мини|Греко-романско позориште Римска комедија () врста је античке комедије која се развијала под утицајем грчке комедије и угледајући се на њу. На исти начин се развијала и целокупна римска књижевност. Римљани су продужавали и усавршавали књижевне врсте које су створили Грци. Римска књижевност је од великог значаја, јер су нам кроз римске писце сачувани многи списи хеленске књижевности и науке чији оригинали су изгубљени.
Римска комедија је израсла из „новије” грчке комедије (превођени су превасходно Филемон, Аполодор, Менандар и др.) Римска комедија је позната под називом палијата ( - огртач за глумце). Палијата се дели на Комедију карактера (-{comoedia stataria}-) и Комедију заплета (-{comoedia motoria}-). Обично има пет чинова, између њих се изводи музика, један свирач изводи сам тачку (). Хор није био заступљен. Делови текста су рецитовани, а неки певани (, представља певање уз пратњу свирача. То је чисто лирска монодија (соло певање ). Само код Плаута ова песма постаје живља.
Структура Структура римске комедије подељена је на пет чинова, са прологом на почетку и епилогом на крају. У прологу се дају подаци о оригиналу, месту радње, скицира се радња, и у њему се обично изводи неко митолошко биће или управник трупе ().
мини|Помпејево позориште Најстарија римска позоришта су била најпре од дрвета и провизорна, све док Помпеј није подигао прво камено позориште (55. пне). Позорница (-{scaena}-) је имала пуну сценографију, најчешће призор градске улице. У каснијем периоду настала је и поѕоришна завеса (-{aulaeum}-) која се подизала и спуштала на почетку и на крају представе.
Римљани су изродили неколико изуѕетних представника комедије: Плаут, Теренције, Цецилије и др. Ови аутори обрађују и прилагођавају свом времену већ постојеће грчке комедије. Ликови углавном имају грчка имена, радња је најчешће у Атини, глумци су одевени по грчкој моди. Комедија је представљала омиљени вид забаве, попут телевизије или биоскопа данас, али такође и начин стицања образовања. -{Dominus gregis}- је био организатор читаве једне позоришне представе, нешто попут менаџера данас. Поред целокупне организације он је уједно био и глумац и предводник позоришне трупе. Глумци су били искључиво мушкарци који су играли и женске улоге. Позоришна сцена у Риму се поклапала са периодима верских светковина и игара које су том приликом одржаване: у септембру, у време римских игара (-{Ludi Romani}-) посвећених Јупитеру, у новембру у оквиру плебејских игара (Ludi plebeii), у јулу ѕа време светковина Аполону (-{Ludi Appolinares}-) и у априлу поводом празника Велике Мајке (-{Magna mater}-).
Ликови Главни ликови у римској комедији- неизбежни јунаци овог жанра су: Senex - строги и џангризави старац, обично незадовољни отац неког младог расипника, Adulescens - наивни,лакомислени младић најчешће зањубљен у неку жену која му не одговара ни по годинама ни по статусу, Servus - лукав и домишљат роб, увек на страни неискусног младића који га својом виспреношћу и спретношћу води ка срећном завршетку и расплету комедије, Женски ликови - слабо заступљени на сцени
Види још Стари Рим Римска уметност Римска књижевност
Референце
Категорија:Римска књижевност Категорија:Римска уметност Категорија:Уметност по државама Категорија:Античка драма