Проширени периодни систем () теоретски је периодни систем са елементима после оганесона са редним бројем 118 (после 7. реда). Тренутно је познато и потврђено укупно седам периода у периодном систему елемената, који завршава елементом атомског броја 118 који комплетира седму периоду.
Ако се открије још елемената са већим атомским бројем од оног који има тренутно последњи откривени елемент, исти ће се смештати у додатне периоде које ће да прате форму садашњих, како би се илустровале законитости у својствима елемената које се периодично понављају. Очекује се да ће све периоде које се додају да садржавају више елемената него што их тренутно има седма периода, зато што је предвиђено постојање додатног такозваног у ком ће у свакој периоди да буде најмање 18 елемената са делимично попуњеним .
Глен Т. Сиборг је 1969. године предвидео постојање система са осам периода (), у ком би требало да се нађе и поменути блок. -{IUPAC}- дефинише елемент као ’постојећи’ ако му је време живота дуже од 10−14 секунди, што је време потребно да нуклеус формира електронски облак. Ниједан елемент у овом блоку још увек није синтетисан или пронађен у природи.За елемент 122 се априла 2008. године тврдило да постоји у природи, али ова тврдња је увелико проглашена погрешном. Погледајте: Први елемент би могло да има атомски број 121, а према томе би његово систематско име било унбиунијум. Елементи у овом блоку ће највероватније бити веома нестабилни по питању радиоактивног распадања и имаће невероватно мало време полуживота, с тим да постоји хипотеза да би елемент 126 могло да се нађе на острву стабилности које је отпорно на фисију али не и на алфа распад. Није сасвим јасно колико елемената има шансу да физички постоји после острва стабилности, нити да ли ће 8. периода да буде комплетна односно хоће ли икако бити 9. периоде.
Према орбиталним апроксимацијама квантне механике по питању атомске структуре, би одговарао елементима са делимично попуњеним , али ефекти спинорбиталне интеракције поприлично смањују валидност орбиталних апроксимација за елементе са великим атомским бројем. Док у Сиборговој верзији додатне периоде тежи елементи прате узорак низа долазећи после лакших елемената, пошто у обзир нису узети релативистички ефекти, модели у којима је урачунат и утицај релативистичких ефеката предвиђају нешто друго. Пека Пике и Б. Фрике користили су рачунарско моделовање да би израчунали позиције елемената до -{Z}- = 184; открили су да ће неколико елемената вероватно одступати од Маделунговог правила.
Ричард Фајнман је истакао да поједностављена интерпретација релативистичке Диракове једначине наилази на проблеме са електронским орбиталама када је -{Z}- > 1/α ≈ 137 (подробније описано у одељцима испод), што указује на то да неутрални атоми не могу да постоје након унтрисептијума те да периодни систем елемената заснован на електронским орбиталама тиме престаје у овој тачки. С друге стране, још ригорознијом анализом се добија да је лимит пак нешто већи — -{Z}- ≈ 173.
Историја Није познато докле би периодни систем могао да се настави после познатих 118 елемената. Глен Т. Сиборг је тврдио да највећи могући елемент вероватно има атомски број мањи од -{Z}- = 130, док је Валтер Грајнер става да не постоји елемент са највећим атомским бројем односно да границе нема. Табела испод приказује једну могућност за изглед осме периоде, са распоредом елемената примарно заснованим на њиховој предвиђеној хемији.
Сви ови хипотетички и неоткривени елементи се именију према стандарду систематског именовања елемената који прописује Међународна унија за чисту и примењену хемију (-{IUPAC}-), чиме се стварају генеричка имена за употребу све до момента када се елемент открије, потврди и добије званично име. Ова имена се обично не користе у литератури, а елементи се разлику само према свом атомском броју. Следствено томе, елемент 164 углавном се не помиње као „унхексквадијум” ( систематско име), већ се само пише „елемент 164” (или „164. елемент”); исто тако, иначе се не користи симбол „-{Uhq}-” већ се пише само „164”, „(164)” или „E164”.
До априла 2014. године, научници су покушали да синтетишу само елементе 119, 120, 122, 124, 126 и 127 (унуненијум, унбинилијум, унбибијум, унбиквадијум, унбихексијум и унбисептијум; редом).
