240п|мини|Различите врсте вештачког вентила срца
Скуминов синдром је патолошко стање које се може јавити код пацијената након имплантације механичког срчаног вентила, у виду ирационалног страха (анксиозности), поремећаја спавања (несанице) па све до депресије.
Скуминов синдром треба схватити као посебну нозолошку форму, која има етиопатогенезу својствену само њему и карактеристичну клиничку слику. То захтева специфичан приступ лечењу и превенцији ове болести. Правовремена дијагностика, терапија и превенција могу побољшати здравствени статус ове категорије болесника, побољшати им квалитет живота, ефикасност рехабилитације и социјалну и радну адаптацију.Филатов А.Т., Скумин В.А. Психопрофилактика и психотерапия в кардиохирургии. — Киев: Здоровье, 1985. — 72 с Назив Синдром је добио назив према руском психијатру Виктору Скумину, који је први проучавао и описао ову болест 1978. години, као — .Скумин В.А. Непсихотические нарушения психики у больных с приобретёнными пороками сердца до и после операции.//Журнал невропатологии и психиатрии им.С.С.Корсакова. — 1982. — Вып.11. — C. 1730-1735.
Етиологија Скуминов синдром повезан са механички вентил срца и манифестује ирационалан страх, анксиозност, депресија и поремећај сна. Овај синдром често праћена астенией.Ruzza, Andrea. « Nonpsychotic mental disorder after open heart surgery » Asian Cardiovascular and Thoracic Annals (2014)
Ален Карпентье – члан Француске академије наука, и руководилац одељења за кардиоваскуларну хирургију Европске болнице име Жорж Помпиду у Паризу, – верује, што Скуминов синдром развија код четвртине пацијената са вештачком срдачно вентилом. Могуће је да је сличан проблем се јавља приликом обављања послова на спровођењу вештачког срца.
Клиничка слика Клиничку слику код Скуминовог синдромима карактеришу следећи специфични знаци, симптоми и облици понашања: Након операције размишљање и понашање пацијента са уграђеним срћаним имплантатом се мења, јер он своје размишљање и понашање фокусира на рад протезе.Скумин В.А. Состояние интеллектуально-мнестических функций у больных с приобретёнными пороками сердца до и после операции. – В кн.: Первый съезд кардиологов УССР. – Киев, 1978, с 288. Јављају се необични субјективни осећаји везани за тад срца, повезани са опсесивним страхом од могући застој у раду вештачких залистака и/или њиховог одвајање од срчаног мишића. Све више се код пацијента развија депресивно расположење, осећај узнемирености и безнађа изазвано непрекидним размишљањем о томе — ''како живети са комадом гвожђа у срцу, или са протезом у мотору живота.Clinical picture У: Lyudmila Bobbin (Moscow) Skumin syndrome as the nosologic form'' Приступљено 24.6.2019. Поремећај спавања. Специфични поремећаји спавања уочени су у 79,6% случајева, јер ноћу, због „куцања” вештачких вентила, пацијенти нису у стању да заспу, и „присиљени” су да проведе сате слушајући своје срце, броје екстрасистоле и покушавају да уоче и најмање промене у ритму и шумовима имплантата. Међутим током дана, изморени несаниоцом, као и у наизглед неповољним бучним срединама, они могу спавати чврсто, јер због буке не чују рад срца. Неуровегетативне сметње, доминирају у неуролошком статусу — у виду бола у соларном плексусу и зонама каротидних артерија, артеријске хипотензије итд.Скумин В.А. Вегетативные нарушения в структуре кардиопротезного психопатологического синдрома. — В кн.: Центральная регуляция вегетативных функций. Тбилиси, 1980, с. 41 — 42. У најтежим случајевима, код таквих пацијената могуће су суицидалне идеје. Због свега наведеног, како би заштитили своје срце и уграђени имплантат, пацијенти имају тенденцију да се несвесно штите од најмањих физичких и психо-емоционалних стресова, и у свој живот често уводе неадекватан режим живота пун сопствених ограничења. Избегавају пешачење, физикалну терапију, и друга одговарајућа оптерећења, верујући да ће тако спречити прерано трошење уграђеног имплантата, и евентуални отказ његове функције.Скумин В.А. Психическое и соматическое в структуре кардиопротезного психопатологического синдрома. — В кн.: Клиника, диагностика, лечение нейрогенных соматических заболеваний. Пермь, 1981, с. 194 -195.
Терапија Терапија овог облика психопатолошких поремећаја треба да се спроведи заједно са другим куративним рехабилитационим мерама које се примењују у оквиру главне болести срца. Структура психотерапијске помоћи, према В.А.Скумину, обухвата четири фазе:
Припремну терапију. Како припремни период траје шест до дванаест дана, облик ове терапије обухвата — процену менталног стања, успостављање психотерапијског контакта и психолошку припрему за имплантацију механичког срчаног вентила. Седативну мобилизацију. Активни период психијатријске адаптације. Подржавајућу или корективну психотерапију.
Види још Људско срце Виктор Скумин
Референце
Литература
А
Спољашње везе
Видео
Категорија:Историја медицине Категорија:Медицина Категорија:Психијатријске дијагнозе Категорија:Синдроми