теоријска поетика, књижевна еволуција, књижевни живот, изучавање односа књижевности према другим уметностима, научна критика. Иако је током првих година излажења истицао да ће се бавити искључиво „радови о српској и југословенским књижвностима, као и односима између наших националних и страних књижевности“.

Књижевна историја данас садржи и прилоге иностраних аутора, а у часопису се објављују „текстови из науке о књижевности, односно радови интердисциплинарног или мултидисцплинарног типа, у оквиру следећих рубрика: Студије и чланци, Историја српске књижевне периодике, Појмовник, Књижевни портрети, Књижевна грађа, Оцене и прикази.“

Електронски облик часописа Часопис Књижевна историја је доступан у електронском облику од 2006. године.

Референце

Галерија

Категорија:Српски часописи Категорија:Српски књижевни часописи Категорија:Медији у Београду Категорија:Књижевност Београда