Ферекрат (грч. Φερεκράτης, 5. век п. н. е.) био је један од истакнутих атинских комедиографа који је стварао у оквиру старе атичке комедије. Био је савременик комедиографа Кратина, Кратеса, Еуполида, Платона и Аристофана,Suda, s.v. Πλάτων (Adler number: pi,1708). при чему је био нешто млађи од прве двојице и нешто старији од осталих.
Једно од најважнијих сведочанстава о Ферекрату налази се у спису непознатог аутора О комедији, но то место у тексту је оштећено, а уз емендацију коју су прихватили и Аугустус Меинеке и већина других филолога, оно гласи: Φερεκράτης Ἀθηναῖος νικᾷ ἐπὶ Θεοδώρου, γενόμενος δὲ ὑποκριτὴς ἐζήλωκε Κράτητα. Καὶ αὖ τοῦ μὲν λοιδορεῖν ἀπέστη, πράγματα δὲ εἰσηγούμενος καινὰ ηὐδοκίμει γενόμενος εὑρετικὸς μύθων. = "Ферекрат Атињанин однео је победу у доба (архонта) Теодора, угледајући се на Кратеса, чији је глумац био. Али, опет, одустао је од грђења, него је уводећи нове теме уживао популарност као проналазач прича".Аноним, О комедији, 29, п. 8.
Из тог одељка сазнајемо да је Ферекрат први пут победио на драмском надметању за време архонта Теодора, тј. 438. п. н. е., те да је подражавао стил Кратеса, у чијим је комадима раније глумио. Из друге реченице, као и из онога што у Поетици каже Аристотел,Аристотел, Поетика, 1449б.7: "А од атинских песника први је Кратет почео обрађивати опште градиво (καθόλου) и митове, напустивши јампски правац (ἰαμβικὴ ἰδέα)", превод: Милош Н. Ђурић. може се утврдити какву су промену Кратес, а затим и Ферекрат, увели у комедију: наиме, то да су ублажили грубо исмевање и ругање – оно што Аристотел назива "јампским правцем" (ἰαμβικὴ ἰδέα), те да су своје комаде почели градити око јединственог заплета и уз више драмске радње. Из сачуваних фрагмената и цитатаAtenej, Deipnosophistae, VIII, 343c; XII, 538b; Fotije, Biblioteka, 626, 10. видимо да Ферекрат ипак није сасвим одустао од личне критике, јер у тим фрагментима напада Алкибијада, трагичара Мелантија (кога је и Аристофан исмевао у Миру и Птицама) и друге. Но ти фрагменти такође показују да су његове главне одлике била домишљатост у креирању заплета и извесна елеганција у изразу, због које је назван "најатичнијим" (Ἀττικώτατος)Npr. Suda, s.v. Ἀθηναίας (Adler number: alpha,729). Но његов атички језик не одликује се баш такво строгим чистунством као Аристофанов и као језик других комедиографа тог периода.William Smith (ur.), Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1870, s.v. Pherecrates.
Дела
Попис комедија
Своје прве победе на Великим Дионисијама и Ленејама Ферекрат је однео између 440. и 430. п. н. е. Око броја комедија које је Фекретат написао у античким изворима постоји мања конфузија: анонимни спис О комедији приписује му осамнаест, а Суда седамнаест комада.Suda, s.v. Φερεκράτης. Но заправо је под његовим именом сачувано 19 наслова (од којих неки вероватно нису аутентични), те око 300 фрагмената и цитата. Наслови су:
Добри људи (Ἀγαθοί) Дивљаци (Ἄγριοι) Човек-Херакле (Ἀνθροφηρακλῆς) Пребези (Αὐτόμολοι) Старице (Γρᾶες) Роб-учитељ (Δουλοδιδάσκαλος) Заборавко или Море (Ἐπιλήσμων ἢ Θάλαττα) Кухиња или Ноћна светковина (Ἰπνὸς ἢ Παννυχίς) Коријана (Κοριαννώ, женско име) Безвезњаковићи (Κραπαταλοί) Тричарије (Λῆροι) Рудари (Μεταλλεῖς) Странци (Μετοικοί) Људи-мрави (Μυρμηκάνθρωποι) Персијанци (Πέρσαι) Лист (Πετάλη) Тиранка (Τυραννίς) Хирон (Χείρων) Лажни Херакле (Ψευδηρακλῆς, можда друго име за Човека-Херакла)
Теме и мотиви
Најзанимљива је комедија Дивљаци (Ἄγριοι), с обзиром на то да се спомиње у Платоновом дијалогу ПротагораPlaton, Protagora, 327d. Тај је комад приказан на Ленејама 420. п. н. е. и бави се судбином људи који су одлучили да напусте цивилизацију и живе у дивљини. У Пребезима (Αὐτόμολοι) парабазу је изгледа изводио хор састављен од богова. У Рударима (Μεταλλεῖς) подземни свет описан је као утопија, а сличан се мотив појављује и у Персијанцима (Πέρσαι). Људи-мрави (Μυρμηκάνθρωποι) обрађивали су причу о Деукалионовом потопу и Зевсовој одлуци да поново насели Земљу тако што ће мраве претворити у људе – што је била компилација мита о Великом потопу и приче о пореклу Мирмидонаца. Тиранка (Τυραννίς) се можда бавила женском владом, па је по тематици могла наликовати Аристофановим Еклесијазусама. Из Хирона (Χείρων) је сачуван један дужи фрагмент, у коме се Музика жали на то како савремени музичари поступају с њом.The Oxford Classical Dictionary (3. izd.), 2003, s.v. Pherecrates. У Безвезњаковићима (Κραπαταλοί) песник каже да се κραπαταλός (заправо врста неке јефтине и незнатне рибе) користи као новац у Хаду.Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, s.v. κραπαταλός, ὁ.
Ферекратејски метар
Сам Ферекрат хвали се проналаском нове метричке схеме, која је и названа по њему ферекратеј (φερεκρατήιον):
ἄνδρες, πρόσχετε τὸν νοῦν ἐξευρήματι καινῷ συμπτύκτοις ἀναπαίστοις.
људи, обратите пажњу на изум нови, на сложене анапесте.
Схема ових стихова може се најбоље објаснити као хоријамб са спондејем у основи и дугим слогом као завршетком. Сам Ферекрат назива схему анапестичком и, премда се стихови могу скандирати као анапести, он вероватно мисли само на то да је схему користи у парабазама, које су се често називале "анапестима" јер су изворно биле у анапестичком метру. Ферекратеј је релативно чест у грчким хорским партијама, а налазимо га и код Хорација.William Smith (ur.), loc. cit.
Референце
Категорија:Атињани Категорија:Личности античке Атине Категорија:Хеленска књижевност Категорија:Драматурзи Категорија:Античка драма Категорија:Комедија