Светозар Милетић (, ) је насеље у граду Сомбору, у Западнобачком управном округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 2162 становника. Село је добило име по Светозару Милетићу.

Географија

мини|лево|Светозар Милетић и Чонопља

Историја Око 1400. године на овом простору помињу се значајна насеља Хајски Ловренац (-{Haj Syent Lorinc}-) а касније Халмош, која припадају мађарској држави. О њима се не зна много, највероватније су разорена.

После ослобађања од Турака 1687. године подручје опет улази у састав мађарских земаља које су тада биле у Хабзбуршкој монархији. Насеље тада носи назив Лемеш или Немеш Милитић. 1925. године назив насеља се мења у данашње име.

На коморској пустари између 1748. и 1752. године насељени су сиромашни племићи, који су дошли из "Горње Мађарске". Село чији су становници били сами племићи (Буњевци и Мађари) формирали су 1758. године политичку општину."Дан", Нови Сад 1938. Власт сеоску је тада чинио "хаднађ" (па од 1800. године капетан) са 12 сенатора. Било је у месту 1771. године 60 племића, а почели су се насељавати и други становници. До 1775. године насеље је носило назив Милетић.

У центру села постоји црква посвећена Рађању Блажене Девице Марије, Мале Госпе. Прва црква тршчара на том простору је направљена 1752. године, затим је поново направљена 1818. године. Проширена је 1842. године. Унутрашњост је осликао Ференц Лохр из Будимпеште. Таваница је осликана 1911. године. Испред цркве се налази камени крст који је постављен 1796. године.

Године 1767, овде је живело 1273, а 1799. г. 2060 становника, који су гајили пшеницу, кукуруз и кудељу, те држали винограде. Број становника је растао, па је 1900. г. у селу живело 3511, а 1931. г. 4155 становника (2318 Мађара, 1554 Буњевца, 217 Немаца и 26 осталих). Све до краја педесетих година 20. века у селу је постојала и радила Лемешка бања. Од 1925. г. село је добило данашњи назив – Светозар Милетић. После Другог светског рата овде није било колонизације, па је састав становништва (осим расељених Немаца) остао скоро непромењен. 1950-тих и 1960-тих долазе економски мигранти из БиХ, пореклом су углавном Хрвати. Дошли су из околине градова Жепче, Маглај и Нови Шехер. Презимена попут Кљајић, Правдић, Езгета, Томас, Попић, Бркић, Маркановић, Јуришић, Томић, Матић.LEMEŠ (SVETOZAR MILETIĆ) – Ravnoplov

Познати људи из Светозара Милетића Стеван Хорват (1932–2018) - Магистар физичке културе, рвач, репрезентативац са више од хиљаду наступа. Био је 12 пута првак Југославије у грчко-римском и три пута у слободном стилу, првак света 1963. и 1966. године, други на свету 1961, 1962, 1965, други на Олимпијским играма 1968, први на медитеранским играма 1959. и 1967, првак Балкана 1960, 1961. и 1962. године. Први рвач у свету добитник награде за фер-плеј "Pjer de Kuberten" 1966. године, добитник награде "Јован Микић Спартак" 1982. и Мајске награде СОФК-е Србије 1964. године. Одликован Златним орденом ФИЛА. Заслужни спортиста Југославије. Тереза Кочиш (1934–2025) - гимнастичарка Золтан Сабо (1972–2020) - фудбалер, тренер Тибор Сабо (1977) - фудбалер Гаја Алага (1924-1988) - Нуклеарни физичар

Спорт ФК Јединство Светозар Милетић

Демографија У насељу Светозар Милетић живи 2535 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,0 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 1158 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,74.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је мањи пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Удружења У насељу постоји Хрватско-буњевачко културно-уметничко друштво "Лемеш", удружење је основано 1999. године.

Референце

Спољашње везе Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (-{Fallingrain}-) Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-) План насеља на мапи (-{Mapquest}-)

Категорија:Насељена места у Сомбору Категорија:Насељена места у Војводини Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији