Даворин Јенко (; Дворје, 9. новембар 1835 — Љубљана, 25. новембар 1914) био је словеначки и српски композитор и диригент. Његове композиције су биле званичне химне у шест држава, једне војске и приде незваничне химне у четири случаја.
Биографија Рођен је 1835. у Дворју код Крања, a умро 1914. у Љубљани. Од 1859. до 1862. је био хоровођа Словенског пјевачког друштва у Бечу; у то време компоновао популарне словеначке хорове, међу којима и Напреј застава славе која је касније постала химна Словеније. Тај рад наставља као хоровођа Српског црквеног певачког друштва у Панчеву и Београдског певачког друштва, компонујући за хорове на српску патриотску поезију. Поставши диригент Краљевског српског народног позоришта (данашње Народно позориште у Београду), ствара музику за више од 80 позоришних комада („Ђидо“, „Сеоска лола“, „Потера“, „Врачара“, „Прибислав и Божана“, „Маркова сабља“ са завршним хором „Боже правде“ која је касније постала српска национална химна) и неколико концертних увертира („Косово“, „Милан“, „Српкиња“, „Александар“).
Шездесетих година деветнаестог века један је од првих романтичара у словеначкој музици. Јенко је после представник музике романтизма у Србији, где даје печат читавом једном раздобљу; усавршава класичан српски комад са певањем, подиже инструменталну музику на виши уметнички ниво, ствара прву српску оперету („Врачара“ или „Баба Хрка“, праизведена 1882. године, на исту причу као и прва румунска оперета, само је радња пребачена у влашки крај Србије) и удара темеље развоју српске опере.
У београдском музичком и позоришном животу памти се и да је позната глумица, неприкосновена дива српског глумишта с краја 19. века, Вела (Августа) Нигринова у Београд дошла због љубави према Јенку, а на његов позив. Након њене смрти велики композитор се, после пола века проведеног у Београду, 1912. године вратио у Словенију.
У Церкљу код Крања му је подигнут споменик 1936, рад Лојзе Долинара."Политика", 22. септ. 1936
По њему је названа Музичка школа „Даворин Јенко” Раковица.
Галерија
Референце
Литература
Опћа енциклопедија, Југословенског лексикографског завода - Загреб 1978 (4. том Из-Кзу) Властимир Перичић, Музички ствараоци у Србији, Београд, Просвета, 1969, 142 стр.
Спољашње везе Биографија на сајту САНУ Биографија на сајту Музичке централе Светски рекордер у броју написаних химни: Даворин Јенко, аутор српске, словеначке и несуђене црногорске химне (РТС, ОКО, јануар 2024)
Категорија:Рођени 1835. Категорија:Умрли 1914. Категорија:Словеначки композитори Категорија:Словеначки диригенти Категорија:Чланови Српског ученог друштва Категорија:Академици САНУ Категорија:Српски композитори Категорија:Српски диригенти