Зелени кадар је био назив за српске и хрватске дезертере из aустроугарске војске током Првог свјетског рата. Након напуштања војске, због тешких услова ратовања и слабе мотивације, крили су се у шумама, као одметници. Број се кретао од неколико десетина до неколико хиљада и били су оперативни у области Хрватске и Срема. Групе су се снабдјевале одјећом и храном од сеоског становништва, али се такође преживјавали пљачкањем трговаца и богатих сељака. Генерал Стјепан Саркотић је у фебруару 1918. године добио наредбу да се инфилтрира у „Зелени кадар”. Термин „Зелени кадар” је прије тога био непознат у aустроугарcкој војсци, док је руски император имао обезбјеђење које је носило исти назив.[ Russisches Leibgarde-Dragoner-Regiment] Пред крај рата број оружаних дезертера у шумама је износио око 50.000.Istorija Jugoslavije, I. Božić, S. Ćirković, M. Ekmečić, V. Dedijer, Prosveta, Beograd 1972. — p. 399, 400Ethnic nationalism and the fall of empires: central Europe, Russia, and the Middle East, 1914—1923, Aviel Roshwald, Routledge, 2001.The national question in Yugoslavia: origins, history, politics, Ivo Banac, Cornell University Press, 1988.Avantgarde des Widerstands: Modellfälle militärischer Auflehnung im 19. und 20. Jahrhundert, Band 1, Richard Georg Plaschka, Böhlau Verlag Wien, 2000.
Након рата, неки од њих су тврдили да су само слиједили наређења генерала Светозара Боројевића и да према томе нису били одметници.
Током Другог свјетског рата постојала је муслиманска паравојна формација позната као „Зелени кадар”.
Референце
Спољашње везе
Категорија:Аустроугарска у Првом светском рату Категорија:Паравојне формације Категорија:Последице Првог светског рата