мини|Марковић током званичне посете Белој кући, са америчким председником Бушом, 1989. Анте Марковић (Коњиц, 25. новембар 1924 — Загреб, 28. новембар 2011) био је учесник Народноослободилачке борбе, инжењер електротехнике и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске. У периоду од 1982. до 1986. обављао је функцију председника Извршног већа Сабора Социјалистичке Републике Хрватске, од 1986. до 1988. председника Председништва СР Хрватске, а од 1989. до 1991. последњег председника Савезног извршног већа (премијер СФРЈ). Оснивач је и први председник Савеза реформских снага Југославије (СРСЈ).
Биографија Рођен је 25. новембра 1924. године, у Коњицу, у породици босанских Хрвата. Школовао се у Дубровнику и Загребу и још пре Другог светског рата припадао је напредној омладини, те је примљен у Савез комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) 1940. године, док је члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) постао 1943. године. Био је учесник Народноослободилачке борбе од 1941. године. Током рата налазио се на дужностима члана и секретара у Месном комитету СКОЈ-а за Дубровник, као и члана Месног комитета КПЈ.Ekonomske reforme Ante Markovića;http://darhiv.ffzg.unizg.hr
Дипломирао је електротехнику на Техничком факултету (данас Факултет електротехнике и рачунарства) Универзитета у Загребу 1954. године. По дипломирању се запослио и дуго радио у предузећу „Раде Кончар“, Загреб, најпре као пројектант, затим као шеф одсека за испитивање, а потом као помоћник техничког директора и на крају као помоћник генералног директора. Од 1961. до 1984. године био је генерални директор овог предузећа које је бројало 25.000 запослених.Ante Marković: Zablude ćemo plaćati siromaštvom, trovanjem duha i položajem daleke periferije Evrope;Investitor, 2018
Од 1982. до краја 1991. године био је на следећим политичким положајима: Председник Извршног већа Сабора Социјалистичке Републике Хрватске (од јула 1982. до 10. маја 1986), Председник Председништва Социјалистичке Републике Хрватске (од 10. маја 1986. до маја 1988), Председник Савезног извршног већа Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (од 16. марта 1989. до 20. децембра 1991), у ствари премијер СФРЈ.
Био је члан Универзитетског комитета Савеза комуниста Хрватске, члан Градског комитета СКХ у Загребу и члан Централног комитета СКХ. Налазио се и на позицијама заступника у Скупштини града Загреба, као и у Привредном већу Сабора СР Хрватске, а биран је и за посланика Савезне скупштине, где је обављао и дужност потпредседника Привредног већа. На Тринаестом конгресу СКЈ 1986. године изабран је за члана ЦК СК Југославије.
Као премијер, извукао је Југославију из економске кризе, оборио инфлацију с 56 посто месечно колико је износила у новембру 1989. на 2,4 посто у марту 1990. године и отпочео снажне реформе којима је настојао да Југославију уведе у Европску заједницу (ЕЕЗ). Савезна скупштина је под иницијативом из СИВ-а кренула у доношење транзиционих закона. Дошло је до либерализације увоза, делимичне дерегулације и отварања тржишта новца, капитала и радне снаге. Марковићеве реформе довеле су до тога да су девизне резерве СФРЈ порасле са 1,5 на 6,8 милијарди долара (-{USD}-). У временском интервалу од годину и по дана преполовљен је спољни дуг на 12,2 милијарде долара. Марковић је такође везао југословенски динар (-{YUD}-) за немачку марку (-{DEM}-), у односу 1:7, што је довело до тога да је динар био једина конвертибилна валута са истока Европе. Међутим, услед тадашњих политичких прилика, његови планови су осујећени. У децембру 1989. године је изјавио:
Средином 1990. основао је Савез реформских снага Југославије (СРСЈ), пред тадашње вишестраначке изборе. Но, пошто су били жестоко нападани у медијима већине југословенских република, реформисти су претрпели пораз. Крајем 1991. Марковић је био потпуно маргинализован, што је резултовало његовом оставком.
Током своје политичке каријере био је члан Савеза комуниста Хрватске и Југославије. После политичке каријере био је пословни човек.
Преминуо је 28. новембра 2011. године у Загребу. Кремиран је на загребачком гробљу Мирогој,Posljednji ispraćaj Ante Markovića na zagrebačkom Mirogoju („Jutarnji list”), 1. децембар 2011. а сахрањен је у Дубровнику.Ante Marković -Hrvat koga se Srbi sećaju po dobrom („Mondo”), 25. новембар 2016.
Видите још Савезна влада Анта Марковића
Референце
Литература
Спољашње везе Преминуо Анте Марковић (Б92, 28. новембар 2011) Како је Анте Марковић „оживео“ СФРЈ (Б92, 28. новембар 2011) Преминуо Анте Марковић („Вечерње новости“, 28. новембар 2011) Балкан и политика: Како је срушен Анте Марковић, последњи премијер СФР Југославије (Б92, 28. новембар 2021)
Категорија:Рођени 1924. Категорија:Умрли 2011. Категорија:Коњичани Категорија:Хрвати у Босни и Херцеговини Категорија:Комунисти Хрватске Категорија:Комунисти Југославије Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби Категорија:Југословенски партизани Категорија:Хрватски инжењери Категорија:Југословенски инжењери Категорија:Друштвено-политички радници СФРЈ Категорија:Друштвено-политички радници СР Хрватске Категорија:Председници СР Хрватске Категорија:Премијери Југославије Категорија:Чланови Централног комитета СКЈ Категорија:Чланови Централног комитета КП/СК Хрватске Категорија:Чланови Савезног савета за заштиту уставног поретка СФРЈ Категорија:Посланици Скупштине СФРЈ Категорија:Председници Владе СР Хрватске Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941. Категорија:Студенти Свеучилишта у Загребу Категорија:Сахрањени у Дубровнику