мини|Преко железничке станице у Шапцу у логоре у овом граду довезено је неколико хиљада и преко ње одвезено у Немачке логоре и друге логоре у Србији највећи број заточеника Логори нацистичке Немачке у Шапцу, као логори нижег ранга, који су имали за циљ прикупљање и даље упућивања српских заточеника ради коришћења њихове радне снаге, изузев оних предвиђених за стрељање у одмаздама, били су део разгранатог и свеобухватног подсистем логора, на територији Србије под немачком окупацијом. На територији Шапца од јуна 1941. до септембра 1944. постојала су три логора: логор затвору у Окружном суду (првом основаном), логор у касарнама на месту званом Сењак и логор у баракама на Сави.Станоје Филиповић, Логори у Шапцу, Београд: Савез удружења бораца народноослободилачког рата СР Србије, 1967
Логори у Шапцу били су нека врста сабирних логора или успутних станица, у којима се заточеници нису дуго задржавали. Стално се мењао састав и број заточеника, једни су стрељани или интернирани у друге логоре, а на њихово место долазили су други коју су доживели судбину својих претходника.
Заа четири године окупације кроз логоре у Шапцу прошло је преко 30.000 Срба, Подринаца, Ваљеваца, Босанаца, од којих је у истом периоду (највише 1941. године) на стрељање изведено преко 3.000 лица.Филиповић, Станоје, Логори у Шапцу, Београд: Савез удружења бораца народноослободилачког рата СР Србије, 1967.
Предуслови мини|Логор у Шашцу (означен бр.44) био је један од многобројних заточеничких логора у окупираној Србији. Пацификација и експлоатација, два главна циља немачког окупатора, могла су да се остваре само оснивањем разгранатог и свеобухватног система принуде у новооснованим логорима уз велико ангажовање војних и полицијских снага. Овакав став окупатора наметнуо је дефинисање нове типологије заточеничких логора у окупираној Србији, и одређивање њиховог места у целом немачком систему логора, како у самом Трећем рајху тако и у окупираним земљама. У том смислу, немачке логоре у Шапцу треба посматра кроз целокупни систем немачких концентрационих и радних логора у Рајху и окупираним земљама, као један подсистем, који је на територији Србије имао своје логоре нижег и вишег ранга, али увек са циљем прикупљања и даљег упућивања заточеника ради коришћења њихове радне снаге, изузев оних предвиђених за стрељање у одмаздама. То је условило и све веће повезивања немачких логора у Шапцу са осталим логорима у окупираној Србији, логорима Независне Државе Хрватске, као и са немачким логорима на њеној територији.. In: The Third Reich and Yugoslavia 1933—1945, Belgrade 1977.
Оснивање логора широм Србије, имало је циљ што лакше и темељитије спровођење тортуре над српским народом и спровођења планског и систематског геноцида над Јеврејима и Ромима, нацисти су у Србији почев од маја 1941. године, прво формирали логоре у којима су били заточени Јевреји и заробљени припадници Југословенске војске, а потом и припадници комунистичког и четничког покрета и њихови симпатизери. Систем оснивања логора имао је примарно за циљ коначно решење јеврејског питања у Србији и заснивао се на нацистичкој идеологији — физичком уништењу у концентрационим логорима, којом је требало да се оствари нацистичко-расистичка теорија о „чистоћи аријевске расе” али и „теорија о чистоћи српске, хрватске,M. Peršen, Ustaški logori, Zagreb 1966, р. 23. мађарске или бугарске нације” ликвидирањем Рома и за режим неприхватљивих Срба., Zbornik za društvene nauke Matice srpske, sv. 35, Novi Sad 1963,
Улазак Немачке војске у Шабац и оснивање логора Јединице Немачке војске ушле су у Шабац 13. априла 1941. године и у њему за кратко време успоставиле окупациону власт, основале неколико установа и обновиле стари полицијско управни апарат: Среско начелство, жандармеријске станице, судове (општински и окружни) и општинску управу.
