Кнежевина Србија током 1876. иако не довољно спремна објавила рат Турској чиме је почео Први српско-турски рат. У војним операцијама, током првог рата, Србија није имала успеха. Морало се помишљати на примирје, па и на мир, због велике исцрпљености. Акционо министарство Стевана-Стевче Михајловића које је образовано после пада прелазне владе Љубомира Каљевића било је мишљења да би требало сазвати редовну законодавну Народну скупштину, изабрану у августу 1875. године, ради консултовања о рату и миру. Кнез Милан Обреновић није био тога мишљења. Он је желео да се по томе питању консултује Велика народна скупштина, чије се сазивање могло предузети на основу Устава из 1869.
Ради тога су, указом од 1. фебруара 1877, одређени избори за Велику народну скупштину. Требало је да избори буду извршени 8. фебруара, a 14. фебруара требало је да се састане новоизабрана Велика народна скупштина у Београду. У сали Народног позоришта 14.фебруара 1877 одржан је први претходни састанак Скупштине, ради прегледа пуномоћстава.
На изборима је бирано 420 народних посланика, a сам резултат избора није био толико карактеристичан за међустраначке односе и унутрашњу политику, колико израз расположења после једног лоше вођеног рата. Народни посланици који су били изабрани, y претежнијој већини, на Великој народној скупштини изразили су се отворено против рата.
Види још Велика народна скупштина у Београду (1877)
Референце
Референце ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И САБОРИ (ст. 90)
Категорија:Избори у Кнежевини Србији Категорија:Избори у 1877. Категорија:Србија у 1877.