Ахеменидска монархијаУ литератури се јавља и као Прво Персијско царство, Староперсијско царство, Староперсијско велико краљевство, Ахеменидска Персија, Ахеменидски Иран (персијски: هخامنشیان, староперсијски: Hahamanešijan) била је прва Персијска монархија која је од 550. до 330. п. н. е. обухватала простор Великог Ирана, односно друга иранска империјална династија (након Медијске монархије). На врхунцу своје моћи иранска монархија протезала се на 10,7 милиона км² што је чини највећом државом у историји старог века. Такође, монархија је у то доба обухватала око 46% светске популације.
Ахеменидску монархију основао је Кир Велики који ју је проширио на већи део азијског дела Блиског истока, док су је његови наследници Камбиз II и Дарије Велики проширили и на Африку односно Европу, што је чини првом државом која се протезала на три континента. Територија монархије је, осим Ирана, обухватала делове данашње Индије и Пакистана, подручја Централне Азије, Мале Азије, Тракије, већи део обала Црног мора, Месопотамију, север Арабијског полуострва, Левант, Сирију, те североисточни део Африке укључујући Египат, Либију, Судан и Етиопију.
У западној историји Ахеменидска монархија остала је највише упамћена по грчко-персијским ратовима, успешном моделу Кирове односно Даријеве централизоване администрације(архива) Р. Шмит: „Ахеменидска династија“ (I. клан и династија), енциклопедија Iranica, богатој уметничкој оставштини, ослобађању Јевреја из вавилонског ропства, толеранцији верских мањина, те првом писаном споменику о људским правима (Киров цилиндар). Ахеменидска монархија доживљава пад почетком 4. века п. н. е., те је 330. п. н. е. осваја Александар Македонски.
Историографија 300п|мини|лево|Бехистунски натписи Дарија Великог
Проблем истраживања Ахеменидске монархије представља ограничен број писаних докумената о сопственој историји, што ахеменидске владаре разликује, примера ради, од асирских владара. Велики део персијских историјских записа уништен је у бројним разарањима приликом македонских, арапских, те посебно монголских освајања. Сачувани документи углавном се састоје од административних евиденција о краљевским сатрапијама што укључује наслеђивање земљишта, порезне документе и слично. Велики део историјских извора о Ахеменидском царству ослања се на записе њихових непријатеља попут Грка; Херодот, Страбон, Ктесије, Полибије, Клаудије Елијан, итд. Остали страни извори укључују египатске записе те библијске књиге о Јездри и Јестири које такође садрже референце на неколико персијских краљева. Антички аутори су много писали о Ахеменидској монархији (Persica), но већи део тих дела је изгубљен, док је сачувано свега неколико уломака. Ахеменидски владари оставили су приличан број краљевских записа (нпр. у Бехистуну) у којима се спомињу радови на градилиштима и њихов осврт на политику монархије. Такви историјски документи делимично отварају историјску перспективу у контексту схватања њиховог обављања властиПјер Бријан, .
Литература о Ахеменидима је у крајњој линији врло разнолика, но њена анализа је проблематична будући како су неравномерно дистрибуирани у простору и времену. На пример, док у подручјима као што су Фарс, Суза, Египат и Вавилон постоје бројни документи, у осталим деловима монархије има их мало или готово и не постоје. У хронолошком смислу, доба владавине Кира Великог, Дарија Великог, Артаксеркса I и Дарија II обилују документима, но то није случај са раздобљима владавине осталих великих краљева.
Историја 300п|мини|Карта Ирана са уцртаним најважнијим градовима из ахеменидског периода
Порекло династије
Оснивач ахеменидске династије је, према предању, Ахемен (староперсијски Haxamaniš: „пријатељског духа“), но постојање те историјске особе је контроверзно. Према Бехистунским натписима, Ахемен је био краљ персијских племена у западном Ирану (близу језера Урмија) крајем 8. века п. н. е., а плаћао је данак Асирцима који су у то време владали регијом.