За свега неколико дана рата шабачки округ нашао се под нацистичком окупацијом. Распарчавањем Краљевине Југославије Подриње је поново постало погранична област Србије, јер су крајеви преко Дрине и Саве ушли у састав Независне Државе Хрватске.Небојша Цвејић, .
Први дана маја на улицама и у кућама Шапчана појавиле су се прве групе жандарма који су заједно са немачким војницима започели прва хапшења, бивших затворенике из Шабачког затвора, који су на почетку рата пуштени из затвора, комуниста и комунистичких симпатизере а потом и таоца. Тридесет виђенијих грађана затворено је 4. маја.Григорије Бабовић, Летопис Шапца 1933—1944, Београд-Шабац 2010, Тог дана формиран је и први логор у Шапцу. мини|Јавно вешање (након стрељања) заточеника затвора, у центру Шапца у циљу застрашивања грађана Немци су тих дана маја највише хапсили таоце који су чували у затвору као њихову личну заштиту. Хапшење талаца настављено је целог лета 1941. године и сви су прво затварани у логору Окружног затвора.
Потом је следило оснивање још два логора; у баракама на Сави, 20. јула 1941. године и Сењаку, 30. септембра 1941. и у касарнама бивше краљевске југословенске војске и на крају града.Капитулација Југославије и страдање југословенских Јевреја У: Др Јаша Романо, Јевреји Југославије 1941—1945, Жртве геноцида и учесници народноослободилачког рата, Београд, 1980.
Најдрастичнији примери окрутности окупатора у периоду пре напада четника на Шабац били су: убиство преко 140 српских сељака у Прњавору 20. и 21. августа и јавно вешање (након стрељања) у центру Шапца, 21. августа., Beograd 1963,
Током борби за Шабац, Немци су почели да пуне зграду суда грађанима хапшеним на улицама или њиховим кућама, сурово поступајући према њима. Последња два дана септембра (29. и 30.), Немци су простор Зелене пијаце (централни део града код градске тржнице) испунили са неколико хиљада Мачвана, изведеним из затвора Окружног суда. Након што су их поделили по групама (свако село једна група) изложили су их мучењу како би признали учешће у устанку и везу са устаницима. Потом су Немци издвојили, а касније и стрељали велики број мачванских сељака. Егзекуција је у та два дана извршена у Бенској бари (данас истоименом стамбеном насељу).
Заточеници који су приликом разврставања остали ван група за стрељање, пребачени су у логоре на Сењаку и на Сави.Шабац у прошлости IV, Шабац 1984,
Затвор-логор у Окружном суду Оснивање логора У овом најмањем логору у Шапцу, који је први основан, рад је званично почео након хапшење и затварање талаца 4. маја 1941. године. Хапшење је настављено и следећих недеља, а трајало је током целог лета. Затвореници, углавном криминалци, пуштени пред долазак Немаца, поново су ухапшени пошто је окупаторска власт почела да функционише. Заточеници се нису дуго задржавали, само онолико колико је трајала истрага, изузев у време масовних хапшења у другој половини 1941. године. Логор су попуњавали и таоцима из Посавотамнаве, Поцерине и Јадра.
Инфраструктура Пре рата, у овој згради простор су делили полиција (приземље и први спрат) и Окружни суд, који је своје затворенике држао на другом и трећем спрату. Након окупације урађене су одређене измене у просторној организацији зграде правде.
До краја септембра 1941. полиција и Немци су располагали приземљем и првим спратом (у коме су испитивали затворенике), док је други и трећи спрат припао Окружном суду. Касније је суду додељен мали број собе на трећем спрату, а све остало је попуњено затвореницима под истрагом или таоцима.Затвор Окружног суда У: Филиповић, Станоје, Логори у Шапцу, Београд: Савез удружења бораца народноослободилачког рата СР Србије, 1967.
Кућни ред и тортуре затвореника У овом затвору није постојао устаљен кућни ред, који се мењао у зависности од нахођења управе затвора. Тако да су заточеници били излагани бројним физичким тортурама и ускраћивању редовног обедовања и спавања.