Сматра се да су код елемента 118 попуњене орбитале 1-{s}-, 2-{s}-, 2-{p}-, 3-{s}-, 3-{p}-, 3-{d}-, 4-{s}-, 4-{p}-, 4-{d}-, 4-{f}-, 5-{s}-, 5-{p}-, 5-{d}-, 5-{f}-, 6-{s}-, 6-{p}-, 6-{d}-, 7-{s}- и 7-{p}-, док су остале орбитале непопуњене. Једноставном екстраполацијом из Ауфбауевог принципа могло би се предвидети да ће се у осмом реду орбитале попуњавати следећим редоследом: 8-{s}-, 5-{g}-, 6-{f}-, 7-{d}-, 8-{p}-; међутим, после елемента 120, близина електронских љуски чини распоређивање елемената у једноставном систему проблематичним. Иако би се једноставном екстраполацијом периодног система, пратећи Сиборгову оригиналну концепцију, елементи након 120. распоредили на следећи начин — елементи 121—138 као суперактиноиди , елементи 139—152 као суперактиноиди , елементи 153—162 као прелазни метали, елементи 163—166 као постпрелазни метали, елемент 167 као халоген, елемент 168 као племенити гас, елемент 169 као алаклни метал те елемент 170 као земноалкални метал — прорачунима Дирака и Фока ови елементи би се распоредили на нешто другачији начин — елементи 121—142 као суперактиноиди , елементи 143—156 као суперактиноиди , елементи 157—166 као прелазни метали, елементи 167—170 као постпрелазни метали, елемент 171 као халоген, елемент 172 као племенити гас.
Пикеов модел Постоје и модели у којима елементи са већим атомским бројем не прате узорак који су успоставили лакши елементи. Пека Пике, примера ради, користио је рачунарско моделовање да би израчунао позиције елемената до Z = 172 и открио је да се неколико елемената не налази на месту одређеном правилом распоређивања према Маделунговој енергији. Пикеови прорачуни дају следећи редослед попуњавања електронских љуски (главних енергетских нивоа): 8-{s}- 5-{g}- прва два места нивоа 8-{p}- 6-{f}- 7-{d}- 9-{s}- прва два места нивоа 9-{p}- остатак нивоа 8-{p}-
Пике исто тако предвиђа да ће 8. периода да буде раздвојена у три дела: 8-{a}-, део са елементима нивоа 8-{s}- 8-{b}-, део са прва два елемента нивоа 8-{p}- 8-{c}-, део са елементима нивоа 7-{d}- и остатком елемената нивоа 8-{p}-
С друге стране, Фрике -{et al.}- је предвидео да ће проширени периодни систем да има највише 184 елемента. Научници користе овај модел много чешће и исти је приказан изнад као основни формат проширеног периодног система.
Предвиђена својства елемената осме периоде Елемент 118, оганесон, последњи је елемент који је синтетисан. Следећа два елемента, елемент 119 и 120, требало би да чине серију 8-{s}- и буду алкални односно земноалкални метал (редом). После елемента 120, очекује се да започне серија суперактиноида, при чему ће и попуњавање подљуски 8-{p}-1/2, 7-{d}-3/2, 6-{f}-5/2 и 5-{g}-7/2 да одређују хемију следећих елемената. Комплетни и тачни -{CCSD}- прорачуни за елементе после 122. нису доступни због екстремне сложености ситуације: орбитале 5-{g}-, 6-{f}- и 7-{d}- би требало да имају отприлике исти енергетски ниво, а у региону где се налази елемент 160 — орбитале 9-{s}-, 8-{p}-3/2 и 9-{p}-1/2 такође би требало да имају приближно исту енергију. Као последица овога, електронске љуске ће се измешати тако да коцепт блока више не може да се ефективно примени, а поред тога резултат ће бити и сасвим нова хемијска својства која ће позиционирање ових елемената у периодном систему да учине готово немогућим. На пример, очекује се да ће елемент 164 имати помешане карактеристике елемената 10, 12, 14. и 18. групе.
