мини|десно|„Бјежи Марко испред родитеља,Јер се њему, брате, не пристојиСа својим се бити родитељем.” Урош и Мрњавчевићи (или Урош и Мрљавчевићи) је народна епска песма о сукобу браће Мрњавчевић и сина цара Душана, Уроша Нејаког око царства. Песма припада преткосовском циклусу, коју је Вук Караџић записао од Старца Рашка и објавио 1845. године. У песми се појављује Марко Краљевић који мора да одлучи „на коме је царство”, имајући у виду савет своје мајке Јевросиме: „ни по бабу, ни по стричевима, већ по правди Бога истинога”.
Кратак опис На Косовом пољу, код Самореже цркве, у завади су били краљ Вукашин, деспот Угљеша, војвода Гојко и Урош Нејаки. Нико међу њима није знао ко треба да наследи Душаново царство. У тајности су одлучили да свако од њих пошаље књигу у Призрен да протопоп Недељко одлучи „на кога је царсво” у ког су „књиге староставне” и који је Душана причестио.
Кад су четири чауша стигли у Призрен, протопоп је био на јутрењу, али чауши нису чекали већ су на коњима ушли у цркву и ударали Недељка камџијама који је ракао да није питао цара ко ће да наследи царство, већ за грехове које је починио; па их је упутио на град Прилеп, да питају Марка Краљевића. Отишавши у Прилеп, објаснили су Марку разлог свог доласка, а он је позвао своју мајку Јевросиму да га посаветује:
Јашући Шарца, Марко је стигао на Косово и ћутао, док му је сваки од тројице Мрњавчевићи понудио по нешто, осим Нејаког Уроша који је једино хтео да зна ко ће наследити царство. Ујутру, Марко је узео „књиге староставне”, прекорио похлепу све тројице Мрњавчевића, и одлучио:
Разљућени краљ Вукашин, са ханџаром у руци је пошао да убије Марка, али како Марко није хтео да се бори са својим оцем, бежао је и склонивши се у Самодрежу цркву, Вукашин је проклињао свога сина, док га је Урош благосиљао:
Тумачење Мотиви Божји анђео Када је краљ Вукашин, гонио Марка Краљевића који се затворио у цркву, ударио ханџаром у дирек из ког је потекла крв, Вукашину је неки глас рекао да је посекао Божјег анђела, а не свога сина. Према Чајкановићу, у диреку се налазила нека душа као чувар цркве.
Наслеђе Стихови које Маркова мајка Јевросима изговара ушли су у пословичку употребу.
Драга Димитријевић Дејановић је у свом есеју Српским мајкама објављеног 1871. године у књижевном часопису Млада Србадија, желела да покаже да је у „мајкама велика снага и моћ од природе дана, и да су управо оне једине које над моралним бићем овога века а и потоњих векова одсудна утицаја имају” узела за пример ову песму и лик мајке Јевросиме истичући:
Види још Списак српских епских народних песама Марко Краљевић Циклус Краљевића Марка
Референце
Литература
Категорија:Српске епске народне песме Категорија:Краљевић Марко