Драго Перовић Требиње (насеље Горица), 20. септембар 1888 — Загреб, 6. јануар 1968) био је српски лекар, један од водећих анатома на простору бивше Југославије, универзитетски професор, ректор Свеучилишта у Загребу, као и редовни члан Југославенске академије знаности и умјетности (ЈАЗУ) и дописни члан Српске академије наука и уметности (САНУ). Остао је упамћен као један од главних утемељивача Медицинског факултета у Загребу.
Биографија
Младост и школовање Рођен је 1888. године у селу Горица близу Требиња (Херцеговина). Основну школу и чувену Мостарску гимназију завршио је са одличним успехом. Током средњошколских дана у Мостару, Перовић је припадао кругу напредне националне омладине и ђачком друштву „Матица” (основаном 1904. године), заједно са Владимиром Гаћиновићем и Пером Слијепчевићем.
Медицинске студије уписао је на Универзитету у Бечу. Током студија показао је изванредан таленат за анатомију, због чега је радио као дериват и асистент код чувеног професора Фердинанда Хохштетера (нем. Ferdinand Hochstetter). Дипломирао је 10. децембра 1913. године са највишим академским почастима — Sub auspiciis Imperatoris (под окриљем цара). Ова изузетно ретка част подразумевала је званичан царски орден и златни прстен који је уручиван у присуству самог цара Франца Јозефа.
Утемељење Медицинског факултета у Загребу Крајем 1917. године, када се припремало отварање Медицинског факултета у Загребу, Драго Перовић прихвата позив да преузме Катедру за анатомију као њен први предстојник и оснивач.
Његовим уводним предавањем под насловом „О смјеру наставе и научног рада у анатомији”, које је одржано 12. јануара 1918. године у аули Свеучилишта, званично је отпочела редовна настава на новооснованом Медицинском факултету у Загребу. На овој позицији шефа катедре и управника Анатомског завода остао је пуне 44 године, све до одласка у пензију 1961. године. Кроз његова предавања и вежбе прошло је више од 15.000 студената медицине.
У периоду од 1925. до 1926. године обављао је дужност ректора Свеучилишта у Загребу.
Научни рад и збирка лобања Професор Перовић се научно фокусирао на функционалну анатомију унутрашњег уха, носне шупљине и параназалних синуса. Његов научно-истраживачки рад проучавао је развојне (генетске) и функционалне законитости ових органа, чиме је дошао до неколико важних анатомских открића у вези са синусима.
Упоредо са наставним радом, у оквиру Анатомског завода формирао је научно-музејску поставку са остеолошком збирком растављених људских лобања. Ова специјална збирка — која приказује кости лобање од феталног доба па све до зрелог доба — и данас се сматра јединственом и највреднијом ове врсте у свету. Након његове смрти, Завод за анатомију Медицинског факултета у Загребу понео је име „Драго Перовић”.
Чланство у академијама и признања Драго Перовић је био члан највиших научних институција у земљи: Редовни члан Југославенске академије знаности и умјетности (ЈАЗУ). Дописни члан Српске академије наука и уметности (САНУ), у Одељењу медицинских наука, од 14. јула 1955. године.
Добитник је Савезне Свеучилишне награде (1950), као и високих државних одликовања: Ордена рада првог реда и Ордена заслуга за народ са златном звездом.
Преминуо је 6. јануара 1968. године у Загребу.
Види још Медицински факултет Свеучилишта у Загребу Млада Босна
Спољашње везе Драго Перовић, Свеучилиште у Загребу
Референце Биографија на званичном сајту САНУ Речник чланова САНУ, Годишњак САНУ за 1955. годину.
Категорија:Рођени 1888. Категорија:Умрли 1968. Категорија:Требињци Категорија:Српски лекари Категорија:Дописни чланови САНУ