Велика хумка у Бечејском атару стоји на обали некадашњег тока Тисе. Спада у боље сачуване кургане у региону.
Опис и значај Курган је вероватно пореклом из енеолита, из времена продора курганских народа на запад. Припада комплексу хумки које се према јасном циклусу нижу уз леву и десну страну Тисе, образујући некакав древни систем комуникације ради одбране – у равници са једног кургана видело се на други и постојала је могућност јављања доласка непријатеља, било са реке било са копна.
Перлек је такође и значајно археолошко налазиште из Аварског периода. У непосредној околини хумке пронађена је некропола од двадесетак гробова Другог аварског каганата.Izložba o Avarima: Predmeti sa bečejskih lokaliteta – репортажа ТВ Бечеј: Култура. Приступљено 20. 12. 2016
Стање и перспективе Хумка је због положаја – на стрмом рубу некадашњег меандра – у ванредно добром стању, иако се започело са илегалним преоравањем њеног јужног обода, тако што је извршено поравнање терена ка нагибу, земљани рад који је захватио и део атарског пута који не припада пољопривредном земљишту.
Галерија
Види још Култура гробних хумки
Референце
Литература
Никола Тасић (1983): Југословенско Подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита - Посебна издања Балканолошког института (Српска академија наука и уметности) књ. 17.; Матица српска, Одељење друштвених наука, Нови Сад – Балканолошки институт САНУ, Београд Bogdan Brukner, Borislav Jovanović, Nikola Tasić (1974): Praistorija Vojvodine – Monumenta archaeologica Vol. I (knjiga 3 Monografije Instituta); Institut za izučavanje istorije Vojvodine - Savez Arheoloških Društava Jugoslavije. Novi Sad (English summary/text at pages 425-484)
Спољашње везе
Категорија:Тумулуси у Србији Категорија:Географија Бечеја Категорија:Историја Бачке