Владимир Величковић (Београд, 11. август 1935 — Сплит, 29. август 2019) био је један од најеминентнијих српских сликара и представник нове (модерне) фигурације и члан ван радног састава САНУ од 12. децембра 1985. године.
Биографија Завршио је Архитектонски факултет у Београду. Од 1962. до 1963. године био је сарадник Мајсторске радионице Крсте Хегедушића у Загребу. Сели се у Париз 1966. године. За професора на у Паризу је изабран 1983. године и на том месту остаје до 2000. За члана Српске академије наука и уметности изабран је 1985. године. Одликован је највишим француским признањем из области културе и уметности, . Изложбе приређује од 1951. године. Излагао је у већем броју земаља Европе и Америке.
Изабран је 7. децембра 2005. за члана француске Академије лепих уметности () у одељењу за сликарство. Један је од десет академика овог одељења, на позицији бр. 7. која има историју дугу два века. Први је Србин члан ове Академије, док је у сродној Француској академији наука за дописног члана изабран академик Иван Ђаја, 1956. године.
Дана 2. новембра 2006. промовисан је за почасног доктора Универзитета у Крагујевцу. Предавао је као гостујући професор на Факултету савремених уметности у Београду.
мини|лево|Величковић у атељеу
У априлу 2007, Величковић је одликован француским Орденом легије части. У мају 2013. године је имао изложбу у Галерији САНУ, у истој галерији имао је изложбу 2002. године. На изложби из 2002. мотиви су били везани за гавране који су на земљи, а 2013. за гавране који су полетели.Гаврани су нажалост полетели у небо („Политика“, 21. мај 2013)
Његовом раду посвећено је више монографија.Трећа монографија Величковићевих цртежа („Политика”, 17. јануар 2017) Преминуо је 29. августа у сплитској болници у коју је примљен након што му је позлило.
Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Комеморација је одржана у Скупштини града Београда.
мини|усправно|Величковићев муралкод Филозофског факултета
Постхумно је 2020. добио награду Музеја града Београда за свеукупни допринос стваралаштву на територији Београда.Постхумно награда Владимиру Величковићу („Политика”, 16. октобар 2020)
Својим делом и делатношћу дао је велики допринос активностима САНУ, посебно у оквиру Одељења ликовне и музичке уметности. Оставио је трајни белег у области културе и уметности Србије и њене афирмацијe у светским размерама.
Реализовао је више од сто самосталних изложби у многим градовима света. О раду Владимира Величковића снимљено је 12 документарних филмова и објављено 15 монографија.
Његова дела се чувају у бројним јавним и приватним колекцијама у Аргентини, Аустрији, Белгији, Бразилу, Венецуели, Великој Британији, Грчкој, Данској, Ирану, Италији, Јапану, Немачкој, Норвешкој, Пољској, Словачкој, САД, Финској, Француској, Холандији, Чилеу, Шведској, Швајцарској, земљама бивше Југославије и Србији.
Награде и признања
Хердерова награда за ликовне уметности, 1987. Одликовање Arts et Lettres, 1998. Награда Браћа Карић 2002. Награда „Сава Шумановић” Почасни доктор Универзитета у Крагујевцу, 2006. Орден витеза Легије части, 2007.
Види још Медиала — коб два мерила (ТВ) Списак српских сликара
Референце
Спољашње везе
Биографија на сајту САНУ Владимир Величковић (званична страница) Владимир Величковић, филм Владимир Величковић интервју: Трком у ништавило (РТС Образовно-научни програм - Званични канал) Каталог изложбе у САНУ и овде Владимир Величковић - изложбе у Зрењанину и у Новом Саду 2006. Владимир Величковић на сајту Француске академије уметности Владимир Величковић на Artefacts.net Владимир Величковић на Karaart.com Публикације о Владимиру Величковићу Радови Владимира Величковића у четири изложбена простора у Београду („Глас јавности“, 25. септембар 2002.) galerie anne-marie et roland pallade Irina Subotić Monografija: Vladimir Veličković Национална ревија: Моћ епохалних идеја
Интервјуи
Интервју недељнику „Време“ (септембар 2002) Узори су ми били Леонардо, Ребрант, Гоја („Политика“, 28.12.2008) Величковић: Могу да нас спасу понос и амбиција („Вечерње новости“, 29. април 2011) Тулуз: Владимир Величковић - ретроспектива („Вечерње новости“, 24. децембар 2011) Наличје тишине код Пикасове завесе - интервју („Политика“, 24. децембар 2011)
Категорија:Рођени 1935. Категорија:Умрли 2019. Категорија:Уметници из Београда Категорија:Српски сликари Категорија:Француски сликари Категорија:Доктори наука Категорија:Медиала Категорија:Професори Факултета савремених уметности Категорија:Чланови ван радног састава САНУ Категорија:Добитници Вукове награде Категорија:Носиоци Ордена Карађорђеве звезде 1. степена Категорија:Срби у Француској Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду