Шар-планина (, ), или колоквијално Шара (), је планина која се налази на граници Србије, Северне Македоније и Албаније. Позната је и по другим називима: Скардус, Царска планина зато што су се између планине налазиле 2 престонице Српског царства Скопље и Призрен као и Монте Аргентаро који датирају из периода средњег века.

По својим основним морфотектонским особинама, она припада Шарско-пиндском планинском систему, односно Динаридима.

Шар-планину карактерише пространо било, чија дужина по хоризонталној пројекцији износи 80 до 85 -{km}-, односно територијално од Качаничке клисуре на североистоку, са врхом Љуботен, па све до горњег тока Радике и Врутока на југу, територијално тромеђе македонско-албанско-српске границе.

Ширина ове планине креће се од 20 до 25 -{km}-, на тај начин може се узети да површина шарпланинске области захвата преко 1.600 km².

Изнад пространог била диже се планински гребен (просечне висине 2.300 -{m}-), са бројним врховима и преседлинама. Зато гребен ове планине ствара утисак јаке назупчености.

Орографски се пружа два правца, део била од Љуботена до Караниколе пружа се правцем североисток — југозапад, док други део, од Караниколе до горњег тока Радике и Врутока правцем север — југ. Овај други део је знатно разуђенији, па и поједини делови стварају утисак засебне целине (средишњи део са Титовим врхом), и као такви носе локалне називе: Бродска планина, Рудока, Враца, Радика планина итд.

Испод самог гребена Шар-планине леже бројни циркови, у којима су се сместила многа прелепа ледничка језера, позната и као горске очи, док су испод циркова формиране дубоко усечене валовске долине, која најчешће представљају изворишта многих река.

Општи изглед Шар-планине је веома различит.

Посматрано са југоисточне (македонске) стране ова планина одаје слику питомости и поред високих кота изнад 2.700 -{m)-/нмв, овде доминирају зелени пашњаци, док је ситуација сасвим другачија на северозападној страни (косовско-метохијској), где ова планина поприма алпски карактер, показујући своју суровост кроз стрмо-стеновите падине периглацијалног и глацијалног рељефа.

И поред знатних висина и своје суровости Шар-планина је проходна у свим правцима.

Преко бројних превоја од давнина су водили каравански путеви, повезујући Тетовски округ са косовско-метохијским подручјем, од којих су најпознатији: Караниколички, Скакалички Челепињски, Ливадички (Меанче) превој, превој на Враци. Превалц је место познато као ски центар.

Историја Иван Јастребов наводи податак да је планина Шара у стара времена, по схватању народа, служила као граница између српских и грчких земаља. Земље иза Шаре су се звале грчке и онда када су биле део српске средњовековне државе, јер су претходно биле под влашћу Византије. У Душановој повељи Хиландару из 1348. прави се разлика између Србије и „Романије”: у прву спадају области Плав, Зета, Морава, Пилот, Липљан, Призрен, Полог; у другој су Просек, Штип, Брегалница, Струма, Струмица, Сер, Редина и „изгледа” скопска област.Ћоровић, Стварање српског царства. rastko.rs

Првих година после Првог светског рата били су активни качаци, а ситуација се затим смирила и ’30-их су овамо долазили туристи."Политика", 3. мај 1935

Највиши врхови Титов врх (2.748 -{m}-) Мал Турчин (2.707 -{m}-) Бакрдан (2.704 -{m}-) Бриставец, Брустовец или Бориславец (2.675 -{m}-) Велика Рудока (2.660 -{m}-) — највиши врх Србије Бистра I (2.651 -{m}-) Голема Враца (2.629 -{m}-) Џинибег или Трпезница (2.610 -{m}-) Бистра II (2.609 -{m}-) Језерски врх (2.604 -{m}-) Врх изнад Горње Лешнице и Казана (2.600 -{m}-) Белојезерски рид (2.590 -{m}-) Језерска чука (2.586 -{m}-) Црни врх (2.585 -{m}-) Средња враца (2.582 -{m}-) Коњушка (2.571 -{m}-) Црнојезерски рид (2.562 -{m}-) Вртоп (2.555 -{m}-) Челепински врх (2.554 -{m}-) Кучибаба (2.551 -{m}-) Мала враца (2.536 -{m}-) Црни камен (2.536 -{m}-) Кобилица (2.528 -{m}-) Пирибрег или Кучинагледски врх (2.524 -{m}-) Сува дупка-Кучибаба (2.515 -{m}-) Безимени врх између Криве шије и изворишта Пене (2.511 -{m}-) Љуботен (2.498 -{m}-)

Фосилни глацијални рељеф На Шар-планини пронађени су поуздани глацијални трагови. Највећи део Шаре, између Љуботена и Враца, био је под ледницима током Плеистоцена. Детаљнијим проучавањима глацијације на Шари бавио се Р. Николић. Током својих истраживања пронашао је 40 циркова и 16 циркних језера на висинама од 1950 до 2440 m. Познатији и већи циркови су: Кар Никола, Бабин Гроб, Пирибег, Џинибег. Сиринићки ледник био је највећи ледник на овој планини. Његова дужина била је 6–7 km и он се кретао долином Лепенца све до данашњег Штрпца. На основу морена у Сиринићкој жупи, Јован Цвијић је утврдио две глацијације на Шари. Снежна граница старије глацијације била је на висини од 1690 m. Због јужнијег положаја планине и њене удаљености од мора снежна граница била је виша у односу на исту на Орјену, Дурмитору и Проклетијама.Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.

Збирка слика

Види још Национални парк Шар-планина Планине Србије Планине у Северној Македонији Гора (област) Шарпланинац

Референце

Литература

Спољашње везе Скривена Шара (РТС: Право на сутра - Званични канал) Гора у срцу, живот у печалби (РТС: Траг - Званични канал) Шаренило Шаре (РТС: Живот и стандарди - Званични канал) Живот и стандарди: Национални парк „Шар-планина” (РТС, 24. октобар 2017) на сајту Јутјуб Шар-планина (Истражи ја Македонија II) Навали се Шар-планина (Ненад Јовановић, Аудио 1973, Дискос) Навали се Шар-планина (Бора Спужић - Квака, Аудио 1975, ПГП-РТС)

Категорија:Планине у Србији Категорија:Планине у Северној Македонији Категорија:Планине у Албанији