мини|Сун Вукунг. Илустрација из 19. века.
Сун Вукунг (), познатији као Краљ Мајмуна, митолошко је биће које се појављује у многим кинеским легендама, које датирају још из династије Сунг (960—1279). Појављује се као главни лик у познатом кинеском класичном роману „Путовање на запад”, а такође и у многим другим причама и адаптацијама. У „Путовању на запад”, Сун Вукунг (највероватније резус макаки или златни кратконоси мајмун) се рађа из камена који поседује натприродне моћи. Након што се побунио против Неба, Буда га је затворио испод планине. Кроз радњу романа касније се придружује будистичком монаху Сјуенцангу на путовању да поврате будистичке сутре из Индије.
Сун Вукунг поседује невероватну снагу, може да подигне своју палицу тешку 13.500 ђина (7.960 кг), а такође има и невероватну брзину. У једном скоку може да пропутује 108.000 лија (21.675 км), што је скоро пола света. Сун Вукунг може да се трансформише у 72 облика, на пример у животиње, предмете или чак воће. Вешт је борац, способан је да се бори против најбољих небеских ратника. Свака од његових длака поседује магичне карактеристике, способне су да се трансформишу у клонове самог Краља Мајмуна, или у различита оружја, животиње и друге објекте. Поседује могућност да командује ветром, раздваја воду, призива заштитне кругове против демона и замрзава људе, демоне, па чак и Богове.
Сам настанак Сун Вукунга везује се за легенду о Белом Мајмуну, која је настала у време династије Чу (700-253 п.н.е). Сматра се још да је легенда о Сун Вукунгу потекла из индијског мита о мајмуну званом Хануман, из индијске познате поеме Рамајана.
Порекло
Рођење и младост thumb|Сун Вукунг у пекиншкој опери.
Према легенди, Сун Вукунг је рођен из магичног камена, који се налазио на врху Планине цвећа и воћа. Сам камен је развио у себи магичну утробу, која се једног дана отворила и створила камено јаје. Под ударом ветра, камено јаје се претворило у мајмуна, који је већ могао да пузи и да хода. Како је мајмун померао своје очи, тако су из њих изашла два зрака светлости ка Палати од жада и изненадила Цара од жада. Цар од жада потом посла своје официре да посматрају мајмуна, али како је мајмун све више јео и пио, тако је светло све више слабило. Цар од жада је на крају одустао од помисли да је мајмун неко посебно биће.
Камени мајмун се временом спријатељио са животињама са Планине цвећа и воћа и придружио се групи других мајмуна. Након играња би се временом купали у потоку. Једног дана мајмуни су одлучили да истраже извор потока и да се попну на планину до водопада. Договорили су се да онај, ко прође кроз водопад, пронађе извор потока и потом се врати, постане краљ мајмуна. Једино је камени мајмун одлучио да покуша и скочио је у водопад. Прошавши водопад, пронашао је велики гвоздени мост и кућу. Када се вратио мајмунима, одвео их је до куће. Кућа је постала њихов дом, и по договору су каменог мајмуна прогласили за свог краља. Поставши краљ, камени мајмун је себе назвао Лепим краљем мајмуна (美猴王). После неког времена умре један старији мајмун. Краљ мајмуна се на то растужио и одлучио да пронађе бесмртника који би га научио како да победи смрт.
Како је Сун Вукунг пролазио кроз људске градове, мештани су бежали од њега због његовог мајнуноликог изгледа. Он потом узе напуштену одећу, сакри своје лице под капуљачу и продужи пут. Пролазио је кроз градове и видео људску исквареност и пороке. После неког времена ушао је у шуму, где је зачуо дрвосечу како пева. Дрвосеча му рече да га је бесмртник из шуме научио тој песми. Краљ мајмуна потом нађе храм где је живео Пути Цуши (菩提祖师), таоистички мајстор борилачких вештина. Пути Цуши је најпре одбио да га пусти унутра, али Краљ мајмуна је чекао напољу месецима. Импресиониран његовом истрајношћу, Пути Цуши га прихвати за свог ученика. Дао му је верско име „Сун Вукунг” и учио га је таоистичким обредима, као и путу до бесмртности. Пути Цуши је упозорио Сун Вукунга да не показује непотребно своје вештине. Други би могли да затраже да их научи, а ако одбије, мрзеће га; ако пристане, могли би изазвати невољу. Пути Цуши је такође забранио Сун Вукунгу да открива идентитет свог учитеља. Сун Вукунг обећа да ће то остати тајна. Отад падо краја приче, када су га људи питали о његовим моћима, Сун Вукунг је говорио да их је научио у сну.
