мини|400п|Пердика прима прстен од Александра Великог - Хеленски институт Пердика је био један од генерала Александра Македонског. После Александрове смрти 323. п. н. е. постаје регент целог Александровог царства.Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 6), Војноиздавачки завод, Београд (1973), стр. 628

Као командант батаљона тешке пешадије Пердика се истиче 335. п. н. е. приликом освајања Тебе, када бива тешко рањен. Био је значајан командант приликом индијске кампање. Постаје 324. п. н. е. командант чувене Александрове елитне Пратилачке коњице.

Каријера за време Александра

алт=A color photograph of a stone carving, showing a soldier on horseback figjting another soldier not visible in the frame|лево|мини|Рељефна резбарија коњаника на Александровом саркофагу у Сидону. Приказујући битку код Иса, ова фигура се често идентификује као Пердика. У поређењу са осталим Александровим друговима и пријатељима из детињства, Пердика је заслужио „рано унапређење“ када је постављен за команданта батаљона македонске фаланге (тешке пешадије ). Пердика се 335.п. н. е борио у Александровим балканским походима против илирских народа који су се налазили северозападно од Македоније. Исте године, истакао се током освајања Тебе, која се побунила против Македоније након смрти Филипа II. Тешко је рањен током борби, али се извори разликују о Пердикиној тачној улози код Тебе. Према Диодору Сицилијском, Пердика је предводио контингент који је по наређењу Александра упао на задњу капију града; Аријан је уместо тога известио да је Пердика организовао неодобрени напад на тебанску одбрану, пробивши је и дозволивши Александру да искористи продор. Историчар Александар Демандт тврдио је да је Пердикин напад пореметио Александров покушај да преговара о мирном решењу проблема са Тебом.

Након тога, Пердика је пратио Александра у његовим походима против Ахеменидског Персијског царства. Извори се углавном слажу да је Пердика био лојални Александров војник.

Пердика је предводио свој батаљон у биткама код Граника, Иса и Гаугамеле, где се поново истакао и био рањен. Пердика је након тога постао соматофилакс (телохранитељ) Александра, а његов утицај је вероватно након тога стално растао. Пердикин батаљон је Александар користио за бочни напад и победу у бици код Персијске капије 330. п. н. е. Када је Филота, син Пармениона и важан генерал у Александровој војсци, био осумњичен за заверу, Пердика је био међу блиским пратиоцима који су се придружили Александру у разговору о томе шта треба учинити. Када је пијани Александар покушао да убије још једног од својих пратилаца, Клита Црног, 328. годинеп. н. е., Пердика је био међу онима који су спречавали Александра пре него што је на крају успео да убије Клита.

Након тога, имао је важну команду у индијским кампањама Александра. Пердика и Хефестион, Александров најближи пратилац, били су генерално компатибилни и чинило се да су се добро слагали, јер их је Александар обојица изабрао да пређу реку Инд (задатак који је захтевао координацију) и то су учинили без проблема. Ово је у супротности са Хефестионовим познатим свађама са другим истакнутим Александровим генералима, као што су Кратер и Еумен из Кардије. Поред њихове компатибилности, Пердика је био везан за Хефестиона вероватно због свог супериорног војног искуства. Пердика је био део коњице под Александровом контролом у бици код Хидаспа 326. године п. н. е. и прешао је реку са њим у поменутој бици. Пердика је касније пљачкао око Сангале, напао и опљачкао малијске градове. Александар је рањен у овој кампањи, пошто је погођен у груди стрелом која је пробила његов оклоп; нека предања кажу да је Пердика био тај који је мачем исекао стрелу и спасао краљев живот.

На венчању прослављеном 324. годинеп. н. е. у Сузи, истакнутом персијском граду, Пердика се оженио ћерком Атропата, персијског сатрапа Медије. Име Пердикине жене није познато и вероватно се развео од ње након Александрове смрти. Када је Хефестион неочекивано умро исте године, Пердика је именован за његовог наследника као командант коњице и хилијарха, чиме је ефективно постао Александров заменик. Такође му је поверена одговорност за пренос Хефестионовог тела у Вавилон ради спаљивања и сахране. Док је Александар умирао у кревету, дао је свој печатни прстен Пердики. Иако Александрова намера овом акцијом није јасна, вероватно је да је желео да Пердика влада као регент док му дете не одрасте.

Постаје регент После Александрове смрти 323. п. н. е. Александрови генерали наследници (дијадоси) одлучују да као краљеви буду признати малоумни епилептички незаконити Александров полубрат Филип III и нерођени Александров син. Пердика је проглашен регентом целог царства. Делујући у име два краља Пердика се показује нетолерантним према ривалима. Желио је читаво краљевство држати под својом контролом.

Свађа са дијадосима Замерио се Антипатеру, када одустаје од венчања са његовом ћерком. Са Птолемејем се посвађао око Александровог мртвог тела. Жени се Клеопатром, сестром Александра Великог. Највернији му је Еумен, сатрап над деловима Кападокије и Пафлагоније. Те провинције нису биле потпуно под македонском влашћу, па Пердика наређује Антигону (сатрапу Фригије, Ликије и Памфилије) да освоји потпуно Кападокију и Пафлонију, да би освојено предао Еумену. Антигон то одбија, па бива позван на суд због непослушности. Антигон бежи и склапа савез са Антипатером, Кратером, Птолемејем и Лизимахом против Пердике.

Рат са дијадосима Док је Еумен водио рат у Малој Азији Пердика одлази у Египат да нападне Птолемеја. Пердика губи прву битку и 2.000 војника. Избија побуна војника и официра разочараних поразом и Пердиком. Пердику убијају његови официри (Селеук, Питон и Антиген) 320. п. н. е..

Види још дијадоси

Референце

Литература

Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 6), Војноиздавачки завод, Београд (1973), стр. 628

Категорија:Умрли 320. п. н. е. Категорија:Дијадоси