мини|Насловна страна Егеријиног итинераријума из 1919. Егеријин итинераријум (), познат и као Егеријина путовања један је од најстаријих документованих записа о путовањима хришћанским ходочасника, који су посећивали најважније дестинације ходочашћа у источном Медитерану. Итинераријум је написла Етерија или Егерија () монахињаа (можда игуманија) једног манастира у северозападној Хиспанији или у Јужној Француској, између 381. и 384. године. У њему је описала своја путовања у света места ().Hosu, Stjepan (1977), Srednjovjekovna latinska književnost, Povijest svjetske književnosti, 2., Zagreb: Mladost
Егерија се у својим записима обраћа „сестрама”, из самостана, тј. женама из њене духовне заједнице у завичају, што наводи на чињеницу да је највероватније била монахиња. Али је исто тако вероватно да Егерија термин „сестре” користи за обраћање и својим другим хришћанске познаницима, које су јој омогућили тако дуг и скуп пут. Такође из итинерара се сазнаје да поседује високо образовања, које указује и на то да је највероватније пореклом из средње или више (богатије) класе. Ово додатно потврђује и њен велико интересовање за објекте и споменика повезане са историјским наслеђем али и са хришћанском религијом.
Опис путовања мини|Остаци степеница на обали језера Тибериас, које је описао Егериа Егерија је путовала од Јерусалима до Синаја, потом натраг кроз земљу Гошен, даље до Невске горе и до Месопотамије. У повратку кретала се преко Тарса и Халкедона до Цаиграда. У првом делу текста Егерија описује пут од приласка синајској гори до Цариграда. Успут је направила излете до Невске горе (у данашњем Јордану) и до мартирија Свете Текле. У другом делу текста детаљно је описано богослужење и обележавање празника из црквеног календара у Јерусалиму, мада је свој пут заправо и почела трогодишњим боравком у Јерусалиму и његовој околини. На повратку у Цариград планирала је да посети и Ефес.
Овај спис даје и детаљан приказ богослужења у Палестини у 4. века, што је важно за историју литургије. У време Егеријине посете литургијска година је управо почињала.
Откриће рукописа и његов значај Текст овог записа откривен је тек 1884. у једном латинском рукопису из 11. века у италијанском граду Арецо.. Централни део овог записа сачуван је и преписан у Аретинском кодексу (), у Монте Касину између 9. и 12. века, док су почетак и крај текста изгубљени. Аретински кодекс је 1884. открио италијански филолог Gian Francesco Gamurrini, који је рукопис пронашао у самостанској библиотеци у Арецу..
Њени записи су нарочито важна зато што указују на то да се у 4. веку развила универзална литургијска пракса, нпр. у погледу коризме, цветнице и страсне недеље. У то доба обележавање Исусова рођења 25. децембра још није било опште прихваћено.
Са језичке стране, путовање Егеријино пружа важне информације о развоју граматике и речника вулгарног латинитета. На пример, изрази као што су () помажу да се осветли настанак одређеног члана у романским језицима. Слично томе, употреба заменице „ipsam” у изразу као што је антиципира развој одређеног члана који се данас среће у сардинском језику. Садржај дела по поглављима
Приступ планини Синај (Поглавља I до II) Успон на планину Синај (III) Хореб (IV.1-4) Пенце за паљење (IV.5 до IV.8) Одредишта у долини и повратак у Фаран (V) Фараниста Клисмаан (VI) Од Клисме до града Арабије (VII) Рамсес (VIII) Богојављење у арапском граду. Повратак у Јерусалим (IX) Посета долини Јордана (X-XI) Моунт Небо (XII) Посета Ауситису (XIII) Град Мелцхизедек (XIV) Аинон (XV)) Град Илија, Керитинпуро (XV) Јобова гробница. Повратак у Јерусалим (XVI) Путовање у Месопотамију (XVII) Од Антиохије до Мезопотамије. Прелазак преко реке Еуфрат (XVIII) Едеса (XIX.1 до XIX.7) Приступ Прича о краљу Абгару (XIX.8 - XIX.19) Хараи (Харан) (XX) Повратак у Антиохију (XXI) Од Антиохије до Тарза (XXII) Посета цркви Текла . Повратак у Цариград (XIII) Јерусалим: Свакодневно богослужење (XXIV-XXV) Јерусалим: Недељне службе (XXV) Јерусалим: Богојављење (XXV-XXVI) Јерусалем: Лент (XXVII-XXIX.1) Јерусалим: Велика недеља и Ускрс (XXIX.2–XLII) Јерусалим: Духова (XLIII–XLIV) Јерусалим: крштење (XLV–XLVII) Јерусалим: Годишњица оснивања цркава (XLVIII–XLIX)
Референце
Литература
S. Hilarii tractatus de mysteriis et hymni et S. Silviae Aquitanae peregrinatio ad loca sancta, Gian Francesco Gamurrini (a cura di), Biblioteca dell'Accademia storico-giuridica 4, Roma, 1887. S. Silviae Aquitanae peregrinatio ad loca sancta in Studi e documenti di storia e diritto, anno IX, 1888, Roma, tipografia vaticana, 1888, pagg. 97-174. The Pilgrimage of Silvia of Aquitania to the Holy Places circa 385 A.D., J. H. Bernard (a cura di), Londra, 1891. S. Silviae, quae fertur, Peregrinatio ad loca sancta in Itinera Hierosolymitana saeculi IIII-VIII in CSEL, 39, Vindobonae, 1898, pagg. 35-101. Silviae vel potius Aetheriae peregrinatio ad loca sancta, W. Heraus (a cura di), Heidelberg, Carl Winter's Universaitätsbuchhandlung, 1908. Aetheriae Peregrinatio ad loca sancta, Ezio Franceschini (a cura di), Padova, Gregoriana, 1940. Itinerarium Egeriae, A. Franceschini e R. Weber (a cura di) in Itineraria et alia geographica, CC Series Latina 175, Turnhout, 1958, pagg. 29-103.
Спољашње везе Itinerarium Egeriae, Textus: Silviae vel potius Aetheriae peregrinatio ed. W. Heraeus, Heidelberg 1908
Категорија:Римски итинерари