Nizamudin Abdul-Ali ibn Muhamed Birdžandi – Muhakik rođen je u XV veku.Velajati, Ali Akbar (2016), Istorija kulture i civilizacije islama i Irana, preveo Muamer Halilović, Beograd, Centar za religijske nauke „Kom”. Smatra se da je Birdžandi jedan od najistaknutijih matematičara i astronoma XV i XVI veka. Racionalne nauke je izučavao kod Mensura ibn Muinudina Kašija, a predavanja iz ostalih naučnih oblasti pohađao je kod Kemaludina Kanavija.
Istoričari uglavnom smatraju da je ovaj slavni astronom preminuo 1528. godine.
Dela Na tragu svojih naučnih istraživanja, on je napisao brojne knjige i traktate o matematici i astronomiji. Istina, veći deo pisane baštine koju je ovaj muslimanski mislilac za sobom ostavio sačinjavaju njegovi razni komentari i glose, a ne originalna autorska dela.
Među njegovim autorskim knjigama i traktatima treba izdvojiti delo Ab’ad va ađram [Dimenzije i mase] koje je pisao na persijskom jeziku. Ovaj dragoceni spis Birdžandi je dovršio 1524. godine. U njemu iznosi različite rasprave o dimenzijama i odnosu zemaljske kugle sa drugim nebeskim telima. Njegova knjiga sadrži uvod, dva traktata i zaključak. U prvom traktatu, Birdžandi je govorio o površini zemaljske kugle i o njenoj podeli na sedam različitih područja, dok se u drugom traktatu uglavnom posvetio raspravi o površini određenih nebeskih tela i o njihovim karakteristikama. Drugi traktat sadrži sedam zasebnih poglavlja.
Njegovo drugo poznato delo – koje je takođe napisao na persijskom jeziku – jeste čuveni Astrolab, u okviru kojeg, u dvadeset različitih poglavlja, razjašnjava način rada tog ključnog astronomskog instrumenta.
Birdžandi je za sobom ostavio veliki broj naučnih traktata, eseja i obimnijih monografija. U nastavku teksta spomenućemo neke od tih spisa: zbirka Dvadeset poslanica o kalendarima; recenzija i kritički pogled komentara na al-Mulahas; O atronomiji (na persijskom jeziku); O opservatorijskim instrumentima (na arapskom jeziku); komentar dela at-Tazkira an-Nasirija [Nasirudinovi memoari]; at-Tazkira je astronomsko delo Nasirudina Tusija i napisano je na arapskom jeziku; komentar novog Sultanovog horoskopa; Fazil Birdžani je u okviru ovog dela napisao divan komentar Ulug-begovog horoskopa koji je među istoričarima bio poznat kao Sultanski horoskop; recenzija i komentar Almagesta; ovo delo napisano 1515. godine, u stvari, predstavlja komentar Tusijevog opširnog objašnjenja teksta Almagesta. Ovaj spis jeste jedan od značajanih pokazatelja njegovog doprinosa razvoju matematike u islamskom svetu.; komentar naslovljen Muhtasar al-haj’a [Kratka astronomija]; ovaj komentar je napisan na arapskom jeziku i Burdžandi je u njemu komentarisao Tusijevu knjigu sa trideset delova o kalendarima; al-Muhtasar fi bajani alat ar-rasad [Sažeti analitički prikaz opservatorijskih instrumenata].
Reference
Категорија:Умрли 1528. Категорија:Персијски математичари Категорија:Персијски научници Категорија:Персијски астрономи