Здравствена заштита Јевреја у окупираном Београду, хронолошки је приказ организације здравственог збрињавања припадника овог народа за време Другог светског рата, након доношање одлуке Вермахта да се Јеврејима забрани лечење у јавним здравственим установама Србије.Novo Vreme. broj 73, od 29. VI i 1941. Тада је основана посебна тзв. „Јеврејска здравствена служба” која је у окупираном Београду радила од 1. јуна 1941. до 23. марта 1942. када је зверски убијен и последњи њен болесник. Историја Наредбом Војног заповедника за Србију од 30. маја 1941. године, Јевреји су стављени ван постојећих закона, односно стављени су под специјалне нацистичке и расистичке прописе: Одузета су им сва грађанска права: забрана напуштања места становања, коришћење јавних превозних средстава, посећивање јавних локала и приредби, кретање одређеним улицама, напуштање стана у време полицијског часа. Забрањено им је бављање лекарском, ветеринарском, апотекарском и адвокатском праксом. Сву су били отпуштени из државне и других служби.Lis.t naredaba Vojnog zapovednika za Srbiju broj 8, od 30. V 1941.
Како се по овој Наредби, почев од маја 1941. Јевреји нису више могли лечити у беoградским здравственим установама, градске власти наредиле су Јеврејима да самостално оснују сопствену „Јеврејску здравствену службу”, у оквиру које су могли радити искључиво јеврејски здравствени радници. Такође овом уредбом наређено је Јеврејима да морају сопственим средствимa да врше опремање новооснованих здравствених установa, набављају лекове и сносе све трошкове лечења.
Међутим, та самосталност била је ограничене природе, јер су доста често у новоформиране јеврејске здравствене установе изненада упадали Немци, хапсили здравствено особље и из њихове потребе односили опрему и лекове, што је приморавало Јевреје, да поново врше опремање здравствених установа.
Првих месеци од oснивања „Јеврејске здравствене службе” у њој је радило око 75 лекара, 6 апотекара, по 1 дрогериста и ветеринар, 24 студената медицине и 26 болничарки (приучених лица). Како су они који су били укључени у рад здравствене службе били ослобађани од присилног рада, убрзо је је дошло до повећања броја ангажованих лекара.
Кад су почетком децембра 1941, сви београдски као и банатски Јевреји, мушкарци, били убијени у логорима у Топовским шупама и на Бањици, а жене и деца интернирани у логор Старо сајмиште, све здравствене установе, сем Јеврејске болнице, расформиране су.
Јеврејска болница продужила је са радом до средине марта 1942. године и у свом простору лечила болесне жене и децу из логора Старо сајмиште, да би средино марта 1942, Гестапо донео одлуку о расформирању Јеврејске болнице. Затварање болниве почело је тако што је прво највећи број здравственог особља болнице похватани је ноћи између 18. и 19. марта 1942. и ликвидиран, док је мали број успео да се на време склони и спасе.J. Romano, Jevreji zdravstveni radnici Jugoslavije 1941—1945, Zbornik 2, Jevreiskoq istorljskoq muzeia, Boogiad 1973, str. 110. Потом су сви затечени болесници (око 800) усмрћени, од 19. до 23. марта 1942, тј. све док и последњи болесник није био усмрћен, на путу до ископаних рака, у Душегупкама (покретним гасним коморама).
Тако је болница као последња Јеврејска здравствена установа (болница) у Београду и званично престала са радом, 23. марта 1942, након зверског убиства и последњег болесника затеченог на лечењу у боолници од стране Гестапоа.
Организациона структура Здравствена заштита Јевреја у окупираном Београду била је организована у оквиру „Јеврејске здравственес лужбе” која је у свом саставу имала свој управни апарат и здравствене установе. Управни апарат Шеф службе био је др Исак Ешкенази, његов заменик др Јаша Алфандари, а секретар Сима Сасо. Здравствене установе У састав „Јеврејске здравственес лужбе” биле су следеће здравствене установе: Назив Јеврејске здравствене установе Локација, организација и задаци Јеврејска болница Локација; просторије бившег Јеврејског женског друштва (данас улици Високог Стевана 2. у којој се налази Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију) Кадровска структура; поред управника др Букић Пијаде, гинеколога у болници је радио и већи број лекара специјалиста Капацитети болнице; у почетку су били 100 лежаја, да би се након довођења у Београд Јевреја из Баната, и других места у Србији стално повећавали. Број лежаја морао је бити повећан на 800, почетком јануара 1942. када је уследио већи прилив пацијената, нарочито жена и деце из логора „Сајмиште”. Напомене; Поједини грађани Београда, нејевреји, криомице су слали болници помоћ у храни лековима, и у новцу. Рад болнице био је под контролом органа Гестапоа СС-поручника Фритзстрака, који је стално форсирао да се болесници што пре отпусте са лечења и врате у логор „Сајмиште”. Јеврејска амбуланта на Ташмајдану Локација; једна од јеврејских зграда у београдском насељу Ташмајдан Кадровска структура; амбулантом је руководио др Марко Каљуски, а касније др Нисим Теста и др Исак Хершковић. Задатак; лекара у амбуланти био је, да утврди да ли је неко лице из групе Јевреја одређене за присилан рад тога дана било болесно и неспособно за гакав рад. Јеврејска амбулантаброј 1 Локација; зграда бившег јеврејског културног друштва Онег Сабат (у Јеврејској улици). Кадровска структура; управник је био др Соломо н Азриел, а касније др Хајнрих Мацлијах. Јеврејска амбулантаброј 2 Локција; просторије јеврејске синагоге (Ашкенаске) у Космајској улици. Кадровска структура; управник је био др Фрањо Дитрихштајн. Рејонска здравствена служба Задатак; обилазак болесника у њиховим становима. Болница у логору „Бањица” Локција; једна од барака у логору „Бањица”. S. Stanković, Sećanja iz Banjičkog logora i zatvora u Dušinoj ulici, Otpor u žicama l, Beograd 1969, Кадровска структура; у болници је радио др Букић Пијаде, такође заточеник, све до своје смрти (септембра 1943). Bsh/ica, izd. Istorijskog arhiva Beograda, Beograd 1967.
Види још Холокауст у окупираној Србији Страдања јеврејских здравствених радника током Другог светског рата у Југославији Јеврејска болница у Београду
Референце
Спољашње везе Бојан Ђокић, Нумеричка анализа списка јеврејских здравствених радника - жртава фашистичког терора - током Другог светског рата у Југославији
Категорија:Јевреји у Србији Категорија:Историја српске медицине Категорија:Београд у Другом светском рату Категорија:Здравство у Београду