400п|мини|Део стрељаних свештеника у Јанкиној падини (25. новембра 1915) Страдање свештеника у Јанкиној падини 1915 назив је за један је од злочина у Првом свестком рату који су починиле бугарске окупационе власти на простору Беле Паланке, Југоисточна Србија стрељањем двадесет свештенике и једног официра из нишког краја. Злочин се догодио 25. новембра (по новом календару) 1915. године, а преживела су га само два свештеника и један официр, који су касније и сведочили о том страшном дану и чину.
Догађаји који су претходили злочину Дана 23. октобра 1915. Бугари су ушли у Ниш и у његовој околини започели непрестано са уништавањем манастире, хапшењем свештенства и применом других насилних метдоде јер су југоисточни део Србије сматрале својом „западном покрајином”", и у њој су желеле да „ставе тачку на постојање Срба”. У склопу репресалија нишким каменоресцима су наређивали да уместо презимена која се завршавају на „ић”, на крстовима и споменицим клешу презимена која се завршавају са „ов”. Како су се скрнављењу манастира, цркава и споменика, извођењу проповеди у црквама и наставе у школама на бугарском језику и другим злочинима здушно супротставили свештеници, чиновници, учитељи..., они су били изложени бројним тортурама и хапшењима.Јован Хаџи Васиљевић „Бугарска зверства у Врању и околини 1915- 1918,“
Прво је интерниран епископ Доситеј, а затим и сви свештеници који су се у Нишу затекли првих дана рата. У циљу репресалија крајем октобра 1915. године ухапшена је већа група грађана (око 400) међу којима је било и 22 свештеника, 2 официра, и већи број учитеља и чиновника, који су заточени у затвору у нишкој тврђави под изговором да треба да добију валидна документа због упућивања на рад у Бугарску.
Опис злочина мини|Споменик у Јанкиној падини подигнут на месту страдања 12 свештеника, четири официра и једног учитеља Крајем новембра 1915. из нишке тврђаве издвојена је група од 400 лица са 22 свештеника и два официра, која се наводно упућује за у Бугарску, са образложењен „ да иде у њихову земљу и да не треба да се боје.” Колона заточеника која је кренула у 9 сати пре подне из града Нишког пут Беле Паланке у њу је стигла у 11 часова увече прегладнела преморена и премрзла. Под јаком стражом, Бугари су сместили у једну кафану у Белој Паланци 22 свештеника и 2 официра, док су групу војника и грађана отерали даље у мрак према Пироту по блатњавом путу и киши, све док их и тих мука нису успут ослободили.
У кафани 24 заточеник примио је официр Зарије Стојанов, који им се лукаво извињавао што услед ратних прилика није могао спремити лепше преноћиште. У кафани је потом:
Само што су заспали улетели су наоружани војници и почели будити заточенике уз образложење да одмах морају на пут, да би сутра у 6 сати ујутру стигли у Пирот на воз за Софију. Када је колона гоњена ударцима кундака у леђа стигла у кањон код села Кременице, на примедбе зтвореника да су промрзли и да им је потребан одмор, бугарски војници су одговорили батинама, а затим их постројили у четири врсте и наредили полазак за Пирот. Када је поворка, уз псовке и батине, стигла до Јанкине падине, иза Големог камена одјекнули су куршуми. Настало је јаукање и самртни крик несретника. Потом су према казивању рањеног свештеника Јончића који је заједно са свештеницима Тихомиром Поповићем и официром Јованом З. Поповићем успео да побегне и сакрије се иза једног жбуна,
Злочин који се догодио 25. новембра (по новом календару) 1915. године, и у коме је страдало 20 лица, преживела су стицајем само два свештеника и један официр, који су касније и сведочили о том страшном дану и чину. Један од њих је био свештеник Милија Јончић из Пирота, који је након овог догађаја стигао до Беле Паланке, у којој је пресвукао свештеничку одору. Потом је као опанчар наставио да живи у Пироту, кријући се ве до 1917. испод патоса у соби, јер су га бугарске власти даноноћно тражиле како не би после рата сведочио о овом злочину.Драгиша Г. Здравковић, Бесмртници округа Пиротског 1912-1920, 27- 31, Ниш 1924.
Неколико дана након покоља у Јанкиној падини, 18. новембра 1915. годдине, у селу Јелашници код Нишке Бање, десио се сличан злочин. У њему је убијено 12 свештеника, четири официра и један учитељ. Кости убијених у Јанкиној падини и Јелашници пренете су септембра 1921. године у Саборну цркву у Нишу и сахрањене у заједничку гробницу. Имена страдалих У првој ликвидираној групи свештеника и официра у Јанкиној падини страдали су: Добросав Марковић, Лука Марјановић, Јован З. Поповић, Јанко и Марко Јанковић, рођена браћа Илија и Душан Поповић из Беле Паланке, пароси нишки, Занимљивост Међу настрадалима у Јанкиној падини био је и један осамдесетогодишњи старац. То је чувени пиротски поп Дзанга - свештеник Алекса Јовановић.
Он је 12. октобра 1895. у Саборној цркви у Пироту (данас Тијабарска црква) венчао РадојаДомановића, истакнутог српског друштвеног и политичког сатиричара, у то време предавач српског језика у Пиротској гимназији, са Наталијом Ракетић, сиромашном учитељицом пореклом из Сремских Карловаца.Радоје Требјешанин: Радоје Домановић у Пироту 1895. године, Пиротски зборник бр. 5, 1973; стр. 3-27 Јордан М. Ненчић, Драгомир Јовановић, Алекса Јовановић, Ђорђе Јовановић и Милан Поповић пиротски духовници, Сава Петковић, парох ћићевачки, Стојан Стаменковић, парох љубешки, Драгутин Пешић из Јагличја, Ђорђе Пешић из Смрдана, Светозар Илић из Хума, Милан Марковић из Малче, Богосав Станић, парох рогљански, Милутин Миленковић, парох бошњачки, Станко Костић из Јаловик-Извора, Киријак, јеромонах хиландарски, Таса Ђорђевић официри из Неготина и поручник Крајиновић.Бора Рајковић Масакр српских свештеника Политика онлајн, 23. 6. 2016. Приступљено: 31.5.2019.
Види још Споменик у Јанкиној падини Референце
Спољашње везе Страдање 20 свештеника пада у заборав у: Српска историја
Категорија:Србија у Првом светском рату Категорија:Епархија нишка Категорија:Историја Беле Паланке Категорија:Злочини над Србима Категорија:Србија у 1915. Категорија:Бугарска у Првом светском рату Категорија:Бугарска у 1915. Категорија:Односи Србије и Бугарске Категорија:Историја Српске православне цркве Категорија:Бугаризација Категорија:Религија и политика Категорија:Прогони хришћана