Јолића воденица је последња од двадесетседам воденица, колико је постојало на реци Колубари од Ваљева до Обреновца.
Јолића воденица три пута је премештана, јер је остајала на сувом, због тога што је Колубара мењала ток. На садашњем месту налази се од 1895. године. Воденицу су подигли Велисав Ченчаревић из Рубибрезе и Митар Јовановић из села Лајковца. По габариту се сврстава у највеће грађевине ове врсте, има седам каменова и организована по принципу поредовника - сувласника.
Састоји се од радног простора подигнутог од универзалних талпи и зидане собе на бочној северној страни. Кров је четвороводан са бибер црепом као покривачем. Воденица има два улаза, један на подужној а други на бочној страни.
Пореднички однос
Воденица је специфична по свом традиционалном систему сувласништва који се у народној пракси назива поредовничко власништво (или поредовништво). Овај организациони модел представља архаични облик акционарског односно задружног управљања, у коме сувласници (поредовници) не поседују дефинисане физичке делове објекта, већ удел у времену рада воденице и пропорционално право на наплату воденичке таксе у брашну (ујма). Математичка подела и власничке јединице
Ради прецизног обрачуна права на приход и обавеза око одржавања, воденица је математички рашчлањена на посебне обрачунске јединице:
Воденички камен: Објекат је изворно пројектован са укупно 7 воденичких каменова, што га чини једним од највећих сачуваних воденичких комплекса у Србији. Литра: Сваки камен дели се на 4 једнаке јединице — литре. Цела воденица има укупно 28 литри (7 каменова × 4 литре). У овом контексту, термин литра не означава мерну јединицу за запремину течности, већ сразмерни власнички удео. Драм: Ради лакшег наслеђивања и спречавања спорова при деоби, свака литра је даље раздељена на 100 драма. На нивоу читаве воденице укупна вредност износи 2.800 драма.
Функционисање система и воденички календар
Остваривање власничких права и обавеза одвија се кроз строго утврђен распоред:
Право на ујам: Поседовање једне литре даје поредовнику право да током 7 дана и 7 ноћи у месецу преузима сав ујам (уобичајено око 8% од укупно мељене количине) са једног одређеног камена. Воденички календар: Поредовнички систем користи интерни обрачунски календар према коме воденички месец траје тачно 28 дана (четири недеље по седам дана). Како календарска година има 365 (или 366) дана, дани који претекну изван 13 воденичких месеци чине такозвани „претекли ујам“, који се расподељује свим поредовницима сразмерно њиховом уделу. Обавеза одржавања: Сви поредовници имају обавезу да учествују у материјалним трошковима и радним акцијама (чишћење и поправка јаза, замена крова, допремање и обнови воденичког камена) у тачној сразмери са бројем литри и драма које поседују.
Историјат и промена власничке структуре
Воденицу су у 19. веку првобитно подигли Велисав Чанчаревић и Митар Јовановић, те је у почетку носила назив Чанчаревића воденица. Због природног померања корита реке Колубаре, воденица је 1895. године премештена на нову локацију, на имање породице Јолић. Власник земљишта уступио је локацију уз услов да објекат понесе његово презиме и да му се на име уступљеног имања трајно додели један цели камен (4 литре власништва).
Током деценија, услед купопродаје удела и породичних деоба по основу наслеђа, број поредовника се мењао:
Период Број поредовника Напомена / Опис Крај 19. века 7 Првобитни поредовници (по један власник за сваки камен) Средина 20. века 42 Максимално уситњавање удела услед породичних деоба Почетак 21. века ~28 Савремено стање сувласника
Управљање објектом спроводи се преко Скупштине поредовника, која бира управника воденице и ангажује плаћеног воденичара задуженог за свакодневни рад и мељаву.
Галерија
Референце
Спољашње везе
Turistička organizacija opštine Lajkovac - Lajkovačke vodenice 06. jul 2012.
Категорија:Народно неимарство Категорија:Воденице у Србији Категорија:Културно наслеђе Западне Србије Категорија:Грађевине у Лајковцу