Западна вриштећа сова () мала је врста сове из породице правих сова. Живи на подручју Централне и Јужне Америке, а близак је рођак европском роду -{Otus}- и северноамеричкој источној вриштећој сови. Научно име добила је по америчком природњаку Роберту Кеникоту.
Опис Ова сова у просеку је висока 22 центиметра, има распон крила од око 55 центиметара, а тежина јој варира између 88 и 220 грама, односно у просеку износи 143 грама. Женка је обично већа од мужјака, а такође су јединке из северних популација претежно веће од јединки јужних популација. (2011).
Постоји неколико различитих подврста: браон пацифичка, сива пацифичка, велика равничарска, мохавска и мексичка. Све подврсте имају браон или тамно сиво перје са шарама на доњем делу тела. Не постоји црвена подврста.
Западна вриштећа сова има округлу главу са ушним праменовима, жутим очима и жућкастим кљуном. По изгледу је веома слична источној вриштећој сови, па је једини начин да се уочи разлика између ове две врсте заправо њихово дозивање. Раније су ове две врсте сматране једном врстом, односно сматрало се да постоји само источна вриштећа сова, али је касније на основу различитих дозивања издвојена западна вриштећа сова као засебна врста.
Систематика Подврсте Тренутно је дефинисано 9 подврста западне вриштеће сове: -{Megascops kennicottii aikeni}- (Brewster, 1891) -{Megascops kennicottii bendirei}- (Brewster, 1882) -{Megascops kennicottii cardonensis}- (Huey, 1926) -{Megascops kennicottii kennicottii}- (Elliot, 1867) -{Megascops kennicottii macfarlanei}- Brewster, 1891 -{Megascops kennicottii suttoni}- (R. T. Moore, 1941) -{Megascops kennicottii vinaceus}- Brewster, 1888 -{Megascops kennicottii xantusi}- Brewster, 1902 -{Megascops kennicottii yumanensis}- (A. H. Miller & L. Miller, 1951)
Распрострањеност и станиште Западна вриштећа сова насељава подручја Канаде, Сједињених Држава, Мексика, Гватемале, Салвадора, Хондураса, Костарике и Никарагве. Живи у суптропским и тропским шумама, пустињама, руралним пољима, па чак и у градским парковима и баштама.
Птица је станарица Северне и Централне Америке и гнезди се на отвореним пољима или на ивицама шума. Обично за своје гнездо бира шупљине у дрвећу или кактусима које су направљене од стране детлића или неке друге животиње.
Исхрана Ова птица је предатор и чека на грани или неком другом узвишењу, па када уочи плен она се стропошта на њега, мада се неретно дешава да лови инсекте у лету. Активна је углавном у зору, ноћу или близу сумрака, користећи своје изузетно чуло слуха и ноћни вид како би лоцирала плен. Њена исхрана састоји се углавном од малих сисара попут мишева или пацова, али и птица и великих инсеката; међутим, није много избирљива када је у питању плен, тако да може чак да лови и малу пастрмку ноћу. Камере постављене на стаништима на којима живи ова сова забележиле су да је западна вриштећа сова покупила опосума убијеног на путу. Такође је познато да повремено лови и дивље патке и зечеве.All about birds
Вокализација Примарни дозив западне вриштеће сове је убрзана серија кратких звиждука са растућим темпом или кратак, а потом дуг ћурлик чија висина пада на при крају. Друга дозивања укључују лајање и „церекање”, слично источној вриштећој сови. Такође испушта и високи писак.
Понашање
Референце
Литература
"National Geographic" . , Josep del Hoyo editor.
Категорија:Megascops Категорија:Птице Северне Америке Категорија:Птице Централне Америке Категорија:Птице описане 1867. године