Сикон тип грађе сунђера настаје усложњавањем најпростијег аскон типа путем набирања (стварања уврата/инвагинација и изврата/евагинација) телесног зида. Код сикон типа грађе је, у односу на полазни аскон тип, повећана површина контакта хоаноцита са водом, а смањена запремина спонгоцела. Један од резултата оваквог типа грађе је постизање већих димензија тела (типично су им пречници до неколико cm).
десно|500п
Евагинације телесног зида су покривене хоанодермом и ограничавају радијалне канале, који су у вези са спонгоцелом кроз отворе - апопиле (лат. apopyla), док су инвагинације покривене пинакодермом, ограничавају интеррадијалне канале који су у вези са спољашњим стубом воде. Веза интеррадијалних и радијалних канала се остварује кроз многоброне мале каналиће - прозопиле (лат. prosopyla). Веза интеррадијалних канала и спољашњег стуба воде може бити директна, или кроз уске остија створене хипертрофијом ткива.
Ток воде кроз сикон тип сунђера је следећи: остија - интеррадијални канали - прозопила - радијални канали - апопила - спонгоцел - оскулум.
Литература
Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971. Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977. Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979. Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986. Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998. Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986. Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001. Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.
Категорија:Сунђери Категорија:Анатомија животиња