Адолфо Вебер Ткалчевић (Бакар, 11. мај 1825 — Загреб, 6. август 1889) био је хрватски филолог, писац, књижевни критичар и естетичар.
Дипломирао је филозофију у Загребу, теологију у Будапешти и славистику у Бечу.
Наставио је традицију Илирског покрета, Вјекослава Бабукића и Антуна Мажуранића, али се јасно дистанцирао од покушаја Људевита Гаја да се повеже са Вуком Стефановићем Караџићем. Био је важан као један од приповједача који су, средином 19. вијека, разбили праксу турских новела и романтичне прозе увођењем елемената реализма у хрватску књижевност. Његов естетички поглед са класистичком позадином утицали су на његове филолошке радове и многа рјешења у нормирању хрватског стандардног језика.
Аутор је прве синтаксе хрватског књижевног језика „Складања илирског језика” (Беч, 1859). Приредио је неколико школских уџбеника и писао је граматике хрватског и латинског језика за средње школе. Његова „Словарица хрватска” објављена је 1871. године служила је као средњошколски уџбеник и као норма и кодификација тадашњег стандардног језика.
Одбрану илирског погледа на књижевни језика објавио је у „Вијенцу” 1884. године под насловом „Брус језика или загребачка школа”. Након Вјекослава Бабукића и Антуна Мажуранића, постао је предводник Загребачке филолошке школе.
Види још Загребачка филолошка школа
Спољашње везе Zagrebačka slavistička škola (Zagreb School of Slavistics) Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje Gramatike (slovnice) hrvatskog jezika (Grammars of Croatian language) Ljiljana Kolenić: Pogled u tvorbu staroga hrvatskoga gramatičkoga nazivlja (*.pdf), Filologija, br. 46-47., Zagreb, 2006. Vijenac Žalosna prenja naraštajnog prenjca Faculty of Philosophy-Library catalogue
Категорија:Рођени 1825. Категорија:Умрли 1889. Категорија:Хрватски лингвисти Категорија:Хрватски књижевници Категорија:Академици ХАЗУ Категорија:Чланови Српског ученог друштва