Дора Мар (; Тур, 22. новембар 1907 — Париз, 16. јул 1997), рођена као Анријет Теодора Марковић (), била је француска сликарка, фотограф и песник. Позната је као Пикасова муза, коју је портретисао на бројним портретима током њихове бурне љубавне везе током 1930-их. Поред тога, Дора Мар је позната по бројним портретима Пикаса за време док је он сликао своју чувену Гернику.
Биографија Дора Мар (Теодора Марковић) била је ћерка познатог хрватског архитекте Јосипа Марковића (1874 — 1969) из Сиска који је изградио читаве квартове по Буенос Аиресу. Архитекта Марковић се оженио Францускињом Лујзом Исевоазан (; 1877 — 1942), 31. марта 1903. у цркви Св. Јурја на Трсату. Дора је живела на релацији Аргентина- Француска.
Дора Мар је почела студије сликарства у Паризу 1927, али се убрзо пребацила се на студије фотографије у Градској школи фотографије у Паризу (). У неколико наредних година афирмисала се као врсни портретиста истакнутих надреалиста: Андреа Бретона, Мен Реја, Пол Елијара и других, али и као уметница вештих фото монтажа, портрета, актова, пејзажа, модних и рекламних фотографија и уличних сцена Париза, Лондона и Барселоне.
С Паблом Пикасом Дора Мар упознала се у јануару 1936. године, када је имала 29 година, на тераси кафеа Две фигуре () у париском кварту Сен-Жермен-де-Пре (), где је била у друштву песника Пола Елијара, а својом лепотом и изврсним познавањем шпанског фасцинирала је Пикаса. Постали су љубавници, а њихова веза трајала је готово девет година.
Пикасо је насликао бројне портрете тужне Доре, која је патила због стерилитета, и називао је својом приватном музом. Након њиховог разлаза 1945. године, Дора је доживела емоционални слом и дуго се опорављала. Током тог периода писала је поезију, сликала апстрактне пејзаже јужне Француске и повремено се бавила фотографијом.
Вреди поменути да је један од портрета Доре Мар, који је насликао Пабло Пикасо, украден са једне саудијске јахте у Антибу између 7. и 11. марта 1999. године.
Уметнички стил и значај
Дора Мар била је једна од значајнијих фигура надреалистичког покрета у Француској, иако је њен допринос дуго био у сенци њене везе са Паблом Пикасом. Њен фотографски рад одликује снажан осећај за композицију, експериментисање са светлом и сенком, као и употреба техника фотомонтаже карактеристичних за надреализам ().
У својим делима често је истраживала теме идентитета, отуђења и психолошке напетости. Њене фотографије показују утицај уметника као што су Андре Бретон и Мен Реј, са којима је блиско сарађивала и излагала у оквиру надреалистичких кругова.
Посебно је значајна њена улога у документовању настанка слике Герника, где је кроз серију фотографија забележила различите фазе рада Пикаса. Ове фотографије представљају јединствен историјски документ који омогућава увид у процес настанка једног од најзначајнијих уметничких дела 20. века.
Након раскида са Пикасом 1945. године, њен уметнички израз пролази кроз значајну трансформацију. Окреће се сликарству и апстракцији, стварајући дела инспирисана пејзажима јужне Француске. У том периоду се удаљава од јавног живота и уметничке сцене, али наставља да ствара у приватности.
Иако је дуго била посматрана пре свега као Пикасова муза, савремена историја уметности све више препознаје Дору Мар као самосталну и иновативну уметницу чији је допринос фотографији и надреализму значајан. Њена дела данас се налазе у колекцијама бројних музеја и галерија, а њен рад је предмет све већег броја изложби и научних студија.
Наслеђе и рецепција у уметности
Наслеђе Доре Мар током деценија прошло је кроз значајну ревалоризацију. Током њеног живота и непосредно након смрти, њен уметнички рад често је био засенчен њеном везом са Пабло Пикасо, те је у историји уметности дуго била представљана првенствено као муза, а не као аутономна уметница.
Међутим, крајем 20. и почетком 21. века долази до значајног преиспитивања њене улоге у оквиру надреалистичког покрета. Истраживачи и историчари уметности све више истичу њен допринос фотографији, нарочито у домену фотомонтаже и експерименталних техника, које су биле у складу са естетиком коју је формулисао Андре Бретон. Значајна је и изложба у Музеј модерне уметности у Њујорку, која је допринела широј афирмацији њеног дела у међународном контексту.
Данас се Дора Мар све више посматра као кључна фигура у историји фотографије 20. века, посебно у контексту доприноса жена уметница авангардним покретима. Њен рад се анализира упоредо са делима савременика као што су Мен Реј, али и у ширем оквиру историје модерне и савремене уметности.
Рецепција њеног дела данас укључује и феминистичке интерпретације, које настоје да исправе историјску неправду насталу маргинализацијом жена уметница. У том контексту, Дора Мар се посматра као пример уметнице чији је рад дуго био потцењен, али који је накнадно добио заслужено признање кроз нова читања и изложбене праксе.
Види још Дора Мар са мачком (Пабло Пикасо)
Референце
Литература
Andrew Fox, 2011, [deyoung.famsf.org/blog/picasso-women-behind-artist Picasso: The Women Behind the Artist], de Young Fine Arts Museum of San Francisco (online), July 20, 2011 Carol Vogel, 2006, [www.nytimes.com/2006/05/04/arts/design/04auction.html Mystery Bidder Spends $95 Million on a Picasso], The New York Times (online), May 4, 2006. Mladen Urem, 2006, [in Croatian, "Janko Polić Kamov, Dora Maar and Croatian Avantgarde"], Rijeka, Croatia:Rival. . Alicia Dujovne Ortiz, 2003, Paris:Bernard Grasset. . Donald Goddard, 2004, [www.newyorkartworld.com/reviews/maar.html Reviews: Dora Maar: Photographer], New York Art World (online). Mary Ann Caws, 2000, "'', New York:HBG Little, Brown (Bullfinch).
Спољашње везе Examples of Dora Maar art Examples of Dora Maar photography Report of the two 1999 thefts in France Grave, Memorial of Dora Maar Југословенка којој је Пикасо уништио живот: Теодора Марковић је била његова муза и љубав, оставио је на најсрамнији начин (Најжена, 9. јануар 2022)
Категорија:Рођени 1907. Категорија:Умрли 1997. Категорија:Парижани Категорија:Француски сликари Категорија:Пабло Пикасо