Албанци у Републици Српској () су грађани албанског поријекла, који живе и раде на територији Републике Српске. Албанци се у Републици Српској углавном баве својим традиционалним занимањима, посластичарством и пекарством. Велики број Албанаца је у годинама током и након Одбрамбено-отаџбинског рата напустиуо територију Републике Српске и прешао или у Федерацију БиХ или у друге земље, док се одређен број Албанаца борио у редовима Војске Републике Српске.
Албанци су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Вијећу народа Републике Српске, Савјету националних мањина и Савезу националних мањина. Делегати из Вијећа народа се распоређују у радна тијела, Савјет националних мањина бира предсједника, потпредсједника и секретара, док Савез националних мањина бира предсједника, потпредсједника и Координационо тијело, које 2016. године замјењује Управни одбор. Албанци нису учествовали у оснивању Савеза националних мањина, а до сада нису имали делегате у сазивима Вијећа народа, Савеза националних мањина и Савјета националних мањина.
Историјат На територију данашње Републике Српске први Албанци долазе у вријеме османске окупације послије Бечког рата 1683-1699, потјерани тешким економским, политичким и друштвеним стањем у регијама гдје су живјели раније. Највише их се населило из регије данашње сјеверне Албаније, а углавном су били католичке вјероисповијести. Доласком на ове просторе Албанци су се највише бавили сточарством и пољопривредом, а врло брзо су се асимиловали са потурченим хришћанима, који су били окосница стварања новог муслиманског народа на тлу данашње Републике Српске. С доласком Аустроугарске број Албанаца се смањио, услијед даљњих емиграција у Европу чија су врата тада постала отворенија за многе народе. Тако попис становништва из 1910. биљежи тек 273 становника у Босни и Херцеговини који говоре албански језик.
Албанци су доласком на ове просторе сачували имена свога рода, тако да су данас у Републици Српској присутна презимена изведена од албанских родова попут Гега или Гегић, Тоска или Тоскић, Арнаут или Арнаутовић, Бушатлија или Бушатлић и многа друга. Према расположивим подацима, утврђено је да је велики број натурализованих Албанаца у Доњој Рогатици сачувао албанску традицију, да су Албанци довели са собом у село Кршковце на Врбасу овцу руду. У Републици Српској постоје и географски етноними настали из имена албанског поријекла Брешка испод Мајевице, Корча и Арбанаси код Рудог, Арбанашка у околини Требиња.
Након ослобођења ових простора, и потпадање под обје Југославије, поново се велики број Албанаца због тешких животних услова у земљама у којима су живјели попут Албаније, Косова и Метохије, Црне Горе, Македоније досељава на територију Српске, првенствено у градове Сарајево, Бања Луку, Добој, Брчко, Бијељину, и Требиње. Већ се 1930. број Албанаца у БиХ скоро учетверостручио, а на попису из 1991. у БиХ је живјело скоро пет хиљада Албанаца, од тога највећи број на територији која данас припада Федерацији БиХ. Тадашњи досељеници Албанци углавном раде као пекари, сластичари, златари и други привредници.
Малобројна албанска заједница у Републици Српској се у највећој мјери бави послатичарством и пекарством. Њихове радње се могу посјетити у многим мјестима градовима Српске, а једна таква се налази у мјесту Јоховац код Добоја. Тренд довођења супруга из Албаније, присутан је и у Републици Српској.
Религија
Албанци у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су исламске вјероисповијести, док је мањи број католичке вјероисповијести.
Култура Албанска заједница у Републици Српској настоји да кроз своје активности одржи живом албанску културу, традицију и обичаје.
Удружења У Републици Српској, не постоји ни једно удружење, које окупља припаднике албанског народа.
Распрострањеност По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 140 Албанаца. Албанци настањују сљедеће општине и градове: {| border="1" cellpadding="7" style="width: 25%; background: #f9f9f9; border: 1px #AAA solid; border-collapse: collapse; font-size: 85%; float: center;" |- style="background: #E9E9E9" |colspan ="7" style="background: bgcolor="#F28500" | Албанци, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској |- |style="background: bgcolor="#F5DEB3" | јединица локалне самоуправе|style="background: bgcolor="#FFFF00" | укупно |- | rowspan="1" style="background: #E9E9E9;" | укупно | style="background: bgcolor="#FFFF00" | 140 |- | rowspan="1" | Бања Лука |27 |- | rowspan="1" | Бијељина | 17 |- | rowspan="1" | Брод | 11 |- | rowspan="1" | Брчко | 105 |- | rowspan="1" | Градишка | 29 |- | rowspan="1" | Дервента | 1 |- | rowspan="1" | Добој | 9 |- | rowspan="1" | Доњи Жабар | 2 |- | rowspan="1" | Зворник | 5 |- | rowspan="1" | Источно Сарајево Источна Илиџа Источно Ново Сарајево Пале | 4 1 2 1 |- | rowspan="1" | Калиновик | 1 |- | rowspan="1" | Козарска Дубица | 1 |- | rowspan="1" | Костајница | 1 |- | rowspan="1" | Котор Варош | 1 |- | rowspan="1" | Лакташи | 4 |- | rowspan="1" | Модрича | 2 |- | rowspan="1" | Мркоњић Град | 3 |- | rowspan="1" | Нови Град | 1 |- | rowspan="1" | Ново Горажде | 1 |- | rowspan="1" | Приједор | 16 |- | rowspan="1" | Прњавор | 7 |- | rowspan="1" | Рогатица | 3 |- | rowspan="1" | Сребреница | 2 |- | rowspan="1" | Угљевик | 1
Значајне личности Елфета Весели, припадница злогласне јединице Насера Орића и ратни злочинац против које се води судски поступак за свирепо убиство малољетног Слободана Стојановића у околини Зворника. Мирсад Мили Латифи, једини Албанац рођен у Љубињу,музичар и члан локалног бенда Рок Терапија, који је као борац Војске Републике Српске погинуо на Чавашкој градини.
Види још Албанци Албанци у Србији Албанци у Црној Гори Срби у Албанији Мањински језици у Републици Српској
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе Прилог о Албанцима у БиХ
Категорија:Етничке групе Републике Српске Српска