Кад се вратио кући, Сун Вукунг је сазнао да зли дух, Краљ збуњености, отимао мајмуне са Планине цвећа и воћа да би их претворио у своје робове. Сун Вукунг потом уби злог духа и његове поданике и ослободи мајмуне. Из оближњег краја је потом донео оружје за мајмуне, али није могао да нађе одговарајуће за себе. Чувши да краљеви змајеви поседују многа блага, отпутовао је под море до палате Ао Гуанга, краља змаја Источног мора. На улазу, Сун Вукунг затражи да буде најављен, те Ао Гуанг рече својим чуварима да га отерају. Сун Вукунг ипак уђе, пројуривши поред чувара. Како је препознао Сун Вукунгову снагу, краљ змај узе да се понаша предусретљиво и изнесе неколико оружја. Сун Вукунг крену да испробава свако, али ниједно није било довољно тешко и јако. Онда је узео златну палицу (), једно од блага Ао Гуанга. Када је Сун Вукунг пришао палици, почела је да светли, показујући тиме да је Сун Вукунг њен прави власник. Палица је могла да мења свој облик, повећавајући се и смањујући се, а била је тешка око 13.500 ђина (7.960 кг). Сун Вукунг ју је смањио до величине игле и ставио у своје уво, а потом је од Ао Гуанга затражио царску одећу. Ао Гуанг потом позва остале краљеве змајеве, који Сун Вукунгу дају златну верижњачу (), капу са пером феникса () и чизме које могу да ходају по облацима ().
Вративши се на планину, показао је другим мајмунима какво је ново оружје добио и колико је снажан постао, привлачећи пажњу осталим моћним бићима. Склопио је савез зван Седам мудраца са краљем демоном Биком (), краљем демоном Аждајом (), краљем демоном Слон-птицом (), краљем духом Лавом (), краљем духом Макакијем () и краљем духом Кратконосим Мајмуном (). Пошто је изнуђивао краљеве змајеве, Сун Вукунг је био осуђен на смрт. Одбио је да његова душа пређе у пакао (). избрисао је своје име и имена његових пријатеља мајмуна из Књиге живота и смрти, која је садржала име сваког смртника и контролисала дужину њихових живота. Краљеви подземља су га за то пријавили Цару од жада. Небеска војска је покушавала да уништи Сун Вукунга, па чак и да га избрише из постојања, али увек без успеха.
Напад на рајску палату У нади да ће унапређење и већи чин међу боговима учинити Сун Вукунга разумнијим, Цар од жада га позва у рај. Сун Вукунг је мислио да добија почасно место као један од богова када му је речено да ће бити „Заштитник коња̂”, титула коју су богови измислили за коњушара, најнеугледнији посао у рају. Схвативши какав посао му је додељен, Сун Вукунг је пустио коње на слободу, вратио се у своје краљевство и прозвао се за Великог мудраца, једнаког Рају.
Приморана да прихвате његову титулу, Небеса му дају други посао, именовавши га за чувара Рајске баште. Схвативши да није позван на краљевску гозбу, на коју су долазили сви битни богови и богиње, Сун Вукунг је отворено показао гнев и пркос, украо је и појео брескве бесмртности Краљице мајке запада и еликсир бесмртности Лао Цеа, а и попио је краљевско вино Цара од жада. Након тога је побегао у своје краљевство и почео да спрема побуну против Раја.
Сун Вукунг је једном руком победио Рајску восјку од 100.000 небеских ратника, свих 28 сазвежђа, 4 рајска краља и Неџу, доказавши да је једнак најбољем рајском генералу Ерлангу. Уз помоћ Таостичких и Будистичких снага, неких великих божанстава и Гуанјин, Сун Вукунг је ухваћен. Након неколико неуспелих покушаја да га погубе, Сун Вукунга су затворили у Лао Цеову осмоугаону купелу, да би га самади ватра дестиловала у еликсир бесмртности. Након 49 дана су отворили казан из кога је искочио Сун Вукунг, још јачи него пре, да би своју побуну против Раја. Он је сада способан да својим очима препозна зло, али не може да види ништа када се нађе близу дима.
