Марко Краљевић и бег Костадин је народна епска песма у којој је наглашена човечност Марка Краљевића, насупрот охолости његовог пријатеља — бега Костадина.
Песму је 1829. године записао Вук Караџић у Земуну од Грује Механџијћа из Сентомаша у Бачкој. Припада циклусу Краљевића Марка.
Структура Бег Костадин зове Марка да му дође на јесен на Митровдан, крсну славу где ће га лепо угостити. У том моменту му Марко саопштава како је већ присуствовао његовој слави и како је видео дочек којим не би требало да се хвали. Поред лепог дочекања и гостопримства своме побратиму бегу Костадину замера због три нечовечна дела која је приметио, баш на Митровдан.
Прво нечовештво Бегу Костадину на дан славе дођоше две сиротице тражећи храну, али он их отера. Марку је било жао, па их је повео са собом, нахранио их и обукао их у ново одело. Након тога их је послао опет код побратима и гледао његову реакцију. Бегов поступак је био разочаравајући — овог пута је љубазно примио гошће у свој дом, мислећи да су господа. То је било бегово прво нечовештво.
Друго нечовештво Бег Констадин прави разлику и другачије се понаша према представницима нове власти у односу на представнике старе власти:
Треће нечовештво Бег има и оца и мајку, али се огрешио од њих, склонивши их са прославе:
Анализа Књижевна врста: Епска песма из циклуса песама о Марку Краљевићу
Књижевни род: Епика
Тема песме: Указивање Марка Краљевића на неправде које чини бег Костадин на дан свог крсног имена
Главни ликови: Марко Краљевић и бег Костадин
Време радње: Митровдан
Друга варијанта У рукописној заоставштини Вука Караџића остала је једна варијанта познате песме која због своје бизарности није била уврштена ни у први ни у други избор јуначких песама старијих времена. У њој је занимљив мотив здравице ђаволу:
Види још Списак српских епских народних песама Циклус Краљевића Марка Марко Краљевић и вила Марко Краљевић и Муса Кесеџија Смрт Марка Краљевића
Референце
Литература
Категорија:Народне песме Категорија:Српске епске народне песме Категорија:Краљевић Марко