Под притиском моћних краљевстава Медијаца, Асираца и Урарту, Персијанци се селе јужно од планинског масива Загрос и крајем 2. миленијума п. н. е. постепено насељавају подручје око града АншанаПјер Бријан, . Ахеменов син, персијски владар Теисп, шири ахеменидски утицај освајајући територије око Аншана и регије Фарс те се поставља као краљ Аншана, док асирски краљ Асурбанипал осваја Сузу чиме нестаје Еламско краљевство.
Теисп постаје првим ахеменидским краљем који је носио титулу краља Аншана, а након његове смрти краљевство је подељено између два његова сина; Кира I (Kuraš) којем припада Аншан, и Аријарамна (Arijaramna: „онај који је донео мир у Иран“) којем припада Парсумаш. Ови краљеви имају само ограничену улогу у регији којом су и даље доминирали Медијци и Асирци. Постојање Кира I оверено је печатом који спомиње речи „Аншан Кураш, син Теиспов“. Међутим, то се односи на признање исплате данка асирском краљу Асурбанипалу од Кураша Парсумаша, што комбиновањем персијских и асирских извора сугерише како је Кир I обједињавао две круне (властиту и Аријарамнову)Е. Ф. Вајднер: „Најстарији записи персијске краљевске куће“. Такав сценариј је реалан будући да Персијанци под асирском доминацијом свакако нису желели сепарацију властитог краљевства. Алтернативна прича била би како је постојао само један краљ (Кир I) који је владао и Аншаном и Парсумашом, док је Аријарамн измишљен лик. Ипак, одвојено спомињање Аншана и Парсумаша сугерише како су постојала два персијска краља. Након пада Новоасирске монархије, Ахемениди су признали медијску доминацију регијомХеродот, 1.127.1. Узроци и облик преласка под власт Медијске монархије и даље су непознати.
Дарије Велики био је први који је споменуо Ахемена као претка Кира Великог (576. – 529. п. н. е.) односно као оснивача ахеменидске династије. Ипак, неки историчари верују како је Дарије Велики измислио Ахеменов лик да би оправдао свој долазак на власт свргавањем СмердисаДејвид Стронак: „Дарије у Пасаргаду“ (),. У случају постојања Ахемена, значило би како ахеменидска династија датира још од почетка 7. века п. н. е. и траје непуна четири века; све до 330. п. н. е.
Ахеменидски владари
мини|десно|250п|Породично стабло ахеменидске династије(кликните на слику за увећање) ВладарПериодРодбинско сродство+Ахеменоко 705. – око 675. п. н. е.НепознатоТеиспоко 675. – око 640. п. н. е.син АхеменаКир Iоко 640. – око 580. п. н. е.син ТеиспаКамбиз I580. – 559. п. н. е.син Кира IКир II Велики559. – 530. п. н. е.син Камбиза IКамбиз II530. – 522. п. н. е.син Кира ВеликогСмердисмарт 522. – септембар 522. п. н. е.син Кира ВеликогДарије I Великисептембар 522. – октобар 486. п. н. е.син Хистаспа, рођак Камбиза IIКсеркс I Великиоктобар 486. – октобар 465. п. н. е.син Дарија Великог, унук Кира ВеликогАртаксеркс I465. – 424. п. н. е.син Ксеркса I ВеликогКсеркс II424. – 424. п. н. е.син Артаксеркса IСогдијан424. – 423. п. н. е.син Артаксеркса IДарије II423. – 404. п. н. е.син Артаксеркса IАртаксеркс IIаприл 404. – март 358. п. н. е.син Дарија IIАртаксеркс IIIмарт 358. – септембар 338. п. н. е.син Артаксеркса IIАртаксеркс IVсептембар 338. – јун 336. п. н. е.син Артаксеркса IIIДарије IIIјун 336. – 330. п. н. е.син Арсама, рођак Артаксеркса IV
Стварање и ширење монархије
Кир Велики
мини|250п|Копија рељефа са Киром Великим из Пасаргада у Олимпијском парку у Сиднеју
Године 559. п. н. е. на аншански трон долази Кир II Велики, син Камбиза I. Будући како је пренос круне Парсумаша са Арсама (Аријарамнов син) такође прешао на Кира Великог, он је објединио два персијска краљевства па га се сматра првим правим персијским краљем. Ипак, у почетку Кирове владавине Персија је и даље била под доминацијом моћне Медијске монархије.