Почетком септембра логор је растерећен ослобађањем великог броја талаца. Изашли су захваљујући интервенцијама и разним уверењима која су добијали од општинских управа. Нова хапшења вршена су почетком септембра, а циљна група су биле породице и симпатизери партизанског покрета.
Сви затвореници изведени су и постројени испред зграде затвора 15. септембра, а нешто више од тридесет прозваних одвојено и транспортовано у Бањички логор.33 Била је то прва група Шапчана пребачена из овог затвора-логора у друге. Од тада, па све до напада партизана на Шабац ту остајали само криминалци.
Током боравка у овом затвору део заточеника је изгубио живот. Уморства су вршена вешањем у дворишту затвора или стрељањем у Бенској бари и у Кленку. Престанак рада Функционисање овог логора-затвора окончано је тек одласком непријатеља и ослобођењем Шапца 1944. године.
Логор у касарнама југословенске војске 270px|безоквира|центарОко 17 часова 30. септембра 1941. године неколико хиљада Шапчана приспело је у касарнски круг, у новоформирани, највећи и најозлоглашенији логор у Шапцу.
Током боравка у Јарку (Крвави марш у Јарак), били су груписани у неколико колона од по више стотина мушкараца. Приспећем у овај нови логор добили су распоред касарнске зграде и соба у којима ће бити смештени.
Део сељака из Мачве и Поцерине попунио је преостали простор у логорским објектима (касарне, штале и шупе). Преостали су били принуђени да обитавају под ведрим небом.
Читаве јесени логор је пуњен, а стизали су и сељаци из Јадра, Посавотамнаве и Рађевине. Територија са које је покупљен народ за логор, остала је скоро празна.
Логор су формирале немачке војне јединице 342. пешадијске дивизије 30. септембра 1941. у касарнама бивше краљевске југословенске војске, на крају града, на месту званом „Сењак”, како би у њега сместиле похапшене таоце из Шапца и околине после „крвавог марша”, а затим и из целог Подриња и са других простора бивше Југославије. Називи логора Званични назив логора био је или у преводу пролазни, привремени логор. Логор је био познат и под именом; „Логор на Сењаку” „Велики логор”, односно „Шабачки лагер”, како га је народ звао. Намена Овај логор, није имао карактер концентрационог, више је имао пролазни карактер и постојао је до лета 1942. године.Логор на Сењаку У:Филиповић, Станоје, Београд: Савез удружења бораца народноослободилачког рата СР Србије, 1967.
Прво је у логор дотерано око 5.000 хиљада Шапчана, а убрзо и неколико хиљада Поцераца и Мачвана. Наредних дана настављено је са дотеривањем заточеника из Мачве, Јадра, Посавотамнаве, Рађевине. Како се у једном моменту у логору нашло око 22.000 заточеника, сви нису могли да стану у касарнске просторије, велики број ухапшених сељака остао напољу под отвореним небом, у сталном ишчекивању да неког стрељају или пусте кући како би добили кров над главом. Ту, у кругу логора затвореници су били подељени на групе по општинама.Годишњаку историјског архива II, Шабац, 1965.
Како се није могао сместити све већи број ухапшеника, 6. октобра су стигли представници Гестапоа и Специјалне полиције и почели испитивање затвореника. Већ тог дана, уз истовремена стрељања, пустили су око 300 талаца. Прва група је одвојена 12. октобра. Остале затворенике подвргли су сталном малтретирању: „батинали су их и пуштали псе на поједине логораше”. Затворенике су све више користили за разне физичке радове, што је уз јако лошу, слабу и неуредну храну утицало на разбољевање и умирање појединих затвореника.
Прилив нових затвореника десио се у новембру и децембру 1941. To су били ухапшени партизани или активни сарадници НОП-а из разних крајева северозападне Србије. Међу ухапшенима било је и четника. Посебно велика група доведена је из Лознице.
Заточенике одређене за стрељање често су изводили у околину Шапца или у Срем и тамо их усмрћивали. Догађало се да је Гестапо вршио стрељање и вешање у касарнском кругу пред зору.