Хемијска и физичка својства Елементи нивоа 8-{s}-
{| class="wikitable" |+ Нека предвиђена својства елемената 119 и 120 ! Својство ! 119 ! 120 |- ! Релативна атомска маса
! Група | 1 | 2 |- ! Валентна електронска конфигурација | 8-{s}-1 | 8-{s}-2 |- ! Стабилна оксидациона стања | 1, 3 | 2, 4 |- ! Прва енергија јонизације
! Метални радијус | 260 -{pm}- | 200 -{pm}- |- ! Густина
! Тачка топљења | 0—30 °C | 680 °C |- ! Тачка кључања | 630 °C | 1700 °C
Прва два елемента 8. периоде верује се да ће бити унуненијум и унбинилијум, елементи 119 и 120. Њихове електронске конфигурације требало би да имају попуњену . Ова орбитала је релативистички стабилизована и скраћена, па би тако елементи 119 и 120 требало да буду више налик рубидијуму и стронцијуму него својим првим суседима изнад — францијуму и радијуму. Други ефекат релативистичке контракције је претпоставка да ће атомски радијуси ових двају елемената да буду отприлике исти као радијуси францијума и радијума. Требало би да се понашају као нормални алкални и земноалкални метал, са уобичајеним +1 односно +2 стањем оксидације (редом), с тим да релативистичка дестабилизација и релативно ниска енергија јонизације не искључују ни хипотезу о нешто већим оксидационим стањима ових елемената — могућа стања су и +3 односно +4 (редом).
Суперактиноиди Серија суперактиноида очекује се да ће да укључује . У серији суперактиноида, љуске 7-{d}-3/2, 8-{p}-1/2, 6-{f}-5/2 и 5-{g}-7/2 требало би све да се попуне истовремено: овиме се стварају веома компликоване ситуације, компликоване у толикој мери да су потпуни и тачни -{CCSD}- прорачуни направљени само за елементе 121 и 122. Први суперактиноид, унбиунијум (елемент 121), требало би да буде конгенер лантана и актинијума те би тако требало да има слична својства каква имају и ови елементи: његовно главно оксидационо стање требало би да буде +3, мада близина енергетских нивоа валентних подљуски не искључује ни могућност неког већег оксидационог стања, баш као што је случај и са елементима 119 и 120. Релативистичка стабилизација требало би да за резултат има конфигурацију валентних електрона у основном стању за елемент 121, за разлику од конфигурације -{ds}-2 коју имају лантан и актинијум. Предвиђено је да ће прва енергија јонизације овог елемента да буде , што је најмања вредност ове енергије у односу на све познате елементе осим алкалних метала калијума, рубидијума, цезијума и францијума; ова енергија јонизације је мања чак и од оне енергије коју би требало да има алкални метал 8. периоде унуненијум (). Слично елемнту 121, следећи суперактиноид — унбибијум (елемент 122) — могло би да буде конгенер церијума и торијума, са основних оксидационим стањем +4; овај елемент би, међутим, имао конфигурацију валентних електрона у свом основном стању, за разлику од торијумове конфигурације. Следствено овоме, прва енергија јонизације елемента 122 би била мања од оне торијума (-{Th}-: 6,54 -{eV}-; -{Ubb}-: 5,6 -{eV}-), због веће лакоће јонизовања унбибијумовог него торијумовог .
Код неколико првих суперактиноида, енергије везивања додатих електрона предвиђа се да ће да буду довољно мале да ће ови елементи моћи да отпусте све своје валентне електроне; на пример, унбихексијум (елемент 126), вероватно ће веома лако моћи да се доведе у +8 оксидационо стање; и већа оксидациона стања од овог могло би да буду могућа. За унбихексијум се такође предвиђа да ће моћи да се доведе и у још доста других стања оксидације; недавни прорачуни показују да је постојање стабилног монофлуорида -{UbhF}- могуће, а настао би међуделовањем при везивању између унбихексијума и флуора. Остала предвиђена оксидациона стања укључују +2, +4 и +6; очекује се да ће +4 да буде најчешће оксидационо стање унбихексијума. Присутност електрона у , које не постоје у електронској конфигурацији основног стања било ког тренутно познатог елемента, требало би да омогући тренутно непознатим хибридним орбиталама да се формирају и утичу на хемију суперактиноида на потпуно нови начин, мада одсутност код познатих елемената чини предвиђање њихове хемије доста тежим.
{| class="wikitable" |+ Нека предвиђена једињења суперактиноида (-{X}- = халоген) ! ! 121 ! 122 ! 123 ! 124 ! 125 ! 126 ! 132 ! 142 ! 143 ! 144 ! 145 ! 146 ! 148 ! 153 ! 154 ! 155 ! 156 ! 157 |- ! Једињење | -{UbuX}-3 | -{UbbX}-4 | -{UbtX}-5 | -{UbqX}-6 | -{UbpX}-6-{UbpO}-