Између 553. и 550. п. н. е. избија персијска побуна односно рат између Медијаца и Персијанаца у којем Кир Велики побеђује свог деду, медијског краља Астијага и заузима Екбатану (Hagmatana „Место окупљања“, данас Хамадан). Овај преврат узроковао је пренос политичке моћи са пре доминантних Медијаца, на други ирански народ – Персијанце, који су сада доминирали над МедијцимаХеродот, 1.129.1. Кир Велики се великодушно понео према бившем медијском краљу; оставио га је у животу и обећао како ће се понашати као његов легитимни наследник. Према Ктесију и Ксенофонту, Кир се оженио Астијаговом кћерком Амитисом што се чини нелогичним јер би тада она била и његова жена и ујна. Вероватно објашњење јесте да се Астијаг оженио још једном и да је његова друга жена родила наведену кћер. Екбатана, дојучерашњи главни град Медије, због своје велике стратешке важности контролисања Централне Азије постала је главним градом нове, Ахеменидске монархијеПјер Бријан, .
Пренос политичке доминације са Медијаца на Персијанце довео је до великог преокрета на Блиском истоку, јер се Кир Велики након покоравања Медијске монархије морао обрачунати са својим суседима и некадашњим медијским савезницима; моћном Лидијском и Вавилонском монархијом. Лидијски краљ Крез (Астијагов шогор) у преврату међу двема иранским династијама видео је прилику за проширење своје Лидијске монархије, па његове трупе крећу у поход против Ахеменидске монархије. Ипак, Кир Велики брани монархију од нападача у бици код Птерије те наставља рат против Лидијаца све до коначног освајања лидијског главног града Сарда, чиме Лидијска монархија престаје постојати. Богати лидијски краљ Крез бива заробљенПјер Бријан, , но Кир га поштеђује те га узима за свог личног саветника на краљевском двору.
Године 546. п. н. е. Кир Велики се вратио из Мале Азије која је била потпуно покорена, изузевши јонске и еолске градове. Персијски велики краљ одмах започиње нове војне експедиције против Вавилоније, Скитије, Бактрије и Египта који су били политичка претња персијском двору. Овај период је слабо познат, но зна се како је вавилонска војска поражена у бици код Описа, а потом је 539. п. н. е. и сам главни град Вавилон пао у персијске руке након лукаве опсаде у којој се персијска војска Еуфратом ушуљала у град и практички га заузела без отпора. Након Вавилона, Кир Велики 540. п. н. е. осваја Бактрију и Саке. Претпоставља се како је у међувремену Кир освојио и Партију, Дрангијану, Арију, Хоразмију, Гандару, део Скитије, Сагартију, Арахоију и јужни Белуџистан (Макран). Ови подаци познати су са Даријевих Бехистунских натписа на којима су наведени сви освојени територији.
Политика Кира Великог према освојеним земљама била је врло толерантна, чиме је персијски владар настојао да осигура лојалност покорених народа. Такође, Кир и његови наследници настојали су да омекшају националистичке напетости међу народима унутар монархије, што је представљало револуционарни преокрет у односу на остале периоде у историји Старог истока.
Након заузимања Вавилона, Кир Велики омогућава заробљеним Јеврејима да се врате у Јерусалим, те им финансира повратак и реконструкцију разрушеног Соломоновог храма. Након тога, Кир осваја целу Месопотамију и северне делове Арабијског полуострва па под његову власт долазе и Арапи. Око 545. п. н. е. освојен је и Кипар. С обзиром на ограничене историјске изворе, о Кировом освајању Сирије, Феникије и Палестине се зна врло мало.
Камбиз II
мини|250п|десно|Камбиз II кажњава Псамтика III (персијски печат)