Злетово () је насеље у Северној Македонији, у источном делу државе. Злетово је у саставу општине Пробиштип.
Злетово је познато као рударски градић, где се руда вади још од времена антике. У граду има доста примера сачуване балканске архитектуре.
Близу Злетова се налази Манастир Лесново, задужбина деспота Оливера и изванредан пример српске средњовековне архитектуре на тлу данашње Македоније.
Географија Злетово је смештено у источном делу Северне Македоније. Од најближег града, Пробиштипа, насеље је удаљено 10 km источно.
Насеље Злетово се налази у историјској области Злетово, на јужним падинама Осоговских планина. Надморска висина насеља је приближно 470 метара. Само насеље је смештено у уској долини Злетовске реке, па је насеље издужено дуж долине.
Злетово је рударско насеље у склопу Кратовско-злетовског басена (олово, цинк, сребро, бакар, уран)."Нова енцилопедија у боји", Вук Караџић, Београд 1977. У средњем веку је било познато рударско и трговачко насеље где су радили Саси, које је под Турцима изгубило значај. Пред Други светски рат оживео је рударство у околини Злетова. Експлоатацију су покренули 1937. године Енглези; рударска фирма "Злетово Мајнс Лимитед" (основана 1929) у Добреву и Пробиштипу."Време", Београд 27. март 1937. Изградили су Енглези за потребе рудника жичану жељезницу и добар пу за транспорт руде камионима. Постојао је проблем код рудника сребра и олова у месту Добреву, јер је ту "царовала" болест маларија. Градић је 1937. године посетио енглески лекар Сер Малком Ватсон, у намери да помогне искорењивању те болести."Време", Београд 1937.
Ту су се вековима правили воденичарски каменови и продавали широм Балкана.
Месна клима је умерено континентална. Земљиште у злетовској околини је више црвенкасто, и ту успевају дуван и мак."Београдске новине", Београд 1917.
Историја Злетово се јавља као насеље у 11. веку. Прешло је из руку Византије под власт српску у пролеће 1282. године заузимањем од стране српског краља МилутинаБеоградске општинске новине", Београд 1897.. Ту су били српски рудокопи у којима су радили рудари Саси. За време српског цара Душана постало је 1347. године седиште Злетовске епископије."Нова енциклопедија", наведено дело Било је под влашћу српских великаша Дејановића. По старој српској повељи коју су без мајке издали браћа Драгаш и Константин, 1379. године, види се шта су све подарили руском манастиру Св. Пантелејмона на Светој Гори. Они су придодали нова добра, поред оних ранијих од цара Душана и цара Уроша. Српски властелини браћа Дејановићи су тада завештали између осталих поседа и Злетово, са тамошњим храмовима Св. Димитрија и Св. Николе, и свим црквеним људима уз њих."Просветни гласник", Београд 1. мај 1902.
У међуратном периоду постојала је Злетовско-струмичка епископија, са епископом.
У Злетову је деценијама био парох, мештанин прота Ђорђе Поповић (1876—1939)."Правда", Београ 29. јул 1939. Потицао је из старе угледне злетовске српске свештеничке породице и истакао се као велики српски национални радник. Завршио је Призренску Српску православну богословију и учитељску школу и 11 године био учитељ. Рукоположен је за свештеника 1910. године и постао злетовски парох.
Злетово је у турско време припадало Кратовској кази.
У месту је између 1868-1874. године (или 1871-1877)"Цариградски гласник", Цариград 1904. године радила српска народна школа."Дело", Београд 1899. године Касније 1888. године ради ту и бугарска основна школа."Отаџбина", Београд 1888. Школу српску је 1898/1899. године похађало 13 ђака, а учитељ је имао завршену београдску Учитељску школу. Прослављена је ту 1900. године школска слава Св. Сава. Домаћин славе био је мештанин Трајче Цветковић, а службу вршио поп Атанас Гуцевић. Учитељ К. Маниташевић је изговорио светосавску беседу.
За време Другог балканског рата јуна 1913. године водиле су се огорчене борбе између Срба и Бугара око Злетова."Балкански рат у слици и речи", Београд 1913.
Када је јуна 1926. године након провале облака набујала Злетовска река потопила место, настрадао је и дом знаменитог мештанина, четничког војводе Мине Станковића."Време", Београд 3. јул 1926. Место је добило 1927. године пошту, телеграф и телефон за јавну употребу."Време", Београд 14. август 1927. Регистрована је октобра 1930. године "Злетовачка земљорадничко-кредитна задруга"."Време", Београд 26. октобар 1930.
Становништво Злетово је према последњем попису из 2002. године имало 2.477 становника.
Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (99%).
Већинска вероисповест месног становништва је православље.
Збирка слика
Референце
Референце Попис у Македонији 2002. - Књига 10.
Спољашње везе
www.Probistip.gov.mk Званична страница општине Пробиштип
Категорија:Насеља у Северној Македонији Категорија:Википројект географија/Насеља у Македонији Категорија:Општина Пробиштип