Година 1204 (MCCIV) била је преступна година која је почела у четвртак.
Догађаји Википедија:Непознат датум — Крајем јануара оба цара, отац и син, свргнути су са власти у Цариграду, слепи Исак, стар и изнемогао умро је у страху а млади Алексије био је задављен. Википедија:Непознат датум — У Цариграду је избила побуна. Два цара су убијена а народ је за Алексија V Дуку који сматра да је разрешен од обећања која су дата крсташима. Википедија:Непознат датум — Народ у Риму је изабрао власт добрих људи као опозицију власти коју је именовао папа. Википедија:Непознат датум — Након што је савладао енглески отпор у Шато-Гаилару, француски краљ Филип II Август у кратком времену освојио је целу Нормандију, која је уговором из Руана дефинитивно прешла под власт француског краља. Википедија:Непознат датум — Умро је норвешки краљ Хокон III Дански краљ Валдемар II Победник шири своју власт и на Норвешку. Википедија:Непознат датум — Умро је угарски краљ Емерик. Прво га је наследио син Ладислав III под регентом ујака Андреја, а годину касније сам Андреј II. Википедија:Непознат датум — Бугарски цар Калојан приближава се Римској цркви. У Трнову борави један кардинал Иноћентија III и посветио је бугарског епископа Василија.
Април
12. април — Након четверодневне опсаде крсташи су у Четвртом крсташком рату заузели Цариград, опљачкали га и пустошили. Прогласили су га за центар Латинског царства - државе коју су основали на простору географске Тракије и Мале Азије, које је трајало до 1261. када их је византијски цар Михаило VIII Палеолог протерао. 13. април Латини су постали господари византијске престонице, стари млетачки дужд Енрико Дандоло био је душа целог овог подухвата.
Мај 16. мај — Основано је Латинско царство на чијем челу је Балдуин I Фландријски, којег је признао папа Иноћентије III и који је крунисан у опљачканој Аја Софији. Децембар
6. децембар – Битка код Пиманиона.
Датум непознат Википедија:Непознат датум — За патријарха у Цариграду постављен је млечанин Тома Морозини. Википедија:Непознат датум — Отимање Св. Софије и насиље при заузимању Цариграда у душама ортодоксног грчког свештенства продубило је јаз и развило дубљу мржњу између две цркве, између Грка и Латина. Википедија:Непознат датум — Бонифације од Монферата добио је Солунско краљевство а Млеци су добили четвртину Царства. Википедија:Непознат датум — Након пада Цариграда настало је неколико византијских краљевстава независних од новонасталог Римском царству. Википедија:Непознат датум — Алексије и Давид Комнин освојили су Трапезунтско царство. Википедија:Непознат датум — Теодор I Ласкарис заузео је Никеју. Википедија:Непознат датум — Михаило I Комнин Дука загосподарио је Епиром. Википедија:Непознат датум — Нова византијска краљевства и Латинско царство одмах су се сукобили. Википедија:Непознат датум — Давид Комнин напредује према западу. Википедија:Непознат датум — Балдуинов брат Хенрик Фландријски напао је и поразио Теодора Ласкариса. Википедија:Непознат датум — У селџучком Иконијском султанату Сулејмана II наследио је Килиџ Арслан III. Википедија:Непознат датум — Старо Византијско царство распало се у више делова. Википедија:Непознат датум — Света гора је до 1204. била под заштитом византијских владара, а од 1204. је под француском влашћу. 8. новембар Папин кардинал Лав крунисао је Калојана за бугарског краља.
Рођења
Смрти
Април 1. април — Елеонора од Аквитаније, француска и енглеска краљиц
Децембар
Референце
Категорија:1200-е 01204