Литвански () је језик из групе источних балтичких језика из породице индоевропских језика. Најсличнији језик литванском је летонски, и уједно ова два језика су једина два жива балтичка језика.
У свету литвански говори око 4 милиона људи, од тога 3 милиона у Литванији (80% становништва). Уласком Литваније у Европску унију, велики број Литванаца је отишао на запад, тако да их данас само у Ирској има 120.000.
Литвански језик обухвата две групе дијалеката северне (-{žemaitique}-), и јужне (-{aukštaitique}-). Јужни дијалекти, познати и као „високи“, основа су савременог књижевног језика.
Историја Литвански језик још увек садржи неке фонетске и морфолошке особине прото индоевропског језика и стога је веома значајан за лингвистичка истраживања. Ово је најближи језички рођак праиндоевропског језика. Језички историчари сматрају да се прото-балтички језик издвојио од осталих индоевропских језика око 1000 година п. н. е.
Одвајање литванског од летонског језика се збило негде у 7. или 8. веку.
Први текст на литванском је превод црквених химни из 1545. Све до 19-ог века било је мало књига на литванском, а и тад је литвански забрањиван од стране руских власти. Литвански је постао званични језик Литваније 1918.
Карактеристике
Писани литвански има 12 самогласника и 20 сугласника. Акценат је слободан и може мењати место. Алфабет има 32 слова: -{A Ą B C Č D E Ę Ė F G H I Į Y J K L M N O P R S Š T U Ų Ū V Z Ž}-. Пише се латиничним писмом.
Литвански има веома сложена граматичка правила. Има најсложенији систем партиципа од свих индоевропских језика, који укључује активне, пасивне и герундивне форме.
У литванском језику постоје два граматичка рода: мушки и женски. Не постоји средњи род, али постоје неке форме које потичу од некадашњег средњег рода, на пример атрибутивни придеви. Литвански има пет именичних и три придевске деклинације и три глаголске конјугације. Постојање деклинација омогућава слободан ред речи у реченици.
Литвански језик има 7 падежа: номинатив, генитив, датив, акузатив, инструментал, локатив, и вокатив (попут српског језика). Још два падежна облика се повремено користе, илатив и алатив. Некада се користио и адесив, који је данас изумро.
Литвански језик има јако очуван првобитни фонд речи, што се види из поређења са древним језицима. Рецимо, речи -{sūnus}- (син) и -{avis}- (овца) су идентичне у санскриту и литванском језику, док се многе друге мало разликују: -{dūmas/dhumas}- (дим), -{vilkas/vrkas}- (вук). Сличност постоји и са латинским језиком: -{vyras/vir}- (човек), -{ariu/aro}- (орем), -{du/duo}- (два), -{septyni/septem}- (седам) итд.
Званична језичка политика је да се радије измишљају нове речи, него да се преузимају стране.
Граматика
Глаголи
Конјугација у презенту
dirbti = радити norėti = хтети skaityti = читати1. sg.dirbu noriu skaitau2. sg.dirbi nori skaitai3. sg.dirba nori skaito1. pl.dirbame norime skaitome2. pl.dirbate norite skaitote3. pldirba nori skaito
Претеритум
dirbti = радити norėti = хтети skaityti = читати1. sg.dirbau norėjau skaičiau (палатализација - африката t→č)2. sg.dirbai norėjai skaitei3. sg.dirbo norėji skaitė1. pl.dirbome norėjome skaitėme2. pl.dirbote norėjote skaitėte3. pldirbo norėjo skaitė
Будуће време - инфинитив без суфикса -ti + s + суфикс.
dirbti = радити norėti = хтети skaityti = читати1. sg.dirb-s-iu norė-s-iu skaity-s-iu2. sg.dirb-s-i norė-s-i skaity-s-i3. sg.dirb-s norė-s skaity-s1. pl.dirb-s-ime norė-s-ime skaity-s-ime2. pl.dirb-s-ite norė-s-ite skaity-s-ite3. pldirb-snorė-sskaity-s
Фреквентатив - инфинитив без суфикса -ti + dav + суфикс.
dirbti = радити norėti = хтети skaityti = читати1. sg.dirb-dav-au norė-dav-au skaity-dav-au2. sg.dirb-dav-ai norė-dav-ai skaity-dav-ai3. sg.dirb-dav-onorė-dav-oskaity-dav-o1. pl.dirb-dav-ome norė-dav-ome skaity-dav-ome2. pl.dirb-dav-ote norė-dav-ote skaity-dav-ote3. pldirb-dav-onorė-dav-oskaity-dav-o
Кондиционал
dirbti = радити norėti = хтети skaityti = читати1. sg.dirb-č-iau norė-č-iau skaity-č-iau2. sg.dirb-t-um(ei) norė-t-um(ei) skaity-t-um(ei)3. sg.dirb-t-ųnorė-t-ųskaity-t-ų1. pl.dirb-t-ume / umėme norė-t-ume / umėme skaity-t-ume / umėme2. pl.dirb-t-ute / umėte norė-t-ute / umėte skaity-t-ute / umėte3. pldirb-t-ųnorė-t-ųskaity-t-ų
Императив
dirbti = радити norėti = хтети skaityti = читати1. sg.–––2. sg.dirb-knorė-kskaity-k3. sg.tegu + презентtegu + презентtegu + презент1. pl.dirb-k-ime norė-k-ime skaity-k-ime2. pl.dirb-k-ite norė-k-ite skaity-k-ite3. pltegu + презентtegu + презентtegu + презент
Бројеви
број литвански 1 vienas 2 du, dvi 3 trys 4 keturi, keturios 5 penki, penkios 6 šeši, šešios 7 septyni, septynios 8 aštuoni, aštuonios 9 devyni, devynios 10 dešimt11 vienuolika12 dvylika13 trylika14 keturiolika15 penkiolika16 šešiolika17 septyniolika18 aštuoniolika19 devyniolika20 dvydešimt30 trysdešimt40 keturiasdešimt50 penkiasdešimt60 šešiasdešimt70 septyniasdešimt80 aštuoniasdešimt90 devyniasdešimt100 šimtas1000 tūkstantis
Пример текста Члан 1 Универзалне декларације о људским правима
-{Visi žmonės gimsta laisvi ir lygūs savo orumu ir teisėmis. Jiems suteiktas protas ir sąžinė ir jie turi elgtis vienas kito atžvilgiu kaip broliai.}-
Месеци у години -{Sausis, Vasaris, Kovas, Balandis, Gegužė, Birželis, Liepa, Rugpjūtis, Rugsėjis, Spalis, Lapkritis, Gruodis}-
Основни изрази -{taip}- - да -{ne}- - не -{ačiū}- - хвала -{(ar) kalbate serbiškai?}- - говорите ли српски? -{Sveiki}- - здраво
Референце
Спољашње везе
Литванска лингвистика Речник литванског језика Историјска граматика литванског језика Литванско-енглески речник
Категорија:Језици Литваније Категорија:Балтички језици Категорија:Језици Европске уније