Мира Радојевић (Нови Карловци, 26. август 1959) српска је историчарка, универзитетска професорка и академик. Бави се истраживањима у области политичке и друштвене историје Србије и Југославије у првој половини 20. века.Филозофски факултет у Београду, Одељење за историју: Мира Радојевић
Биографија Мира Радојевић је рођена 1959. године у Новим Карловцима, где је похађала основну школу, а потом је завршила гимназију у Инђији. Студирала је историју на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирала 1985. године, а потом и магистрирала 1992. године, са темом: „Удружена опозиција 1935-1939“. Докторирала је 2004. године са дисертацијом „Божидар Марковић (1874—1946): Политичка биографија“. Од 1985. до 1996. године радила је на Институту за савремену историју у Београду. За асистенткињу на Катедри за историју Југославије на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду изабрана је 1996, за доценткињу 2004, за ванредну професорку 2014, а за редовну 2019. године. Предавач је и на Дипломатској академији Министарства спољних послова Републике Србије. За дописну чланицу Српске академије наука и уметности изабрана је 2018. године. Од 2023. године управница је Архива САНУ.
Од 2001. до 2005. године учествовала је у научно-истраживачким пројектима "Србија (1918—1941): Историја приватног и јавног живота" при Филозофском факултету у Београду и "Историја српских (југословенских) државних институција и истакнутих појединаца" при Институту за савремену историју. Потом је радила на научно-истраживачком пројекту "Југославија и изазови Хладног рата 1946-1989/90" при Филозофском факултету у Београду. Од 2011. године учествује у реализацији научно-истраживачких пројеката "Српска нација - интегративни и дезинтегративни процеси" при Филозофском факултету у Београду и "Срби и Србија у југословенском и међународном контексту. Унутрашњи развитак и положај у европској/светској заједници" при Институту за новију историју Србије. Ангажована је у раду неколико стручних редакција и комисија. Учествовала је на више од 50 конференција и научних скупова у земљи и иностранству (Руска Федерација, Чешка Република, Немачка, Мађарска, Хрватска...), а била је и гостујући предавач на универзитетима у Брну и Курску. Аутор је више десетина енциклопедијских одредница у Српској енциклопедији и више десетина биографија у Српском биографском речнику. У досадашњем научно-истраживачком раду објавила је више од 350 библиографских јединица.
Била је председница Управног одбора Архива Југославије, а чланица је Управног одбора Матице српске, Српске књижевне задруге, Одбора за историју ХХ века САНУ, Уређивачког одбора Српске енциклопедије, Уређивачког одбора Српског биографског речника и Стручног савета Музеја историје Југославије. Била је члан редакција часописа Историја 20. века и Токова историје, а и даље је члан редакције Зборника Матице Српске за историју и Историјске баштине, као и редакције монографских издања Института за новију историју Србије.
Њена стручна интересовања превасходно су усмерена ка проучавању историје југословенске идеје, Првог и Другог светског рата, државно-правног уређења Југославије, спољне политике, демократије и парламентаризма, српског питања, српско-хрватских односа, интелектуалних и политичких елита, грађанских странака, послератне југословенске емиграције, додирних тачака историографије и књижевности.
Добитница је награде „Иларион Руварац“, коју у области историографије додељује Матица српска, Плакете Коларчеве народне задужбине и Посебног признања за допринос науци на 62. међународном сајму књига у Београду (заједно с академиком Василијем Крестићем).
За редовну чланицу САНУ изабрана је 7. новембра 2024. године.Одржани избори за чланство САНУ (2024)
Дела
(енглеско издање) (немачко издање) (руско издање) (македонско издање)
Радојевић, Мира, Димић, Љубодраг, Животић, Александар, Гавриловић, Дарко, Антоловић, Михаел (2024). Патриотизам и национализам код Срба у XX веку: Идеје и пракса. Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду.
Одабране расправе и чланци
Референце
Литература
Спољашње везе Филозофски факултет у Београду, Одељење за историју: Мира Радојевић Библиографија радова проф. др Мире Радојевић Василије Крестић и Мира Радојевић о књизи „Геноцидом до Велике Хрватске“ САНУ, Одељење историјских наука: Одбори и пројекти
Категорија:Рођени 1959. Категорија:Инђијани Категорија:Српски историчари Категорија:Доктори историје Категорија:Академици САНУ Категорија:Професори Филозофског факултета Универзитета у Београду Категорија:Чланови Матице српске