Заточеништво Краљ од жада и остала божанства нису знали шта да учине, те су позвали Буду, који је дошао из свог Западног храма. Буда се опкладио са Сун Вукунгом да он не може побећи са Будиног длана. Самоуверен, Сун Вукунг је прихватио понуду. Скочио је и стигао до краја света. Ту је видео само пет стубова, те је веровао да је дошао до краја Раја. Да би оставио траг, Сун Вукунг је обележио сваки стуб натписом да је Велики мудрац, једнак Рају, и помокрио је по средњем стубу. Онда је скочио назад и слетео на Будин длан. Изненађен, схватио је да су ти стубови у ствари пет Будиних прстију. Када је покушао да побегне, Буда је своју шаку претворио у планину, заробивши га талисманом са мантром „Ом Мани Панде Хум”. Сун Вукунг је остао заробљен ту 500 година да би научио о стрпљењу и понизности.
Лик у књижевним делима Путовање на запад Сун Вукунг је описан као лик у роману Сијоуђи (), или „Путовање на запад” (16. век). Овај роман приказује дешавања након Вукунговог одслужења казне која је трајала 500 година. Богиња Гуанјин је тражила ученике који ће штитити монаха Сјуенцанга, који се запутио ка Индији како би сакупио будистичке сутре. Он узима Сун Вукунга за свог пратиоца, а у замену му обећава да ће га ослободити након ходочашћа. Током ходочашћа се Сун Вукунг борио са демонима и другим натприродним бићима како би заштитио Сјуенцанга. С обзиром на то да је Сун Вукунг још увек био поприлично немиран, богиња Гуанјин даје Сјуенцангу Будин поклон; огрлицу којом је могао да контролише Вукунга (кад год би правио проблеме, Сјуенцанг би стегао магичну огрлицу која наноси огроман бол). Сун Вукунг је био најинтелигентнији члан групе коју си чинили још Џу Бађе и Ша Вуђинг. Био је веома добар борац, и могао је да препозна прерушене демоне, што га је чинило и најјачим у групи. Поред тога, Гуанјин му је подарила способност да своје длаке, дувањем у њих, претвара у шта год жели (углавном их је претварао у своје клонове, како би имао надмоћ у борби). Сунова дечија разиграност је у неким тренуцима велики контраст његовом лукавом уму, што га чини веома јединственим херојем. Сјуенцангова група се суочава са 81 невољом на путу за време своје мисије, након које су се безбедно вратили у Кину. Тамо је Сун Вукунг награђен титулом Буде, због свог верног служења и снаге.
Допуна путовања на запад Још једно дело у ком је Сун Вукунг описан је кратак роман Сијоубу () или „Допуна путовања на запад”. Радња овог дела се дешава у периоду краја 61. и почетка 62. поглавља дела „Путовање на запад”. У том делу, Сун Вукунга је магичном свету снова заробио риба-демон Ћинг (情, порив) који жели да поједе Сјуенцанга. Сун Вукунг, путујући кроз време, наилази на бројне авантуре и препреке. У време династије Ћин се прерушава у конкубину Ђу како би пронашао магично оружје које му је потребно за пут у Индију. За време династије Сунг, заузима место Краља пакла и суди мртвима. Након што се враћа у време династије Танг, сазнаје да се Сјуенцанг оженио и постао суров генерал. Против своје воље, учествује у рату између свих династија, током ког се чак сукобљава са својим сином, краљем Парамитом, на бојном пољу. На крају се Сун Вукунг буди на време из сна како би убио демона, који је све време, у ствари, био физичко отелотворење његове жеље и страсти. Аутор овог дела, Тунг Јуе, написао је књигу јер је желео да створи противника ког Сун Вукунг не може поразити само својом снагом и борилачким вештинама.
Референце
Литература
Liu, Jun-hua (College of Chinese Literature,Shaanxi Normal University,Xi'an 710062,China). The Life's journey in the image of Sun Wukong in Pilim . Asian Folklore Studies, (1994), pp. 29-65. Nazhan University
Додатна литература
Спољашње везе Sun Wukong Character Profile Детаљан профил Сун Вукунга, са објашњењима његових различитих имена и титула, детаљне информације о његовом оружју, способностима, а такође детаљно објашњење његове личности. Journey to the west Путовање на Запад: о божанској бирократији и мајмуну делинквенту
Категорија:Митолошка бића Категорија:Кинеска митологија