Царка Јовановић (Крушевац, 28. фебруар 1896 — Београд, 12. септембар 1994) била је српска филмска и позоришна глумица.
Биографија Милица-Царка Јовановић започиње глумачку каријеру 1919. у путујућем друштву Љубе Вукомановића, а затим је била чланица позоришта Петра Христилића (1921, 1924, 1925/26) Душана Животића (1921/22, 1923//24, 1928-1930) Николе Јоксимовића, глумила је у нишком Народном позоришту (1922/23), у Битољу (1924/25) и Лесковцу (1926-28). Мењајући непрестано разна „повлашћена" „подрињска", „тимочко-косовска", народна и градска позоришта, Царка Јовановић се упорним и студиозним радом наметнула као даровита и перспективна млада глумица. Године 1930. долази у Бањалуку у тек основано Народно позориште врбавске бановине и ту ће остати наредних 11 година. У овон периоду ће ова даровита глумица да пређе природан пут од младах хероина до зрелих жена. У првим созонама Царка Јовановић је са подједнаким успехом играла и у драми и у комедији, у широком распону од Јулишке (Пут око света Нушића) и Пеле (Зла жена, Стерије), преко Магде (Златарево злато Шеное И Дежмана) и Маре (Граничари Фрајденрајха), до Стане (Коштана Станковића) и Петре (Ђидо Веселиновића и Брзака).Након стотину одиграних улога и главнлх и епизодних и оних сасвим споредних, негде од сезоне 1935/36, у својој четрдесетој години, она постепено почиње да креира сложене драмске карактере зрелих жена:
{| class="wikitable" style="text-align:left;" ! style="width: 12em;" |Улога ! style="width: 12em;" |Назив ! style="width: 12em;" |Аутор |- | Емилија | Отело | Вилијам Шекспир |- | Мадлена Петровна | У агонији | Мирослав Крлежа |- | Раиса Павловна Гурмишска | Шума | Николај Алексејевич Островски |- | Дулска | Морал госпође Дулске | Габријела Запољска |- | Госпођа Ворен | Занат госпође Ворен | Џорџ Бернард Шо |- | Гертруда | Хамлет | Вилијам Шекспир |- | Елмира | Тартиф | Молијер |- | Милерова жена | Сплетка и љубав | Фридрих Шилер |- | Ката | Коштана | Борисав Станковић |- | Мајка Југовића | Смрт Мајке Југовића | Иво Војновић |- | Леди Капулети | Ромео и Јулија | Вилијам Шекспир |- | Јеле | Еквиноциј | Иво Војновић |} Након једанаест сезона проведерних у Бањалуци и око 250 одиграних улога,она одлази у Београд (Уметниоко позориште 1941-1943, Градско позориште 1945/46, Југословенско драмско позориште 1947-1949, Филмско позорште 1949-1951), а затилм је једно кратко време играла у Пожаревцу (1946/47) и Ваљеву (1947). Пензионисана је 1951. године.
Филмографија Глумица | Глумица ▲ Дугометражни филм | ТВ филм | Кратки филм {| class="wikitable" style="text-align:center;" ! !1940 !1950 !1960 !1970 !Укупно |- ! style="text-align:left;" | Дугометражни филм |2 |1 |2 |0 |5 |- ! style="text-align:left;" | ТВ филм |0 |1 |3 |1 |5 |- ! style="text-align:left;" | Кратки филм |0 |0 |1 |0 |1 |- ! style="text-align:left;" | Укупно |2 |2 |6 |1 |11
{| class="wikitable" style="text-align:left;" |+Дугометражни филм ! style="width: 3em;" | ! style="width: 21em;" |Назив ! style="width: 16em;" |Улога |- ! 1947 | Славица | Луце |- ! 1947 | Живјеће овај народ | Баба |- ! colspan = "3" style = "text-align:center;" | 1950-te ▲ |- ! 1951 | Мајор Баук | Марија Баук |- ! colspan = "3" style = "text-align:center;" | 1960-te ▲ |- ! 1962 |Прозван је и пето-3 | / |- ! 1966 | Време љубави | /
{| class="wikitable" style="text-align:left;" |+ТВ филм ! style="width: 3em;" | ! style="width: 21em;" |Назив ! style="width: 16em;" |Улога |- ! 1958 | Случај у трамвају | Служавка |- ! colspan = "3" style = "text-align:center;" | 1960-te ▲ |- ! 1962 | Злочин Силвестра Бонара | / |- ! 1962 | Троја врата | / |- ! 1963 | Афера Сент Фијакр | / |- ! colspan = "3" style = "text-align:center;" | 1970-te ▲ |- ! 1975 | Сведоци оптужбе | /
{| class="wikitable" style="text-align:left;" |+Кратки филм ! style="width: 3em;" | ! style="width: 21em;" |Назив |- ! 1964 | Поподне
Референце
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1896. Категорија:Умрли 1994. Категорија:Српски глумци Категорија:Југословенски глумци Категорија:Глумци из Крушевца